Mere bezbednosti na niskim temperaturama

Određeni poslovi, na primer u građevinarstvu, šumarstvu, ribarstvu, kao i hitne intervencije (na putevima, dalekovodima, gasovodima, vodovodima), obavljaju se na otvorenom, uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima, pa tako i u zimskom periodu, uz vetar i padavine. Kada se radi na otvorenom pri niskim temperaturama, da bi radnici bili bezbedni neophodno je da rade u grupama – da ih bude najmanje dvoje, kako bi mogli da nadziru jednog drugog. Radnik ne sme ostati sam ili se tokom rada odvojiti od grupe, a posao se obavlja za vreme najtoplijeg dela dana.

Pri radu na otvorenom, na niskoj temperaturi i vetru, radnik je dodatno opterećen s obzirom na složenost posla koji obavlja, kao i obavezu korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu zbog rizika kojima je izložen na radnom mestu. Kada su radnici duže vreme izloženi niskim temperaturama i vetru povećana je opasnost od nastanka ozeblina, raspuklina, takozvanog rovovskog stopala, smrzotina, hipotermije i hladnih opekotina, ali i opasnosti od okliznuća i padova na snegu i ledu. Ukoliko duva vetar, gubitak toplote se povećava. Rizik za nastajanje lokalnih smrzotina kože zavisi od brzine vetra i temperature vazduha.

Uticaj hladnoće na telo zavisi od fizičke aktivnosti, odeće, klimatskih uslova, kao i prilagođenosti sredini u kojoj se osoba nalazi.

Opšta pothlađenost (hipotermija, smrzavanje), javlja se kad telesna temperatura padne ispod 35 stepeni Celzijusa, a to se dešava kada telo nije u stanju da proizvodi dovoljno energije i toplote koja bi održavala temperaturu u normalnim granicama. Glavni faktori koji dovode do hipotermije su niske spoljne temperature, vetar i stanja organizma koja ga čine naročito osetljivim na pothlađivanje. Razvoju opšte pothlađenosti može doprineti i neadekvatna ili vlažna odeća. Blaga hipotermija nastaje kod pada telesne temperature od 35 do 32 stepena i tada dolazi do jake drhtavice, bezvoljnosti (apatije) ili zbunjenosti. Zbog niskih temperatura prvo dolazi do skupljanja, a zatim i oštećenja krvnih sudova, što može dovesti do odumiranja tkiva (gangrene).

Kada je temperatura niska, uz vetar, sneg i ostale nepovoljne meteorološke faktore odgovarajućom organizacijom rada i primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu može se smanjiti štetan uticaj i rizik po zdravlje i život zaposlenih koji obavljaju poslove na otvorenom. U takvim vremenskim uslovima potrebno je povećati unos kalorija kroz četiri topla i balansirana obroka, koji se sastoje od oko 60 odsto ugljenih hidrata, 25–30 procenata masti i 10–15 odsto proteina.

Konzumiranje alkohola smanjuje sposobnost podnošenja hladnoće, pa se u takvim uslovima ne sme piti. Potrebno je, međutim, unositi veće količine toplih napitaka, pretežno čajeva, i jesti hranu sa većim sadržajem masti u kasnim popodnevnim satima, jer povećava telesnu temperaturu u toku noći i poboljšava kvalitet sna.

Petar Stanić,
Žitište