Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri veka i jedna sramota

Prva fabrika piva na Balkanu osnovana je 1722. godine u Pančevu. Pre deceniju i po samo što nije izgorela u gradu u kom se pivo više ne kuva, a impozantni pogoni i zaostavština Đorđa Vajferta ruši se i propada
Најстарији индустријски објекат под зажтитом државе (Фото О. Јанковић)

 

Pančevačka pivara napunila je ovog januara tri veka. Januar je mesec u kom je preduzimljivi Jevrejin Abraham Kepiš iz Požuna dobio befel od zemaljske administracije u Temišvaru da u varoši na Tamišu pokrene proizvodnju penušavog pića i pecaru rakije. Bilo je to 12. dana prvog meseca 1722. godine, a već deceniju i po kasnije pogoni su održavali kapacitet od 3.500 kofa piva i bez prekida radili do početka 19. veka, kada sa tromeđe Gornje Austrije, Bavarske i Češke u pograničnu varoš stiže rodonačelnik pančevačke grane Vajfertovih Georg i preuzima brigu o kuvanju piva, sa za ono vreme najsavremenijom tehnologijom. Baš 12. januara 1937. godine preminuo je njegov unuk Đorđe I. Vajfert, čovek koji je pivarstvo Srbije uveo u zlatno doba, od kog je malo šta ostalo u njegovom rodnom Pančevu. Po rođenju Georg, a sahranjen kao Đorđe, zatekao bi danas ruševne zidine kasnije Stare, pa konfiskovane Narodne, ali u srcima Pančevaca – zauvek Vajfertove pivare.

Teško je poverovati da je to isti onaj kompleks sa starih fotografija, koji od 1948. godine država štiti kao spomenik kulture, a od 1991. kao kulturno dobro od velikog značaja – danas sa dva lica. Ono umivenije počinje u Ulici Nikole Tesle, a nekada Johanesgase u centru varoši, gde je na broju 2 1850. godine svet ugledao Georg, kao jedno od petoro dece Ignjaca i Marije Vajfer. Kako su ga Pančevci tek odskora „otkrili”, tako je i njegova rodna kuća novo otkriće, baš kao i podatak da se veliki sin ove zemlje rodio 15. jula, a ne mesec dana ranije, kako je beležila zvanična biografija.

Odatle zavija zemljana staza do zadnjeg ulaza u 9.000 kvadrata manje romantične priče o fabrici, koja je proizvodnju prekidala samo u ratnim uslovima, a likvidirana je u miru. Fabrici, koja pre deceniju i po samo što nije izgorela u gradu u kom se pivo više ne proizvodi, a poslednja flaša izašla 1977. godine jer kapital ne zna za emocije. Na mala trošna vrata ulazi se u podrumske hodnike među džinovske fermentore i otvorene metalne bazene, u kojima su ležale hiljade litara piva. Kroz mrkli mrak se može samo s jačom baterijskom lampom, u memlu, pa prateći zarđale cevi uzanim stepeništem i na sprat – u srce velelepne nekadašnje fabrike.

A tu tuga, iz pogona u pogon. Nemačke mašine, kotlovi za ohmeljavanje i sladovinu, komovnjak, bistrenik, razvaljene bakarne posude u kojima se pivo kuvalo i „odmaralo”, i sa kojih je odneto sve što se moglo. Unaokolo zidovi nekada lepih pločica s ornamentima, musavi prozori i golubovi, jedini posetioci grandiozne fabrike, do zapuštene sobe za koju se veruje da je bila Vajfertova kancelarija. Samo retki znaju da se ispod proteže i tunel pod nagibom, kojim su bureta s pivom putovala do obližnje zgrade, koju je takođe podigao Vajfert, i prebacivana u drugi deo grada, do fabrike leda, koja je pre mesec dana sravljena sa zemljom.

Istine radi, treba reći da je i ovakvo stanje bolje, od kada je uz nadzor Zavoda za zaštitu kulture u Pančevu sanirano Skladište ječma, a Udruženje građana „Muzej pivarstva” raščistilo šut, opravilo prozore, ojačalo tavanicu i u jednom trenutku otvorilo za posete odeljenje varionice. Tako su ostaci parnih i gasnih postrojenja bledo podsećanje na prvi dim iz najstarije pivare na Balkanu, druge u Evropi, i najdugovečnijeg industrijskog objekta današnje Srbije, dok najuspelije arhitektonsko-urbanističke kreacije, sa konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije i revitalizacije pivare, sedam godina hvataju paučinu u nekoj fioci. Rečeno je tada da će „pivara biti objekat u kom će cvetati društveni i kulturni život grada i biti mesto susreta sa blistavom istorijom pivarstva, te da će slaviti zanatsku tradiciju, kao turistički adut Pančeva, jednog od pradavnih industrijskih centara ovog dela Evrope”.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.