Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK, 8. 1. 2022.

Mrzim mržnju

U Ćosićevim životnim menama nema koristi koje prevrtljivost donosi. Naprotiv, svaki put ga je promena iz „vlasti” odvela u opoziciju. Grešio je i bio u zabludama, ali ne znam nikoga ko se s više volje, griže savesti i upornosti borio da izađe na svetlost
Добрица Ћосић (Фото Д. Јевремовић)

MERA ZA MERU

Između ova dva Božića, nije baš siguran datum, pre 100 godina rođen je Dobrica Ćosić. Kako je to obeleženo? Bezvoljno, sporadično i skromno. U ovoj javnosti je stidno, nepametno i nezgodno pominjati Dobricu po dobru, a tako bi se moralo povodom godišnjice. Takva reč odmah donosi uvredljive odgovore sekte u kojoj je guru Radomir Konstatinović.

Nisam mario za Ćosića sve do 1968. godine, kada je uz nipodaštavanja isključen iz partije. Posle mesec dana pobunili smo se na fakultetima i pored ostalih kleveta dobili i dijagnozu da smo oboleli od ćosićevštine. To je bilo smešno, ali sam saznao, slučajno, da su mu na Kosovu ritualno zapaljene knjige uz veliko lokalno veselje. Tako je, veselo, počela mržnja. Iracionalna, patološka, zajapurena mržnja koja bi mogla popuniti tomove. Da čujemo delić te domaće muzike:

„... Brozov komesar koji godinama širi nekrofilski eho jedne kanibalističke politike (Malo je Srba koji su spremni da poginu za ujedinjenje Srpstva i svoju državu) ... tog proverenog trafikanta brozizma i Miloševićevog nacionalsocijalizma, tog borca za bolju vlastitu prošlost, koji je počeo da piše donet na bajonetima Krasne gvardije – čoveku tankog talenta, ali ambicije sikstinskih razmera... po zakonu svoje zečje naravi i kukavičluka, ali gedžovanski lukav, uvek je pronalazio nekoga da stane iza njega...”

„... U Palanci završio gimnaziju i u Palanci se upoznao sa naprednim idejama, i kao večiti Palančanin stigao na vlast (tj. Vlast) koja ga, gle čuda, nije uopšte promenila, jer ne menja vlast Palanku već Palanka menja vlast. Kada se, dakle, Palančanin popne na vlast, on unakaradi ono što bi moglo i na dobro ispasti...”

„... Iz ’trulog korijena srpske kulture’ i nije mogla iznjedriti ništa drugo doli takvu grotesku kao što je Ćosić.”

„... Hulja koja manipulira rodoljubljem... iz potrebe da čini zlo.”

Dobrici su oko vrata okačili posprdni pano s rečima „Otac nacije” i onda ritualno pljuvali po toj tituli. Svojim ušima sam na skupu u bioskopu FDU čuo profesora M. P. da kaže kako nema dovoljno pljuvačke u sebi koliko je Dobrica zaslužio da dobije.

Pre toga, 1981. su mu ponovo spaljivali knjige u Prištini i to je prećutano od beogradske sekte koja uživa da Srbe zove nacistima. Ovako Konstatinovićev kaplar zamišlja Ćosićev demonski uticaj na maloumne:

