Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 8. 1. 2022.

Мрзим мржњу

У Ћосићевим животним менама нема користи које превртљивост доноси. Напротив, сваки пут га је промена из „власти” одвела у опозицију. Грешио је и био у заблудама, али не знам никога ко се с више воље, гриже савести и упорности борио да изађе на светлост
Добрица Ћосић (Фото Д. Јевремовић)

МЕРА ЗА МЕРУ

Између ова два Божића, није баш сигуран датум, пре 100 година рођен је Добрица Ћосић. Како је то обележено? Безвољно, спорадично и скромно. У овој јавности је стидно, непаметно и незгодно помињати Добрицу по добру, а тако би се морало поводом годишњице. Таква реч одмах доноси увредљиве одговоре секте у којој је гуру Радомир Констатиновић.

Нисам марио за Ћосића све до 1968. године, када је уз ниподаштавања искључен из партије. После месец дана побунили смо се на факултетима и поред осталих клевета добили и дијагнозу да смо оболели од ћосићевштине. То је било смешно, али сам сазнао, случајно, да су му на Косову ритуално запаљене књиге уз велико локално весеље. Тако је, весело, почела мржња. Ирационална, патолошка, зајапурена мржња која би могла попунити томове. Да чујемо делић те домаће музике:

„... Брозов комесар који годинама шири некрофилски ехо једне канибалистичке политике (Мало је Срба који су спремни да погину за уједињење Српства и своју државу) ... тог провереног трафиканта брозизма и Милошевићевог националсоцијализма, тог борца за бољу властиту прошлост, који је почео да пише донет на бајонетима Красне гвардије – човеку танког талента, али амбиције сикстинских размера... по закону своје зечје нарави и кукавичлука, али геџовански лукав, увек је проналазио некога да стане иза њега...”

„... У Паланци завршио гимназију и у Паланци се упознао са напредним идејама, и као вечити Паланчанин стигао на власт (тј. Власт) која га, гле чуда, није уопште променила, јер не мења власт Паланку већ Паланка мења власт. Када се, дакле, Паланчанин попне на власт, он унакаради оно што би могло и на добро испасти...”

„... Из ’трулог коријена српске културе’ и није могла изњедрити ништа друго доли такву гротеску као што је Ћосић.”

„... Хуља која манипулира родољубљем... из потребе да чини зло.”

Добрици су око врата окачили поспрдни пано с речима „Отац нације” и онда ритуално пљували по тој титули. Својим ушима сам на скупу у биоскопу ФДУ чуо професора М. П. да каже како нема довољно пљувачке у себи колико је Добрица заслужио да добије.

Пре тога, 1981. су му поново спаљивали књиге у Приштини и то је прећутано од београдске секте која ужива да Србе зове нацистима. Овако Констатиновићев каплар замишља Ћосићев демонски утицај на малоумне:

„... Политички су иза њега стајали Тито, Милошевић, Коштуница... Док су му Оскар Давичо и Михиз, прерађујући и дорађујући његове скрибоманске сомнамбулије... као предузимљиви агитпроповац, организовао концепт књижевног и историјског одељења САНУ по узору на Службу... академици су морали да прођу националну тријажу како би сваког часа могли да буду (зло)употребљени за српску ствар. Исто се догодило и са СКЗ-ом... Ћосић је извршио трајну војну мобилизацију српске културе, ... координирао је рад десетине академика на заједничком пројекту писања програмског текста Меморандум САНУ (обична лаж п. а.), док је свако од тих академика понаособ дао енорман допринос Ћосићевом програму. Неки од њих били су изузетни стручњаци у својим областима, али су под паском Ћосићеве милитаризације културе скренули на колосек национализма и заувек пропали као научници. Такав је био случај др Димитрија Богдановића и др Радована Самарџића. Било је очигледно да је Добрица Ћосић, користећи своју политичку моћ (sic!), потчињавао интелектуалце попут Николиша, Михиза, Медаковића, Исаковића и трасирао њихов рад... требало би имати у виду да су сва Ћосићева пријатељства била војно субординисана... Други ешалон његових кадровика регрутовао се из Удружења књижевника Србије, међу којима су ’најдаровитији’, попут Матије Бећковића... Тих година, Ћосић је успео да придобије и писце попут Моме Капора, али како ће се показати и Милорада Павића и Борислава Пекића. Његов блиски сарадник и уредник, писац Видосав Стевановић, отргнуће се из његовог загрљаја.”

Блиски сарадник и уредник је овако прогледао: „Ћосић је неоригиналан, патетичан, смушен, неталентован, лажни хуманиста, комплотер, скучени малограђанин, моралиста који вара, зарђали компас без магнетске игле... Штампао сам га баш у време када је био дисидент и када је био полузабрањен. Убедио сам тадашњи политички врх да је он српски писац и да има право да штампа у Србији, као и сви други…”

Мооолим? Дакле, иако му се то стално пориче, Добрица ипак јесте био дисидент, а Видосав близак с врхом власти. Стевановићев салто добија признања, али та мера не важи за Добрицу. Њему се не oпраштају промене мишљења и наклоности.

У Ћосићевим животним менама нема користи које превртљивост доноси. Напротив, сваки пут га је промена из „власти” одвела у опозицију. Грешио је и био у заблудама, али не знам никога ко се с више воље, гриже савести и упорности борио да изађе на светлост. И да јавно призна своје илузије. Може ли му се признати бар та слабост људскости – грешност.

Њему се не верује ништа, крив је за све, с њим разговора нема, само мржња. Затрпан је толиким катраном да му је име постало радиоактивно. Велика је опасност од зрачења за оне који му се приближе. Није одговарао на злу реч, ударци су падали по човеку спуштених руку; ни после смрти није поштеђен.

Уздао се у своје књиге да ће га сачувати у будућности. После радиоактивног бомбардовања и трећи пут су повађене из библиотека и спаљене.

Мрзим мржњу.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Јакшић
Свака част господине Мандићу.Искрено и надахнуто штиво.Прашина се највише диже око великих људи .али пада на прашинаре духа , оскудног морала а сумњивих амбиција.Наш Шолохов језди свемирским хоризонтом српске књижевности ,а прашинари нека кевћу из своје неспорне маглине.
Barka
Cinjenica je da nikada nije uspeo da se odvoji od komunisticke ideologije koja je jos od Drezdena antisrpska. I na kraju zivota je rekao da bi presao isti put znajuci za sva masovna streljanja Srba od strane Ozne na kraju rata.
nikola andric
Lici na stari grcki paradoks o grckom lazovu.
Radmila P.
Genijalna izjava....
Zoran
Slusaj prijatelju: Ako nema mrznje, nema ni ljubavi. Pojam ljubav postoji samo ako postoji pojam mrznje. Ako nema ljubavi ti si kao masina. Ako si kao masina, moze da te zameni prava masina. Ako te menja masina, ti nikom ne trebas. Pazi sta zelis, mozda ti se i ostvari.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.