Odbrana BiH – od Alije do Željka

„Ako bude potrebno, muslimani će oružjem braniti BiH!”

„Ako budem morao da biram između nezavisne Bosne i mira, izabraću nezavisnu Bosnu.”

Tako je govorio Alija Izetbegović uoči rata. Pošto se tako opredelio protiv mira i pripremio ih za rat, muslimanima je poručio da „mirno spavaju jer rata biti neće”. A onda ih je probudio usred rata, koji je sam politički izazvao, da bi tri i po godine ginuli na tri fronta protiv VRS, HVO i jedinica Abdićeve APZB, a sve iščekujući intervenciju NATO-a.

Danas Alijini politički naslednici, u SDA i na vlasti, za stanje u BiH koje je, po njima, „gore nego ikada”, pored Dodika i Čovića, Vučića i Milanovića, optužuju Putina,Orbana, Varheljija (zbog podrške Srpskoj), Šmita (jer nudi kompromise), ali i Nemačku i Britaniju, EU i NATO (zbog pasivnosti). Dok Hrvati u miru iščekuju svoju izbornu jedinicu u FBiH, a poslanici NS RS mirno izglasavaju vraćanje nadležnosti, Bošnjaci pozivaju na opštu mobilizaciju. Za upotrebu sile najeksplicitnije se oglasio Komšić, ne samo zato što je u tekućem polugođu na funkciji rotirajućeg predsedavajućeg Predsedništva BiH.

„Biće podneta krivična prijava protiv odgovornih lica. Vlasti RS očito ne mare za upozorenja iz međunarodne zajednice. Sada je, više nego ikad, na potezu Tužilaštvo BiH.”

Tako političar Komšić otvoreno traži optužnice od po Ustavu „politički nezavisnog tužilaštva BiH” i upire prstom na „vlasti u RS”. Zatim, bilo je ne samo „upozorenja međunarodne zajednice” nego i pretnji sankcijama, ali su utišale jer ih je teško sprovesti. Političke sankcije je moguće primeniti samo prema državama, ali ne i entitetima. Moguće je i prema pojedincima, ali Dodik je već šest godina na „crnoj listi” SAD, a Eskobar i Palmer mu svaki čas kucaju na vrata. Ekonomskim sankcijama, kojim je zakratko zapretila Nemačka, pridružile su se samo zemlje Beneluksa. Odgovor Srpske glasio je: ako vi obustavite investicije, obratićemo se Rusiji i Kini, ali onda nemojte da se žalite na njihov maligni uticaj. Najzad, šta je za Komšića međunarodna zajednica? Njegova pamet ostala je u devedesetim, kada je postojala jedina supersila i njeni evropski vazali. Svi ostali u Generalnoj skupštini UN dizali su ruku, a da se nisu ni upitali za šta glasaju. Rusija je bila „na kolenima”, Kina „zatvorena u sebe”. Srbi su bili „globalne parije”, a Bošnjaci „nečista savest čovečanstva”.

„Ako se ovo nastavi, sutra će se isto desiti i sa Oružanim snagama BiH, sa pravosuđem, kad se desi tada će morati odgovoriti silom”, veli Komšić.

Željko Komšić (Foto: EPA-EFE/Fuad Foco)

Kao prvo, suvišan je Komšićev kondicional: „ako se desi”. Već se dešava, jer je NS RS donela odluku o principima i taksativno navela nadležnosti, među kojima su, pored poreza, i obaveštajne službe, na prvom mestu upravo pravosuđe i OS BiH. Kao treće, koja je i čija ta „sila kojom se mora odgovoriti”. Posle Palmerove poruke „da ne računa da će u Sarajevo dojahati američka konjica da rešava bošnjačke probleme”, te izjave generala Aleksandera Placera, komandanta EUFOR-a da „Srpska ima ustavnu osnovu da vrati nadležnost nad vojskom”, valjda mu je jasno da će Bošnjaci morati da se uzdaju u se i u svoje kljuse. Da li Komšić onda misli na trokomponentne OS BiH koje bi na njegovu naredbu „Juriš na Srpsku!” istog momenta započele rat između nacionalnih korpusa? Ili on cilja na reaktiviranje veterana Zelenih beretki i Patriotske lige te onih pet penzionisanih bošnjačkih generala, koji su mu se onomad stavili na raspolaganje u šalvarama i sa hidžabom pokrivenim generalicama? Ili, ponajpre, računa „na sarajevsku gradsku raju”, koja se s njim od 1992. do 1995. „borila za građansku BiH” u redovima 99 odsto muslimanske ABiH? Ono što je nedvosmisleno u Komšićevoj izjavi jeste da se on zalaže za upotrebu sile protiv poslanika u zgradi NS RS koji glasanjem vraćaju svoje ustavne nadležnosti, a to znači i protiv naroda koji ih je demokratski izabrao.

