Rejting-efendije

Na početku jedno malo priznanje; s grupicom drugara imam grupu na „Viberu” na kojoj uoči svakih izbora u poslednjih sedam-osam godina prognoziramo rezultate. Radimo to iz čiste zabave i za svoj groš, a prognozističke veštine nam variraju. Na poslednjim predsedničkim izborima, ja sam (a imam datirane digitalne dokaze i nekoliko svedoka) u procenat pogodio rezultate Saše Jankovića i Vuka Jeremića. Belog Preletačevića sam bio malo potcenio, ali opet sam pogodio da će proći bolje od Jeremića.

Na poslednjim parlamentarnim izborima sam, međutim, zakazao. Tipovao sam da PSG sigurno prelazi cenzus. Jedan prijatelj, drug i kolega, međutim (javna ličnost kojoj ovde neće otkrivati identitet), ispravno je naslutio da nijedna stranka iz „nebojkotaške opozicije” neće preći čak ni umanjeni cenzus. Bila je to briljantna prognoza, ali ne bih je možda ni pamtio da u njegovoj prekogniciji nije postojao jedan detalj zbog kojeg mi se učinilo da je malo poludeo. Tvrdio je, naime, da će najjača opoziciona lista biti Pokret za obnovu Kraljevine Srbije, popularni POKS kojem je naslutio 2,9 posto glasova.

Kad se ispostavilo da je pogodio, zbunjeno sam ga pitao, otkud mu uopšte ideja. Znaš, rekao je, to je detalj koji se ovde često zanemaruje: u Srbiji zaista postoji nezanemariva grupacija ljudi koja misli da bi nam svima bilo bolje samo da smo monarhija.

(M. Kaličanin)

Kraj uvodne digresije koja zapravo služi da pojasni to zašto mi je jedan naslov privukao pažnju, zašto sam ispao žrtva takozvane klikabilnosti. Na nekom informativnom portalu video sam kako je Cvijetin Milivojević izjavio da je Srbija – monarhija. Vidiš, pomislim, čovek aludira na to još prisutno monarhističko osećanje kod mnogih ljudi, pa se prevarim i – kliknem. Kad ono: ćorak! Cela rečenica iz koje je izvučen naslov glasi ovako: „Srbija je monarhija, jer je vodi njegovo veličanstvo rejting.” Nije znači aluzija, nego nekakva metafora. Hajde da vidimo kakva: „Srbiju ne vodi Aleksandar Vučić nego njegovo veličanstvo rejting. Srbija je u tom smislu monarhija, jer njegovo veličanstvo rejting odlučuje o potezu koji će Vučić povući. Ovog trenutka zbog ekoloških protesta njemu je rejting pao i nije sasvim siguran da će pobediti u prvom krugu i zato taktizira.” To je, dakle, izjava politikologa Cvijetina Milivojevića u kojoj se, kao u nekom jeftinom trileru o šizofrenom ubici, Aleksandar Vučić i njegov rejting razdvajaju u dve ličnosti u kojoj je jedna primarna, a druga sekundarna, pa druga naređuje prvoj.

S jedne strane, to je nekom možda maštovito, ali se postavlja pitanje zašto je samo zbog činjenice da aktuelni predsednik (koji ima ustavno pravo na još jednu kandidaturu) obraća pažnju na rejting Srbija – monarhija? Makron se brine zbog rejtinga – je li Francuska monarhija? Tramp se brinuo zbog rejtinga – jesu li Sjedinjene Američke Države monarhija? Bajden se brine zbog rejtinga – isto pitanje. Boris Džonson se brine zbog rejtinga, ali dobro, Velika Britanija zapravo jeste monarhija, ali tek to do kraja ogoljava ispraznost Milivojevićeve „dijagnoze”.

Komedijant slučaj je hteo da nekako u isto vreme, gostujući u Sarajevu, književnik Svetislav Basara onako u maniru elokventnog estradnjaka pohvali svog grada domaćina, dok je zemlju iz koje stiže prozvao „orijentalnom despotijom”. Jedna od karakteristika orijentalnih despotija, kao i despotija generalno, jeste da se tu narodni i državni lideri ne biraju na izborima, barem ne slobodnim, nego se vlast nasleđuje genetsko-dinastički. I dok su eventualne političke ambicije Danila Vučića još plod čiste fantazmagorije nekolicine dokonih tviteraša, u tom istom Sarajevu je titulu predsednika vodeće stranke i lidera nacije Bakir Izetbegović baš onako orijentalno-despotijski nasledio od vlastitog oca.

Dok je najveći deo Balkana zaista pripadao jednoj monarhiji i despotiji, na njenom dvoru su službovali i činovnici čija je zadaća bila da glasno odobravaju sve poteze vlastodršca. Takvi su se, znaju to Andrićevi čitaoci, zvali evet-efendije. Današnji javni intelektualci i politički analitičari često su veći populisti od političara i komotno bismo ih mogli zvati rejting-efendijama. Uostalom, isti taj Milivojević je samo u poslednjih nekoliko meseci izjavio kako sportisti u Srbiji „imaju ozbiljan rejting” te kako političari u regionu „podižu rejting na antisrpstvu”. Neko zloban bi mogao reći da je Milivojevićeva analitika zapravo monarhija „jer je vodi njegovo veličanstvo rejting”.

Pisac i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista