Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рејтинг-ефендије

Док је највећи део Балкана заиста припадао једној монархији и деспотији, на њеном двору су службовали и чиновници чија је задаћа била да гласно одобравају све потезе властодршца. Такви су се, знају то Андрићеви читаоци, звали евет-ефендије. Данашњи јавни интелектуалци и политички аналитичари често су већи популисти од политичара

На почетку једно мало признање; с групицом другара имам групу на „Виберу” на којој уочи сваких избора у последњих седам-осам година прогнозирамо резултате. Радимо то из чисте забаве и за свој грош, а прогнозистичке вештине нам варирају. На последњим председничким изборима, ја сам (а имам датиране дигиталне доказе и неколико сведока) у проценат погодио резултате Саше Јанковића и Вука Јеремића. Белог Прелетачевића сам био мало потценио, али опет сам погодио да ће проћи боље од Јеремића.

На последњим парламентарним изборима сам, међутим, заказао. Типовао сам да ПСГ сигурно прелази цензус. Један пријатељ, друг и колега, међутим (јавна личност којој овде неће откривати идентитет), исправно је наслутио да ниједна странка из „небојкоташке опозиције” неће прећи чак ни умањени цензус. Била је то бриљантна прогноза, али не бих је можда ни памтио да у његовој прекогницији није постојао један детаљ због којег ми се учинило да је мало полудео. Тврдио је, наиме, да ће најјача опозициона листа бити Покрет за обнову Краљевине Србије, популарни ПОКС којем је наслутио 2,9 посто гласова.

Кад се испоставило да је погодио, збуњено сам га питао, откуд му уопште идеја. Знаш, рекао је, то је детаљ који се овде често занемарује: у Србији заиста постоји незанемарива групација људи која мисли да би нам свима било боље само да смо монархија.

(М. Каличанин)

Крај уводне дигресије која заправо служи да појасни то зашто ми је један наслов привукао пажњу, зашто сам испао жртва такозване кликабилности. На неком информативном порталу видео сам како је Цвијетин Миливојевић изјавио да је Србија – монархија. Видиш, помислим, човек алудира на то још присутно монархистичко осећање код многих људи, па се преварим и – кликнем. Кад оно: ћорак! Цела реченица из које је извучен наслов гласи овако: „Србија је монархија, јер је води његово величанство рејтинг.” Није значи алузија, него некаква метафора. Хајде да видимо каква: „Србију не води Александар Вучић него његово величанство рејтинг. Србија је у том смислу монархија, јер његово величанство рејтинг одлучује о потезу који ће Вучић повући. Овог тренутка због еколошких протеста њему је рејтинг пао и није сасвим сигуран да ће победити у првом кругу и зато тактизира.” То је, дакле, изјава политиколога Цвијетина Миливојевића у којој се, као у неком јефтином трилеру о шизофреном убици, Александар Вучић и његов рејтинг раздвајају у две личности у којој је једна примарна, а друга секундарна, па друга наређује првој.

С једне стране, то је неком можда маштовито, али се поставља питање зашто је само због чињенице да актуелни председник (који има уставно право на још једну кандидатуру) обраћа пажњу на рејтинг Србија – монархија? Макрон се брине због рејтинга – је ли Француска монархија? Трамп се бринуо због рејтинга – јесу ли Сједињене Америчке Државе монархија? Бајден се брине због рејтинга – исто питање. Борис Џонсон се брине због рејтинга, али добро, Велика Британија заправо јесте монархија, али тек то до краја огољава испразност Миливојевићеве „дијагнозе”.

Комедијант случај је хтео да некако у исто време, гостујући у Сарајеву, књижевник Светислав Басара онако у маниру елоквентног естрадњака похвали свог града домаћина, док је земљу из које стиже прозвао „оријенталном деспотијом”. Једна од карактеристика оријенталних деспотија, као и деспотија генерално, јесте да се ту народни и државни лидери не бирају на изборима, барем не слободним, него се власт наслеђује генетско-династички. И док су евентуалне политичке амбиције Данила Вучића још плод чисте фантазмагорије неколицине доконих твитераша, у том истом Сарајеву је титулу председника водеће странке и лидера нације Бакир Изетбеговић баш онако оријентално-деспотијски наследио од властитог оца.

