„Pametna” maska štiti od virusa i otkriva problem s plućima

Maska koja ne samo da štiti od virusa korona već meri i kapacitet pluća, ukazujući na to da li je korisnik oboleo od pomenute zaraze ili ima problema s bronhitisom, na primer, uskoro će biti na tržištu, a izumeli su je naučnici s Fakulteta tehničkih nauka (FTN) Univerziteta u Novom Sadu. Izgleda kao ona najobičnija zaštitna maska kupljena u apoteci, samo je izvezena ukrasnim šarama. Patentirao ju je, u stvari, multidisciplinarni istraživački tim, pod vođstvom redovnog profesora pomenutog fakulteta dr Gorana Stojanovića, koji na FTN-u predaje Medicinsku elektroniku.

Za naš list prof. Stojanović objašnjava da su maske nastale kao deo njegovog projekta „Strenteks”, koji je na konkursu Evropske komisije (EK) osvojio treće mesto, od ukupno 109 podnetih projektnih predloga. Na osnovu toga od EK su dobili bespovratnih 2,47 miliona evra i kupili na ovim prostorima jedinstvenu mašinu za vez elektronike na tekstilu, koja je koštala 40.000 evra. Dodatnih 250.000 evra izdvojili su za opremu za rad, i smestili je u deo novog Naučnotehnološkog parka koji pripada FTN-u. Ostala sredstva koriste za naučne konferencije i putovanja, ali i zapošljavanje novih istraživača, među kojima su i četiri mlada doktoranda koji tek treba da steknu doktorsku diplomu, kao i tri naučnika iz Indije, Grčke, Bosne i Hercegovine.

Dr Stojanović ističe da će taj tim naredne četiri godine raditi na pronalasku još izuma elektronike na tekstilu i da će u novosadskom Naučnotehnološkom parku napraviti centar izvrsnosti jedinstven u toj oblasti za čitav region, ka kojem će gravitirati svi okolni istraživači. Njihove „pametne” maske mogu se, provereno, do šest puta prati u veš-mašini.

– U šare koje vezemo na običnim zaštitnim maskama za lice utkana je elektronika. Koristili smo srebrni konac koji igra uloge elektroda, a uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu korisnik meri kapacitet svojih pluća, i u kućnim uslovima. Želimo da se naše maske koriste i kada pandemija prođe, pa ćemo ih prilagoditi i korišćenju pri pojačanom zagađenju vazduha. Zaštitne maske s tako sitno vezenom elektronikom je prvi put u svetu napravio naš tim. A cena će im biti do 15 odsto viša od obične maske kupljene u apoteci. Naredni korak je da prikupimo iskorišćene i bačene maske, da ih preradimo i od njih pravimo reciklirane materijale za našu elektroniku, kako bismo zaštitili životnu sredinu. To je novi projekat, kojim smo već aplicirali kod Evropske komisije – naglašava profesor FTN-a.

Srpski naučnici nameravaju da u zaštitne maske ugrađuju i senzore koji će, putem daha, beležiti prisustvo heliko bakterije u organizmu, a napraviće i varijante s grejačima koji izgledaju kao vezeni konac, a služe za zagrevanje daha sportista, na primer, koji zimi treniraju u hladnim uslovima. Namera im je da elektroniku na tekstilu koriste za neinvazivne kontrole zdravlja organizma, pa će na odeću prišivati elektrode za merenje EKG-a srca, kao i senzore na tekstilu za merenje temperature našeg tela.

Omogućiće deci da prime anesteziju bez igle

Drugi projekat naučnog tima s FTN-a je stvaranje rastegljive elektronike koja, na primer, može da se ugradi u sportske znojnice i u toku vežbanja meri otkucaje srca. Oni trenutno rade i na trećem, kod nas revolucionarnom, projektu stvaranja elektronike od hrane. Nazvali su ga „Grinelit”, a sa milion evra ga, opet, finansira Evropska komisija. Partneri su im Institut za tehnologiju iz Milana i Tehnički univerzitet iz Kopenhagena.

– Ideja je da čuvamo životnu sredinu proizvodnjom senzora koji se koriste u medicini, mere nešto u ljudskom organizmu, a prave se, na primer, od brašna, sira, kečapa, i mogu da se pojedu. Ti uređaji mogu imati i obloge od zlata i srebra koje su, takođe, jestive. Pomoću njih doktori mogu pratiti put od usta do želuca i meriti pe-ha vrednost organizma pacijenta, pronaći skrivena krvarenja i mesta na kojima se razvio kancer. Ovi naši senzori mogu predstavljati inovativnu alternativu neprijatnim pregledima poput gastroskopije ili kolonoskopije – objasnio je prof. Stojanović.

Kaže da će praviti i jestive senzore koje pacijenti neće ni morati da pojedu pri pregledu, već će ih, na primer, samo malo zadržati u ustima da pokupe pljuvačku, u kojoj su biomarkeri ljudskog zdravlja. Pomoću njih će, između ostalog, moći da se utvrde pojave paradentopatije, afti i različitih bakterijskih infekcija, bez vađenja briseva ili krvi pacijenta. Ova metoda značiće mnogo pri odlasku dece kod stomatologa jer im se često zbog straha od igle izbegava davanje anestezije. Naučni tim profesora Stojanovića planira da do kraja 2022. godine napravi jestive folije pomoću kojih će se mališanima ubuduće davati takozvana lokalna anestezija.