Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako pamtimo vladare

Od večeras u Narodnom muzeju nova izložba
Ђорђе Крстић, „Споменик кнезу Михаилу”, 1871, оловка на папиру

Tokom vladavine kneza Miloša, kneza Mihaila i kneza Milana Obrenovića zbili su se mnogi važni događaji koji su obeležili našu istoriju. Na taj period, njegove vetrove i boje podsetiće nas izložba koja se večeras u 18 sati na prvom spratu otvara pod svodovima prestoničkog Narodnog muzeja. Pod nazivom „Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu” publiku će dočekati 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka, a biće zastupljeni i strani stvaraoci.

Pored činjenice da će dela koja su odabrana do 24. aprila, do kada traje izložba, pružati uvid u različite aspekte vizuelne reprezentacije vladara pomenute dinastije, izloženi portreti otkrivaće i način konstruisanja predstave o vladarskom liku, dok će prikazi istorijskih događaja ukazivati na građenje legitimiteta i kulta dinastije tokom vladavine ove trojice knezova, kaže za naš list Jasmina Cukić, kustoskinja Narodnog muzeja i autorka postavke.

– Grafičko stvaralaštvo predstavlja važan segment srpske vizuelne kulture 19. veka a ovom izložbom je stavljen fokus na njegov dokumentarni i svedočanstveni potencijal. Zahvaljujući mogućnostima multipliciranja, grafika je bila pogodna za političko-propagandno delovanje, kada je trebalo promovisati vladare i aktuelne događaje i ona nas upoznaje s njima kao hroničar epohe. Grafička ostvarenja su postojala u formi samostalnog lista, ili su reprodukovana u knjigama, oglašavana u štampi – ističe ona

  Grafička disciplina kod nas svoju potpuniju afirmaciju stekla je za vreme Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa, koji je bio naročito u vezi s dinastijom Obrenović. Ali tokom čitavog 19. veka postojala je i potreba za angažovanjem umetnika van naših prostora koje su neretko pozivali i sami vladari, pa su tako i grafike često nastajale po njihovoj narudžbini.

Pored Jovanovića, Stevana Todorovića, Đorđa Krstića i drugih srpskih autora, među stranim umetnicima čija će dela moći da se vide su Karol Pop de Satmari i Vincenc Kacler, koji su svojim stvaralaštvom bili povezani sa srpskom kulturnom sredinom 19. veka.

Naša sagovornica izdvaja nekoliko dela koja zaslužuju detaljniji uvid.

– Reč je o radu Đorđa Krstića „Spomenik knezu Mihailu” iz1871, urađenom u tehnici olovke na papiru. Ubrzo nakon atentata na kneza Mihaila rodila se ideja za podizanje spomenika knezu. Do konačne realizacije i rešenja Enrika Pacija će, kao što znamo, proći mnogo godina, a kroz zvanične konkurse u međuvremenu pojavljivala su se različita umetnička rešenja i predlozi. Iako nije reč o zvaničnom predlogu, mladi Krstić je kroz crtež izneo svoje viđenje spomenika.– objašnjava Jasmina Cukić i okreće se, potom, Vincencu Kacleru i Eugenu Ladislavu Petroviću.

– Kaclerova litografija „Takovski ustanak 1815” iz1874. odnosi se na jedan od ključnih dinastičkih memorijskih toposa, koji je uticao na stvaranje slike o knezu Milošu kao ocu nacije. Ovo delo donosi njegovu umetničku interpretaciju i nastojanje da verno rekonstruiše mesto gde se odigrao sabor u Takovu. Grafika je prodavana, između ostalog, putem časopisa „Srbadija”, postavši jedna od patriotskih ikona koje su uticale na oblikovanje nacionalnog identiteta pojedinca. Istakla bih i oleografiju Eugena Ladislava Petrovića „Knjaz Milan polazi na bojno polje 20. juna 1876”, nastalu krajem 19. veka. Glorifikaciji lika kneza Milana u svetlu zasluga za sticanje dugo željene državne nezavisnosti i oslobođenja doprineli su srpsko-turski ratovi 1876–1878, a ovo delo odnosi se na jednu od popularnih predstava koja prikazuje trenutak odlaska kneza Milana u rat.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Ova izlozba prikazuje samo vladare Obrenovice. Steta sto nisu prikazani i Karadjordjevici. Da li cemo nekad videti izlozbu svih nasih vladara ? Do danasnjih.
Vasa
Sa nostalgijom se secam Jugoslavije (1918 - 1989) - velike, uspesne i postovane zajednice Juznih Slovena. Interesantno je da ni kralj Aleksandar ni Josip Broz nemaju spomenik u Beogradu. Ideja Jugoslavije je bila velika, a mi smo, ocigledno, bili mali.
Dusan T
@Vasa Jugoslavija je bila kao los brak. Nema nista pateticnije od napustenog muza koji kuka za zenom koja ga je ostavila.
Neva
U Beogradu na Dedinju, u Muzeju Jugoslavije, nalazi se jenostavan spomenik - sarkofag od belog mermera na kome pise : Josip Broz TITO 1892 - 1980. Tu je i spomen zbirka predmeta i poklona koji podsecaju na njegov zivot i delo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.