„... Politički su iza njega stajali Tito, Milošević, Koštunica... Dok su mu Oskar Davičo i Mihiz, prerađujući i dorađujući njegove skribomanske somnambulije... kao preduzimljivi agitpropovac, organizovao koncept književnog i istorijskog odeljenja SANU po uzoru na Službu... akademici su morali da prođu nacionalnu trijažu kako bi svakog časa mogli da budu (zlo)upotrebljeni za srpsku stvar. Isto se dogodilo i sa SKZ-om... Ćosić je izvršio trajnu vojnu mobilizaciju srpske kulture, ... koordinirao je rad desetine akademika na zajedničkom projektu pisanja programskog teksta Memorandum SANU (obična laž p. a.), dok je svako od tih akademika ponaosob dao enorman doprinos Ćosićevom programu. Neki od njih bili su izuzetni stručnjaci u svojim oblastima, ali su pod paskom Ćosićeve militarizacije kulture skrenuli na kolosek nacionalizma i zauvek propali kao naučnici. Takav je bio slučaj dr Dimitrija Bogdanovića i dr Radovana Samardžića. Bilo je očigledno da je Dobrica Ćosić, koristeći svoju političku moć (sic!), potčinjavao intelektualce poput Nikoliša, Mihiza, Medakovića, Isakovića i trasirao njihov rad... trebalo bi imati u vidu da su sva Ćosićeva prijateljstva bila vojno subordinisana... Drugi ešalon njegovih kadrovika regrutovao se iz Udruženja književnika Srbije, među kojima su ’najdarovitiji’, poput Matije Bećkovića... Tih godina, Ćosić je uspeo da pridobije i pisce poput Mome Kapora, ali kako će se pokazati i Milorada Pavića i Borislava Pekića. Njegov bliski saradnik i urednik, pisac Vidosav Stevanović, otrgnuće se iz njegovog zagrljaja.”

Bliski saradnik i urednik je ovako progledao: „Ćosić je neoriginalan, patetičan, smušen, netalentovan, lažni humanista, komploter, skučeni malograđanin, moralista koji vara, zarđali kompas bez magnetske igle... Štampao sam ga baš u vreme kada je bio disident i kada je bio poluzabranjen. Ubedio sam tadašnji politički vrh da je on srpski pisac i da ima pravo da štampa u Srbiji, kao i svi drugi…”

Mooolim? Dakle, iako mu se to stalno poriče, Dobrica ipak jeste bio disident, a Vidosav blizak s vrhom vlasti. Stevanovićev salto dobija priznanja, ali ta mera ne važi za Dobricu. Njemu se ne opraštaju promene mišljenja i naklonosti.

U Ćosićevim životnim menama nema koristi koje prevrtljivost donosi. Naprotiv, svaki put ga je promena iz „vlasti” odvela u opoziciju. Grešio je i bio u zabludama, ali ne znam nikoga ko se s više volje, griže savesti i upornosti borio da izađe na svetlost. I da javno prizna svoje iluzije. Može li mu se priznati bar ta slabost ljudskosti – grešnost.

Njemu se ne veruje ništa, kriv je za sve, s njim razgovora nema, samo mržnja. Zatrpan je tolikim katranom da mu je ime postalo radioaktivno. Velika je opasnost od zračenja za one koji mu se približe. Nije odgovarao na zlu reč, udarci su padali po čoveku spuštenih ruku; ni posle smrti nije pošteđen.

Uzdao se u svoje knjige da će ga sačuvati u budućnosti. Posle radioaktivnog bombardovanja i treći put su povađene iz biblioteka i spaljene.

Mrzim mržnju.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Јакшић
Свака част господине Мандићу.Искрено и надахнуто штиво.Прашина се највише диже око великих људи .али пада на прашинаре духа , оскудног морала а сумњивих амбиција.Наш Шолохов језди свемирским хоризонтом српске књижевности ,а прашинари нека кевћу из своје неспорне маглине.
Barka
Cinjenica je da nikada nije uspeo da se odvoji od komunisticke ideologije koja je jos od Drezdena antisrpska. I na kraju zivota je rekao da bi presao isti put znajuci za sva masovna streljanja Srba od strane Ozne na kraju rata.
nikola andric
Lici na stari grcki paradoks o grckom lazovu.
Radmila P.
Genijalna izjava....
Zoran
Slusaj prijatelju: Ako nema mrznje, nema ni ljubavi. Pojam ljubav postoji samo ako postoji pojam mrznje. Ako nema ljubavi ti si kao masina. Ako si kao masina, moze da te zameni prava masina. Ako te menja masina, ti nikom ne trebas. Pazi sta zelis, mozda ti se i ostvari.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.