„Ako ne odgovori”, smatra Komšić, „to će značiti da se pristalo na ono što nazivaju mirnom disolucijom.”

Ne znači mirnu disoluciju! Srpska je u prošlogodišnjoj platformi za dogovor, koju su Bošnjaci odbili, mirni razlaz ponudila samo kao alternativu vraćanju nadležnosti. Pošto sada vraća nadležnosti, otpada mirni razlaz. Ali, ako vraćanje izvornom Dejtonu već samo po sebi vodi disoluciji BiH, ne sledi li iz toga da je Ričard Holbruk, kreator Dejtona i Aneksa 4, pa i entitetskih nadležnosti, u Ustav BiH ugradio detonator raspada BiH sa 30 godina odloženim dejstvom? Ako jeste, to u sledećoj konsekvenci znači da su na mirnu disoluciju još 1995. pristali ne samo Milošević i Tuđman nego i Alija Izetbegović, uz potpise lidera zapadnih sila i Rusije. Da ovo nije puko logiciranje, otkriva „Sputnjik” (31. decembar 2021). U julu 1995. Sendi Berger, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost, poslao je na konsultaciju u Stejt department „Izlaznu strategiju za BiH”. „Ako Bošnjaci ne mogu da ubede srpsku populaciju da je njihova budućnost u reintegraciji, nema svrhe blokirati mirno razdvajanje po uzoru na čehoslovački model. Amerika je ozbiljno razmišljala da Srpskoj dozvoli referendum o otcepljenju dve do tri godine nakon Dejtonskog sporazuma i ponudi stvaranja konfederacije Srpske s tadašnjom Jugoslavijom kako bi rat u BiH bio završen pre američkih izbora 1996. godine.”

„Politika i Milorada Dodika i Dragana Čovića razaraju zajedništvo i naš zajednički bosanskohercegovački identitet”, izjavio je Komšić.

Uz „zajedništvo” je trebalo još da doda i socijalističko samoupravno, te „paternalizam” i „ dušebrižništvo” Beograda i Zagreba prema BiH, pa da probudi nostalgiju za SRBiH u SFRJ, iako znamo kako se to završilo. „Zajednički bosanskohercegovački identitet” gotovo da i ne postoji izuzev među retkim nemuslimanskim Zlatnim ljiljanima. Uvek su se Srbi i Hrvati više identifikovali sa „maticama” preko Drine i Une nego sa BiH. Danas kod njih „bosnoljublje” potiskuje i patriotizam prema RS i HB. Bošnjačko monopolisanje bosanstva još ih je više udaljilo od bosanskog identiteta. Jedinstvenu građansku Bosnu nema ko da brani, sem Bošnjaka njenu jednu četvrtinu.

Na pitanje beogradskog dnevnika „Danas” (31. decembar 2021) šta će se desiti ako novi izborni zakon ne stigne na vreme pa HDZ bojkotuje izbore, Komšić je odgovorio: „Bojkot priželjkujem. Bilo bi odlično kada se ta profašistička stranka u savezu sa Dodikom nikako ne bi pojavljivala na izborima. Od toga bi najveću korist imali Hrvati u BiH, jer bi tada lakše bili izabrani neki drugi Hrvati.”

Taj „neki drugi Hrvat” bio bi opet upravo Željko Komšić. Od svih njegovih ovde navedenih citata jedino ovaj ima osnova. S promenom zakona on završava svoju visoku političku karijeru. A svestan je da ga Bošnjaci i pored Zlatnog ljiljana i drugih zasluga za muslimansku stvar nikada ne bi stavili na svoju kandidatsku listu i još manje bi ga izabrali. Političke zasluge Bogića Bogićevića za nezavisnu i jedinstvenu BiH čak su i veće, ali kao Srbin nije mogao da prođe ni za gradonačelnika Sarajeva.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista