Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Matroz”, fabrika hartije bez papira

Sudbina simbola papirne industrije u Jugoslaviji slična je onoj koju su doživele mnoge nekada velike kompanije. – Mašine, alat i imovina završili su u starom gvožđu, a novac od prodaje na računima aktera privatizacije
Фабрика "Матро" некад... (Фото А.П.)
И сад...

Ii sad...Sremska Mitrovica – U vremenu globalne nestašice papira, štampari uSrbiji bi tranzicijom umoreni sremskomitrovički „Matroz” od blata pravili. Fabrika „MilanStepanović – Matroz” svojevremeno je bila najveći proizvođač roto papira u nekadašnjoj Jugoslaviji i značajan prerađivač celuloze na Balkanu, sa proizvodnjom od 45.000 tona godišnje.

Malo ko, semnekolicine nekadašnjih radnika „Matroza”, sada penzionera, želi da se priseća jednog od najvećih privrednih simbola, ne samo Sremske Mitrovice već čitave bivše Jugoslavije. O postajanju nekadašnjeg giganta danas svedoče jedino ruine kompleksa, koje samo zahvaljujući konstrukciji od armiranog betona nisu razbaštinjene. Sve što je nakon „fantomske privatizacije” imalo materijalnu vrednost, iz fabričkog kruga je odneto, preprodano i prerađeno u staro gvožđe, za velike sume novca, kažu Mitrovčani.

Priču o „Matrozu” predstavnici nekadašnje vlasti već su „zaboravili”. O činu prethodnika, novi čelnici Sremske Mitrovice nisu radi da govore. Čak i u sremskomitrovičkomSavezu samostalnih sindikata, telu koje je u borbi za prava oštećenih radnika „Matroza” svojevremeno nadležnim instancama u vrhu države upućivalo apele da se sporna privatizacija preduzeća preispita, danas nisu voljni da razgovaraju. Novi sindikalni predstavnici kažu da „nisu upućeni u priču iz prošlosti”, pa su nas uputili na nekadašnje sindikalne „prvoborce”. Jer samo nekadašnji radnici, stradalnici loše privatizacije, s nostalgijom sećaju se vremena kada je fabrika zapošljavala oko 4.000 radnika. Podsećaju i na svoje kolege, koje, živeći u bedi i siromaštvu nakon raspada preduzeća, nisu dočekali otpremnine. Sunovrat sremskomitrovičkog giganta započeo je uvođenjem sankcija Srbiji od Međunarodne zajednice 1992. godine, a ubrzan posle petooktobarskih promena.

Uprkos poslovnom gubitku od 2,46 milijarde dinara u 2007. godini, nada zaposlenih u „vaskrsenje” perjanice papirne industrije trajala je sve do jeseni, kada je ugašena stečajempreduzeća. Na „tranzicionom tržištu” našla se kompletna infrastruktura i mašine za proizvodnju. U sledeće dve godine, na tenderima i licitacijacama „Matroz” je prodavan čak šest puta. Iz sedmog pokušaja, u septembru 2009. godine, preduzeće je prodato švajcarskoj firmi „Industrikum” za 2,86 miliona evra. Sporazum u Sremskoj Mitrovici potpisali su tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i predsednik kompanije „Industrikum” Jan Dresens.

Privredni preporod „Matroza” uveličalo je interesovanjemedija za „dobar potez” vlade Vojislava Koštunice i ministra, privrednog reformatora Mlađana Dinkića. Preporod su garantovali i planovi novog vlasnika. Sporazum je predviđao investiciju od 75 miliona evra u izgradnju nove fabrike za reciklažu aluminijuma, koja bi u naredne dve godine, u nekoliko faza, zaposlila više od 2.500 radnika.

Pun kapacitet rada trebalo je, prema najavama, da bude ostvaren 2012. godine. Nažlost, do „privrednog buma” nove fabrike nikada nije došlo. – Predlagao sam, kao sindikalni predstavnik radnika, da se zabrani prodaja „Matroza” – kaže nekadašnji predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata Sremske Mitrovice Stevan Romakov. On napominje da je u kupoprodajnom ugovoru navedeno da delatnost preduzeća dve godine nakon kupovine ne sme biti prekinuta. Samo nekoliko meseci posle prodaje, fabrika više nije postojala, a veliki broj radnika ostao je bez posla.

Pored sindikalne borbe, radnici su se za svoja prava borili kasnije i na ulicama Sremske Mitrovice, na više od 100 protestnih okupljanja. Ipak, protiv države se nije moglo – ističe Romakov. Sudbina simbola papirne industrije u bivšoj Jugoslaviji „Matroza” slična je mnogim drugim fabrikama u Srbiji. I epilog je uglavnom isti – mašine, alat i imovina nekadašnjeg giganta završili su, prema tvrdnjama radnika, najverovatnije u starom gvožđu, a potom i na računima aktera ove privatizacije, u višemilionskim iznosima. Tražeći pravdu, radnici „Matroza” ni dalje nisu donje dospeli.Strazbur je daleko, kažu, deceniju i po nakon raspada preduzeća,jer za pravdu u sopstvenoj državi nisu mogli da se izbore.

S razlogom ili bez razloga, sem nadimka istaknutog borca NOB po kojem je fabrika dobila ime, reč „matroz” ima još jedno značenje – sluga na brodu. Dakle, uprkos svojim potencijalima, brodar je sa svojom barkom, u vodama tranzici

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marina
Neka slična priča je i sa Viskozom u Loznici... To je sada jedna ogromna ruina o kojoj niko ne želi da priča i za koju ispada da nije ni u čijoj nadležnosti.
Srbin na vezi
Nula komentara . . . . . . . . . . . . . . . . Trebalo je i vas da prodaju, bilo bi najbolje, jer i vi bi - ću ta li.
Милош Марић
Нема ништа од протеста по провинцији, без увреде. Док им не дођете у Београд под прозор, док се не затвори саобраћај овде, ауто-пут... Тек тада реагују, а за остало, нажалост, нема вајде.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.