Neobojena ruska izuzetnost

„Krajnje je opasno ohrabrivati ljude da vide sebe kao izuzetne, šta god da je motivacija”, upozoravao je Vladimir Putin 2013. u autorskom tekstu u „Njujork tajmsu”, protiveći se američkom intervencionizmu.

Putin se oglasio povodom toga što se tadašnji šef Bele kuće Barak Obama pozivao na američku izuzetnost, smatrajući da ona daje za pravo Vašingtonu da se meša u zbivanja u svetu, pa i u sirijski građanski rat, nakon što je vlada predsednika Bašara el Asada bacila hemijsko oružje na pobunjenike.

Kad komentarišu međunarodnu politiku, zvaničnici iz Kremlja najčešće poručuju da je jedno najvećih zala na planeti kad neka zemlja umisli da je svetski policajac. Koliko je Putinovo gnušanje nad intervencionizmom iskreno, najbolje se vidi po tome što je Rusija, i to samo za vreme prezrenog američkog unipolarnog trenutka, intervenisala u istoj onoj Siriji od koje je odvraćala Obamu, kao i u Gruziji, Ukrajini i u Kazahstanu. Izgleda da Amerikanci nisu jedini koji veruju da su izuzetna nacija.

PUCAJ, NE PITAJ: Moskva je ove nedelje povukla vojsku iz Kazahstana, gde su ruske trupe nedavno intervenisale da bi zaštitile autokratsku prorusku vladu od demonstranata. Dok su američke intervencije pravdane demokratizacijom i zaštitom ljudskih prava, ruske intervencije u Siriji i Kazahstanu pravdaju se protivterorističkim akcijama. Kako je objasnio šef Kremlja, bila je to protivteroristička akcija protiv unutrašnjih i spoljašnjih destruktivnih sila i „obojene revolucije” nalik onoj na Majdanu. Za razliku od samovoljnih američkih intervencija, ruske intervencije u Siriji i Kazahstanu usledile su posle poziva tamošnjih vlasti, ali ih to ne čini ništa legitimnijima. Putin se umešao da bi stabilizovao nedemokratske režime u Siriji i Kazahstanu. Strana čizma pritekla je u pomoć kazahstanskom predsedniku Kasimu Žomartu Tokajevu, koji je izdao naređenje da se na pobunjene građane „puca bez upozorenja”. Rečnikom svih autokrata, učesnike protesta krstio je „bandom terorista” koja je „pokušala državni udar” i delovala „kao po jednoj komandi”. Nije se ponovila tragična sirijska sudbina, ali je svejedno u Kazahstanu pobijeno više od 160 ljudi. Intervencija ruskih „mirotvoraca”, kako ih je nazvao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, objašnjavana je i činjenicom da su dve zemlje članice Organizacije za kolektivnu bezbednost (ODKB) i kao takve u obavezi da pomognu napadnutoj saveznici. Jedino još nismo saznali koja je strana vojska napala Kazahstan.

Ruski padobranci po povratku iz Kazahstana (Foto Beta-AP/Ministarstvo odbrane Ruske Federacije)

PUTINOVA MONROOVA DOKTRINA: Moskovski zvaničnici javno zagovaraju suverenitet, pa mešanje u stvari stranih država smatraju za najveći američki greh, ali svakako da niko nije zvao Ruse da intervenišu u Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. i da pod svoju kontrolu stave Abhaziju, Južnu Osetiju i Donbas, pripoje Krim i tako onemoguće ovim suverenim državama da se približe Zapadu i uđu u Severnoatlantsku alijansu.

Rusija je prošle godine zatražila od SAD i zapadnog vojnog saveza da joj i pisano garantuju da Ukrajina i postsovjetske republike neće ući u NATO. O tome su Rusi i Amerikanci pregovarali ove nedelje. Kako SAD i NATO nisu pristali na zahtev vlade sa Crvenog trga, Moskva je pregovore nazvala „razočaravajućim”.

Već neko vreme Kijev upozorava da je Rusija nagomilala tenkove i 100.000 vojnika na granici i da svakog trenutka može da napadne Ukrajinu. Moskva poriče da se sprema za udar i tvrdi da ima pravo da na svojoj teritoriji razmešta armiju gde god želi, ali je Lavrov u petak ipak izjavio da Rusima „ponestaje strpljenja” i da „rade na tome da budu spremni na bilo kakav ishod”.

Moskva se suštinski zalaže za još jednu američku ideju, Monroovu doktrinu, koja je u originalu zabranjivala bilo kome da se Amerikancima meša u zapadnu hemisferu, dok se na ruski prevodi sa – dalje ruke od postsovjetskog zabrana.

POGREŠNA HEMISFERA: Američki državni sekretar Entoni Blinken je ruske zahteve odbacio rečima da nijedna država nema prava da drugima govori kakvu će politiku da vode ni kojem odbrambenom savezu treba da se priključe. „Nijedna zemlja nema pravo na sferu uticaja”, kaže šef američke diplomatije. Vašington više ne podržava hladnoratovske polove jer smatra da je sad njegova interesna sfera – ceo svet. Tako je stigao na ruske granice. Nema nikog ko bi poverovao da bi SAD poslušale Blinkenov savet i dozvolile meksičkoj vladi da se, na primer, priključi ODKB i ruske trupe dovede u Tihuanu.

Lavrov nije isključio mogućnost novih akcija poput one u Kazahstanu. Dok Kremlj traži i da NATO povuče vojsku i oružje iz istočnih članica alijanse, Lavrovljev zamenik Sergej Rjapkov je u četvrtak izjavio da ne isključuje mogućnost da pošalje oružje u Venecuelu i na Kubu, dve zemlje koje se opiru da mirno stanu pod monroovsku kapu. U međuvremenu će Rusija Ukrajini i dalje držati pištolj uperen u glavu.

„Alarmantno je da su vojne intervencije u stranim zemljama postale uobičajene za SAD”, kazao je svojevremeno Putin i posavetovao Ameriku da je sila „nedelotvorna i besmislena” i da „nije u najboljem američkom interesu na duže staze”. Potrudio se Putin dok je pisao tekst za najuglednije američke novine, ali je mogao to i da jednostavnije sroči: „Ostavite nešto i za nas!”