Pejsmejkeri bez čekanja

Tri pacijenta iz Užica od pre četiri dana u grudima nose pejsmejker i više ne strepe od iznenadne smrti zbog ubrzanog ili usporenog rada srca. Stalni pejsmejkeri su prvi put uspešno ugrađeni u Zdravstvenom centru Užice, jednom od naših najstarijih medicinskih ustanova.

– Do 2001. godine pejsmejkeri su ugrađivani obolelima samo u šest bolnica u Srbiji, a do kraja 2009. ta intervencija će se raditi u 17 centara. KCS je sa 1.300 ugrađenih pejsmejkera godišnje najveći pojedinačni centar za pejsmejkere u Evropi. Pre samo šest godina, međutim, slika je bila bitno drugačija. Do 2001. godine pacijenti kojima je za spasavanje života bio neophodan pejsmejker mogli su ovu protezu za srce da dobiju samo ukoliko je kupe. Na listi čekanja početkom 2001. godine bilo je oko 1.000 osoba. Nažalost, proverom liste čekanja konstatovali smo da je polovina od tih ljudi umrla, čekajući „bolja vremena” – kaže za naš list docent dr Goran Milašinović, direktor Referentnog pejsmejker centra u Kliničkom centru Srbije.

Upravo zato osnovni zadatak Radne grupe za pejsmejkere, najvišeg stručnog tela koje čine svi pejsmejker eksperti u zemlji, oko 40 kardiologa, bio je da poništi listu čekanja. Cilj je ispunjen krajem 2003. i od tada u Srbiji ne postoji lista čekanja za pejsmejkere.

– U Srbiji danas niko ne kupuje pejsmejker, bolesnici kojima su ugrađeni pejsmejkeri plaćaju samo participaciju kao u slučaju svakog ugradnog materijala u ljudsko telo, koja iznosi 10 odsto od cene pejsmejkera, ali maksimalno 30.000 dinara.

Hitni bolesnici bivaju operisani odmah po postavljanju dijagnoze, a onima koji ne predstavljaju hitan slučaj odmah po postavljanju dijagnoze određuje se datum za operaciju, obično od sedam do 60 dana, dodaje dr Milašinović, podsećajući da se, osim u KCS-u, godišnje 450 ovih aparata ugradi u KC Niš, oko 400 u Sremskoj Kamenici, na Klinici „Dedinje” još 300 i oko 150 u ostalim centrima u Srbiji.

Pejsmejkeri su aparati koji sprečavaju iznenadnu smrt, bilo zbog usporenog rada srca, do kojeg dolazi zbog starenja ili virusnog oboljenja, ili zbog ubrzanog rada srca, kod osoba koje su prebolele infarkt ili virusno oboljenje. Dr Milašinović objašnjava da ubrzan rad srca – više od 200 otkucaja u minuti – može da dovede do smrti za dvadesetak sekundi, te je neophodna hitna reakcija pejsmejkera primenom elektrošoka. Ovi pejsmejkeri zovu se pejsmejker-defibrilatori.

– S obzirom na to da je riziku od iznenadne smrti zbog ubrzanog srčanog rada koji vodi u srčani zastoj izložen veliki broj ljudi, a najviše oni imaju neko srčano oboljenje poput infarkta ili virusnog oštećenja srčanog mišića, od pre pet godina u svetu se primenjuje preventivna ugradnja pejsmejker-defibrilatora kod svih kojima je snaga srčanog mišića manja od 35 odsto. S obzirom na veoma visoku cenu ovih kompleksnih aparata, nacionalna Radna grupa za pejsmejkere izradila je preporuke za ovaj tip lečenja kako bi uskladila potrebe i naše mogućnosti, jer procenjuje se da ovaj tip pejsmejkera potreban za 2.500 osoba. Tokom 2008. godine u Srbiji bi trebalo da bude ugrađeno oko 200 pejsmejker-defibrilatora, a svake naredne godine planiran je postepeni ali stalni rast – najavljuje naš sagovornik.

Pejsmejker je, pojašnjava dr Milašinović, aparat veličine ručnog časovnika, koji stvara srčane impulse i sprovodi ih putem izolovanog vodiča, elektrode, do srčanog mišića. Tako se baterija sa elektronskim delovima nalazi ispod kože obolele osobe, a elektroda (jedna, dve ili tri) u srcu, u koje se uvodi kroz krvne sudove. Pejsmejker spasava život bolesnika i omogućuje bolji kvalitet života, a ne predstavlja nikakvo ograničenje za tehničke aparate iz okoline, kao što su mobilni telefoni ili kućni aparati. Oprez je neophodan prilikom snimanja magnentom rezonancom, iako će se od naredne godine proizvoditi pejsmejkeri koji će imati zaštitu i od ovog snimanja.

– Modeli koji se danas ugrađuju u Srbiji jesu najboljeg kvaliteta, isti kakvi se ugrađuju u Nemačkoj, Holandiji ili Americi, što je rezultat insistiranja svih eksperata unutar nacionalne Radne grupe za pejsmejkere na vrhunskom kvalitetu aparata koji se trajno ugrađuju u ljudsko telo – ističe dr Goran Milašinović.