Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TFF

„Kelti” , „Strahinja Banović” i „Mrak” nagrađeni u Trstu

Rumunski „Intregalde” Radu Munteana osvojio nagradu za najbolji film u takmičarskom programu dugometražnog igranog filma. Filmu Dušana Milića nagrada publike
Из филма „Интрегалде” Радуа Мунтеана (Фото: 33. ТФФ33.)

Posle jednogodišnje pauze u svom fizičkom održavanju usled pandemije virusa korona, ovogodišnje 33. izdanje filmskog festivala „Alpe-Adria” u Trstu od 21. do 30. januara svoju egzistenciju pronašao je u hibridnom obliku (i fizičko prisustvo i onlajn ponuda) i kao takav priredio je radosti srpskim filmovima.

U glavnom takmičarskom programu dugometražnih igranih filmova iz evropskih zemalja koje obuhvataju teritoriju između Alpa i Jadrana i prostiru se na istok, učestvovala su čak tri srpska filma: „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, „Kelti” Milice Tomović i „Mrak” Dušana Milića, koji je upravo u Trstu imao svoju svetsku premijeru.

Rezultat njihovog učešća je od sinoć i zvanično poznat. Žiri koji je ove godine radio u sastavu: Dubravka Lakić (potpisnica ovih redova – kritičar, Srbija), Edvinas Pukšta (filmski programer, Litvanija) i Emanuela Martini (kritičar, Italija), svoje specijalne nagrade dodelili su Arsenijeviću i filmu Tomovićeve uz obrazloženje da je u slučaju „Strahinje Banovića” reč o „izvanrednoj humanističkoj priči – koja spaja jednu od gorućih tema Evrope (izbeglištvo) sa ljubavlju epskih razmera – ispričanoj snažnim sinematičkim jezikom”, dok je film „Kelti”  okarakterisan kao „kompleksno filmsko delo koje kroz porodičnu dramu oslikava i svu kulturološku različitost”. Filmu „Kelti” pripala je i nagrada žirija „Centralno evropske inicijative”, dok je film Dušana Milića „Mrak”,  u kojem se oslikava sva dubina straha i neizvesnosti života u srpskim enklavama na KiM, osvojio laskavu nagradu publike 33. Trst filmskog festivala.

U glavnom takmičarskom programu Nagradu žirija za najbolji film i novčani iznos od šest hiljada evra osvojio je rumunski film „Intregalde” Radua Munteana. Reč je o „nepredvidivom filmu u kojem autor mudro menja brzine vodeći publiku ka različitim žanrovima i raspoloženjima do iznenađujućeg odredišta istinskog životnog mira, spajajući profesionalne glumce sa nezaboravnim lokalnim amaterima i tvoreći sveukupno majstorski posmatrački triler o životnoj sredini”. Ovaj film Radua Munteana koji pleni i humorom koji izvire iz svakolike čovekove hipokrizije, svetsku premijeru imao je prošle godine u Kanu u okviru paralelnog programa „15 dana autora”, a naći će se i pred srpskom publikom.

Na 33. TFF u okviru dokumentarnog takmičarskog programa, u kojem je pobedničku nagradu osvojio hrvatski film „Tvornice radnicima” Srđana Kovačevića, sa uspehom je bio prikazan i „Muzej revolucije” našeg autora Srđana Keče. Film Janka Baljka „Žurnal o Želimiru Žilniku” imao je svoje mesto u tršćanskom programu „Umetnost i zvuk”...

U selekciji nazvanoj „Divlje ruže: Žene filmski stvaraoci u Evropi”, festivalski čelnici Fabricio Grosoli i Nikoleta Romero otvorili su prostor za rediteljke iz centralne i istočne Evrope. U centru pažnje ove godine je bila Gruzija, odnosno filmsko stvaralaštvo žena u ovoj zemlji koju su razdirali građanski ratovi i za koju se danas čini da se još vraća tradiciji predaka istovremeno gurajući napred ka filmskoj modernosti. U ovoj festivalskoj selekciji našli su se gruzijski igrani i dokumentarni filmovi snimljeni u poslednjih jedanaest godina. Kroz svoje autentične autorske glasove i stilove ovi filmovi približili su gledaocima čitav spektar stvaralaštva gruzijskih rediteljki i tematskih promišljanja o stanju i položaju žena u Gruziji...

Ceremonija dodele nagrada održana je sinoć, a do 30. januara 33. TFF je sa svojim sadržajem i dalje na raspolaganju tršćanskoj publici u festivalskim i bioskopskim dvoranama. Ali, isključivo publici koja ima dokaze o posedovanju „supergrin pasa”, što znači da su ili vakcinisani sa sve tri doze u Italiji odobrenih vakcina ili da imaju dokaz o preležanoj bolesti. Svi ostali: vakcinisani sa dve doze ili sa vakcinama neodobrenim u Italiji ili nevakcinisani bez obzira na testove koji dokazuju da nisu zarazni – ulazak bilo gde, pa i u bioskop, samo mogu da sanjaju. Sa pandemijom se u naš život uselila i sva moguća politička nekorektnost, politikantstvo i mešetarstvo, a sve one bajke o slobodi izbora u demokratskom svetu pale su u zaborav...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.