Док је највећи део Балкана заиста припадао једној монархији и деспотији, на њеном двору су службовали и чиновници чија је задаћа била да гласно одобравају све потезе властодршца. Такви су се, знају то Андрићеви читаоци, звали евет-ефендије. Данашњи јавни интелектуалци и политички аналитичари често су већи популисти од политичара и комотно бисмо их могли звати рејтинг-ефендијама. Уосталом, исти тај Миливојевић је само у последњих неколико месеци изјавио како спортисти у Србији „имају озбиљан рејтинг” те како политичари у региону „подижу рејтинг на антисрпству”. Неко злобан би могао рећи да је Миливојевићева аналитика заправо монархија „јер је води његово величанство рејтинг”.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

игра
Цењени Мухарем се неретко високопарно изражава, што је честа мана људи који желе да оставе утисак својом умношћу или образовањем. Али, није испразан, има шта да каже. Ево, и ја да се надовежем с уоченом грешком у фрази "похвали свог града домаћина"; град је нежива ствар, па не добија у падежу облик као да је лице; треба "похвали свој град домаћин". И сам доста пишем, и поткраду ми се свакакве грешке.
Misa
Tesko je osporiti Muharema, covek koji ima ljudsku meru podlozenu nasim podnebljem. Mada bih porucio njemu i svima da se odmaknu od Andrica ne iz vrednosnih pobuda vec iz potrebe za necim novim. Zavrsicemo ponovo i ne znam do kada sa Nusicem, Borisavom Stankovicem, Andricem i necemo se maci dalje od Kosova Polja, Sumadije. Nama treba u svakom smislu nesto novo i to ocekujem od Muhamera. Sve je to ispricano. Molim nesto novo. Tako cemo odbiti prisipetlje i postaci stvaranje.
радисав
Заказује се састанак, сусрет. Када то неко учини онда је он то заказао. Међутим када се деси да нешто подбаци, изневери, омане онда се каже да је то нешто отказало, а не заказало, драги познаваоци српског језика, на челу са цењеним Мухаремом Баздуљом.
Земунац
@радисав Хајде да сад мало филозофирамо. Да ли је ово или оно не одлучујете ни ви ни ја, нити било ко трећи, већ народ који је творац и корисник језика. Треба мало и читати и обогаћивати свој речник и само тако ћете онда знати за речи које су некад биле уобичајене, а данас се ретко или уопште не користе, или им се значење током времена изменило. Ето пада ми на памет реч дубиоза, некад је само означавала двоумљење, а данас означава појмове везане за дуговања и паре.
радисав
@Драган Перић Елем, гром загрми и на Светог Саву, кад му време није, па се може и тако размишљати и говорити, али да ли је исправно реч која се користи да означи афирмацију-творбу (заказати), користити као реч која ће означити деградацију (па и делимичну), као што ви тврдите, нисам никккако сигуран.
Прикажи још одговора
Konstantin Kalenos
Kakav šarmantan spis sa jakom ironijom i odličnom karikaturom! Da je ovakvih komentara i ovakve ironije više bilo bi i bolje politike a i manje evet efendija (klimglava, yes-men)!
Земунац
Коначно коментар о тексту, а не оцењивање писмености или тражење туђица, несрпских речи и сл. Да само додам да су евет ефендије штетнији од самог главног господара. На крају крајева он је један, а њих увек има много.
Владан
Уместо "са групицом другара имам групу" ...писменије је са "другарима имам групицу"без понављања...а по прогнозама које сте давали а посебно Вашим Мухареме ...закључује се да сте и сами евет ефендија упакован у причицу са све другарима у којој се случајно презентују мизерни рејтинзи које Ви тако видовити саопштавате !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.