Srpski milioni zarobljeni na Jadranu

Aukcijska prodaja šesnaest od 130 preduzeća, zbog čega su u poslednjih nekoliko dana hrvatske i slovenačke diplomate „digle buku” juče je, ipak, okončana uspešno. Da li će, kao što je slovenački premijer Janez Janša upozorio, potez srpskih vlasti predstavljati prepreku našoj zemlji na evropskom putu, biće jasno u narednih nekoliko dana.

Prodaju ovih firmi omogućila je dopuna uredbe usvojena 19. juna ove godine kojom se praktično nacionalizuje imovina slovenačkih, hrvatskih i kompanija iz BiH, a koje su pre raspada SFRJ poslovale na području Srbije.

Kako je uredba doneta i koji je motiv za to juče nisu hteli da komentarišu u Ministarstvu pravde, kao ni u Republičkoj direkciji za imovinu, uputivši nas na Ministarstvo finansija, gde su odgovorili da je ideja potekla iz Ministarstva ekonomije, ali da će ipak oniuraditi analize i procene uredbe. To je potvrdio iMilivoje Mihajlović, direktor vladine kancelarije za odnose sa medijima, rekavši da je već formiran stručni tim u kom predstavnici ministarstava i stručnjaci za sporazum o sukcesijianaliziraju dopunu uredbe, a rezultate će predati vladi.

– Očekujemo da odluke, koje će vlada doneti posle uvida u analizu, budu fer i dobre zasve strane.Naravno, naša vladapre svega brine o interesu Srbije – rekao je Mihajlović.

Domaći ekonomisti i pravnici opravdanje za usvajanje već čuvene dopune uredbe pronalaze u načinu na koji se sa srpskom imovinom postupa u Sloveniji i Hrvatskoj. Iako je pre četiri godine i Hrvatska, kao poslednja zemlja bivše SFRJ, ratifikovala Sporazum o sukcesiji, srpske firme, kako društvene tako i državne, uglavnom nisu povratile svoju imovinu. Tako je i dalje neizvesna sudbina brojnih hotela i odmarališta na dalmatinskomprimorju, stotine stanova, više hiljada kvadrata magacinskog i poslovnog prostora domaćih preduzeća, ali i brojne imovine fizičkih lica. Tačan spisak ne postoji, ali je sigurno da jevrednost dobara nekoliko puta veća od potraživanja Hrvatske prema Srbiji.

Nekretnine u Hrvatskoj, prema popisu Direkcije za imovinu, imaju skoro sve velike društvene firme, ali i na desetine manjih. „Geneks” ima čak 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmarališta od oko 3.000 kvadrata u Dubrovniku. „Utva” poseduje odmaralište u Šibeniku od 780 kvadrata, kulska „Eterna” od 1.000, a „Maglić” iz Bačke od 1.300. U Biogradu na Moru „Partizanski put” ima odmaralište od 2.500 kvadrata. Na ostrvu Brač Odmaralište „Požarevac” poseduje dva hotela, ukupne površine od 4.300 kvadrata, a beogradska fabrika „Beko” odmaralište od hiljadu kvadrata. Na Hvaru „Društvo za odmor i rekreaciju” iz Zemuna ima objekat od 1.500 kvadrata. Hotel od 3.300 kvadrata ima i PKB, i to u Rovinju.

Računa se da među preduzećima najveću imovinu od Hrvatske potražuju „Geneks“, Jugobanka, „Centrotekstil“ i NIS. „Geneks” je imao dva hotela, na Lapadu u Dubrovniku i u Rovinju, zatim brojne poslovnice, kancelarije, magacine, upravnu zgradu u Zagrebu, zgradu u Osijeku. Nameravao je da ih proda, ali ne po simboličnim cenama, kako je nuđeno. „Centrotekstilu“ je u Hrvatskoj ostao magacinski i poslovni prostor, pre svega u Zagrebu i Rijeci. Takođe, „Naftna industrija Srbije” može imati najveći problem jer je uložila mnogo novca u gradnju Jadranskog naftovoda, takozvanog Janafa, od luke Omišalja do granice sa Srbijom kod Sotina u Vojvodini, i tek treba odrediti koliki je njen udeo.

Međutim, „Zastava” iz Kragujevca, kako kaže Zoran Mihajlović, predsednik sindikata, uspela je da proda nepokretnosti u Sloveniji i Makedoniji, dok je u Zagrebu prodala samo auto-salon. Premda nije siguran šta je sa poslovnim prostorom i magacinom u tom gradu, pouzdano zna da odmaralište od 2.000 kvadrata u Pušićima na Braču nije prodato.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, pojašnjava da prodata imovina srpskih preduzeća u Hrvatskoj uglavnom nije nacionalizovana od strane tamošnjih vlasti, već su je srpske kompanije prodale uz saglasnost Agencije za privatizaciju.

– Hotelske komplekse i odmarališta u Sloveniji i, pre svega, na Hrvatskom primorju, kupovali su Srbi, kao deo ukupnog kapitala pojedinih preduzeća koji je najčešće nerealno umanjivan. Novi vlasnici su ih potompreprodavali – istakao je Pavlović.

On podseća i na propuste srpske strane.

– Ne treba zaboraviti da smo hrvatsku naftnu industriju „Ina” pretvorili u „Beopetrol” i kasnije prodali. Ova dopuna uredbe liči na postupke Slobodana Miloševića, koji je razmišljao u stilu: „Ne sviđaju mi se Hrvati i Slovenci, pa ću uzeti njihovo”. Jučerašnjom prodajom preduzeća pokazujemo da ne poštujemo sporazum o sukcesiji i sami sebe dovodimo u neprijatan položaj – rekao je Pavlović.

S druge strane, istina jeda se u Hrvatskoj i Sloveniji sprovođenjesporazuma odvija prilično traljavo.

– Najbolje bi bilo da povučemo dopunu uredbe, ali istovremeno i insistiramo da Hrvati i Slovenci počnu ozbiljno da sprovode sukcesiju i konačno vrate srpsku imovinu. Glavni nedostatak sporazuma iz 2004. godine jeste to što predviđa formiranje mešovitog tela, koje bi trebalo da ga sprovodi. Nažalost, ono nikada nije formirano – dodao je Pavlović.

Borko Pavićević - Marijana Avakumović

-------------------------------------------------------------------------

Hrvati spuštaju cene

Prema podacima Hrvatskog privatizacionog fonda, u toj zemlji u ovom trenutku postoji 319 objekata koji su pripadali srpskim firmama. Prema tvrdnjama iz Srbije, ima ih daleko više, ačak je 188 takvih objekata prodato ili dodeljeno na korišćenje. Važno je srpsku imovinu u Hrvatskoj prodati po tržišnim cenama, koje su nekada i po deset puta više nego što procenjujeHPF.Tako je biloi sadečjim odmaralištem na ostrvuJakljan kod Dubrovnika, koji je Srbija prodala za šest miliona evra, a HPF je procenio da vredi 800.000 evra.