Kriptovalute u ludom, finansijskom kazinu

Svet je odavno naučio da razorni ekonomski poremećaji ne dolaze iz sfere realne ekonomije već uvek nastaju u kockarnicama koje nazivamo berzama. Umesto obećanog velikog spremanja kojim bi se globalni finansijski sistem trajno stabilizovao, na sceni je suprotan proces. U finansijski kazino ulaze novi krupijei, unose se novi stolovi i aparati, ovoga puta za kockanje kriptovalutama.

Veličina kriptotržišta danas je na nivou od oko tri hiljade milijardi dolara, a broj različitih kriptovaluta se neprekidno povećava i sada ih ima oko šest hiljada. Još gore, ovo tržište više nije izolovano od ostalih segmenata finansijskih tržišta i sve se čvršće integriše u njega, povećavajući nestabilnost sistema. Kao da neko priziva ne samo novu finansijsku krizu, već Armagedon.

Kriptovalute su deo korpusa digitalnih valuta i u tom kriptošarenilu ima svega. Tu su elektronske valute koje centralne banke pripremaju kao zamenu za gotov novac. Tu su i „stabilne” kriptovalute koje bi trebalo da imaju pokriće u drugim valutama ili berzanskim robama, poput valute koju planira „Meta” (preimenovani „Fejsbuk”). Konačno, tu su i najluđe, plivajuće kriptovalute bez pokrića od kojih je bitkoin najpoznatija. One „plivaju” i njihova vrednost može tokom samo jedne godine skočiti za na primer 100 procenata ili pasti za 70 procenata. Tema ovog teksta je ta treća grupa kriptovaluta.

Pred ljudskom glupošću i gramzivošću i bogovi su nemoćni. Ekonomska istorija pamti neverovatne iracionalnosti, ludosti, podvale i berzanske histerije. Ali kada se klasične prevare ostave po strani, kod berzanske robe uvek je postojalo racionalno zrno, supstanca i vrednost koja bi kroz berzanski proces dobijala suludu cenu posle koje je dolazio slom.

Danas, s nastajanjem plivajućih kriptovaluta imamo novi fenomen – nečemu što je ništa, sada se može davati basnoslovna vrednost i time se može trgovati. To – ništa, taj digitalni zapis nastao ni iz čega, može se „rudariti”, kupiti na berzi ili dobiti razmenom za neku robu ili uslugu. Rudarenje je kompleksan proces u kome ogroman broj dokonih, inteligentnih ljudi troši svoje vreme i resurse moćnih računara rešavajući matematičke probleme koji se ne mogu rešavati olovkom i na papiru. Kada se zadaci uspešno reše, dobija se bitkoin.

Reč je o procesu besmislenog arčenja ljudskog i računarskog vremena. Računarski „rudnici” u tom procesu troše i enormne količine električne energije i povremeno, kao nedavno u Irkutsku, rudari mogu izazvati i energetski kolaps. Sve ovo bi mogao biti samo patološki fenomen poput video-igrica da je ostao u privatnoj sferi. Ali, kriptovalute su danas deo javne, finansijske sfere. Reč je o kreiranju privatnog novca bez pokrića koji bi, u svetu kojim vladaju red i razum, morao da bude zabranjen.

Nekome se može učiniti da je teza o tome da je bitkoin – ništa, prestroga. Ni moderni, „fijat” novac nema materijalno pokriće i njegova vrednost počiva pre svega na našoj veri u njega. Ako te vere nema, novac postaje hartija bez vrednosti, kako se to i događalo kroz istoriju. Ali ta vera ipak ima racionalno uporište budući da postoje institucije koje brinu o vrednosti novca – to su države i njihove centralne banke. (Da li to rade dobro ili loše, nebitno je za kontekst ovog teksta.) O vrednosti i stabilnosti kriptovalute ne brine niko i to je prepušteno iracionalnosti tržišta. U slučaju bitkoina se čak ne zna ni ko stoji iza tog projekta. Njegova „vrednost” počiva na tome što je ukupan broj bitkoina koji se mogu iskopati zauvek fiksiran na 21 milion komada... ako je verovati mojoj baki.

Tehnoentuzijasti ukazuju da je blokčejn tehnologija ( blockchain), na kojoj počivaju kriptovalute, „tehnologija slobode”. Ona se tek razvija i traži svoje mesto u digitalnom svetu. Na njoj treba da počiva nova Web 3.0 revolucija u kojoj će veštačka inteligencija i algoritmi potpuno zameniti ljudske i institucionalne posrednike u sajbersferi. To je onaj tip tehnološke revolucije koja se prvo dogodi, a onda joj se traži svrha – u ime progresa, dakako.

U ovom trenutku ona omogućava promet kriptovaluta bez posredstva banaka, direktnim transferom sa „računa” kupca na „račun” prodavca. „Računi” su u sajbersferi i tehnologija je takva da su transferi zaštićeni od zloupotrebe... osim kada baš i nisu i kada hakeri pokradu neku od kriptovaluta. Samo naivni ljudi mogu poverovati da u sajbersferi postoji bilo šta sigurno što se kriptografski može zaštititi.

No, vratimo se tezama s početka teksta. Kriptovalute su besmislen, opasan instrument, sem ako niste u poslu šverca droge, oružja, ili ako na primer živite od ubijanja ljudi. Tada je zgodno imati diskretan način da svoje usluge naplatite. I to otvara ključno pitanje – da li to neko stimuliše ludilo kako bi se olakšali poslovi te vrste kada gotov novac bude ukinut? Ili je cilj možda još crnji i ide ka potpunoj destabilizaciji globalnog sistema i stvaranju haosa koji nadilazi i ovaj u kome trenutno živimo? U ovom trenutku, od moćnih ekonomija, samo je Kina zabranila i rudarenje kriptovaluta i njihov promet. Rusija se sprema da uradi to isto. Zašto su velike zapadne države tako pasivne i šta to one znaju što mi ne znamo?

Ekonomista

https://nkatic.wordpress.com/