Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ STARIH RIZNICA

Divlji Bil – idejni tvorac CIA i Jugoslavije

Nakon sastanka Čerčila i Broza, a koji je pripremio Vilijam Donovan, usledio je ukaz kralja Petra kojim se general Dragoljub Mihailović razrešava dužnosti
​Вилијам Дивљи Бил Донован као војник у Великом рату (Фотографије из архиве Б. Богдановића)

Vilijam Divlji Bil Donovan široj javnosti poznat je uglavnom kao osnivač američke službe OSS – preteče CIA.

Donovan je, inače, bio heroj Velikog rata, prvi američki oficir odlikovan Krstom za zasluge i Medaljom časti. Dekorisan je u isto vreme kada i njemu ne baš omiljeni pretpostavljeni, general Mekartur. No, manje je poznato da je između dva rata, osim Mekartura, i Donovan posetio Beograd i odao počast srpskim vojnicima palim u Velikom ratu. Još intrigantnije je to što je Donovan imao kontakte s političarima i oficirima Kraljevine Jugoslavije, a tokom i nakon rata i s NOVJ, odnosno DFJ-FNRJ. U prvom slučaju, često mu se pripisuje da je imao veze s pučem 27. marta 1941, a u drugom, da je, iako ostrašćeni antikomunista, odlično sarađivao s Josipom Brozom Titom.

General Peršing 1918. odlikuje Makartura (treći zdesna) Krstom za zasluge. Donovan (prvi zdesna) čeka da primi Medalju časti

Ruzveltov izaslanik

Američki predsednik Frenklin Ruzvelt bio je protivnik izolacionizma i, još od napada Nemačke na Poljsku, zalagao se za aktivnu borbu protiv sila Osovine. U cilju procene situacije u Evropi i odvraćanja balkanskih država od saveza s nacističkom Nemačkom, krajem 1940. je u London i zemlje Starog kontinenta poslao svog ličnog prijatelja, Vilijama Donovana.

Donovan je 9. januara iz Londona stigao u Kairo, potom u Atinu, a u Sofiji se obreo 20. januara. Sutradan je imao susrete s pronacističkim predsednikom vlade Bogdanom Filovim i ministrom inostranih poslova Ivanom Popovom, a 22. januara primio ga je i bugarski car Boris Treći.

Istoga dana je „Simplon – Orijent ekspresom” krenuo za Jugoslaviju i u Beograd je stigao u poznim večernjim satima. Na stanici su ga dočekali američki poslanik Artur Blis Lejn, vojni ataše Luis Džozef Fortje i konzul Robert Makarti. Zanimljivo je da je u Jugoslaviju ušao bez ikakvog dokumenta, pošto mu je u sofijskom hotelu ukradena „fascikla s pasošem, dva preporučena pisma, znatnom sumom dolara, jednim kreditnim pismom i nekoliko fotografija za pasoš, ali bez ikakvih (službenih) dokumenata”. Sa stanice se prebacio do Lejnovog stana u Deligradskoj 20, gde je boravio sve do odlaska iz Beograda.

Potporučnik Dušan Borčić

Sutradan je obavio razgovore s predsednikom Ministarskog saveta Dragišom Cvetkovićem, potpredsednikom vlade Vlatkom Mačekom, ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincar-Markovićem i pomoćnikom ministra Ilijom Jukićem. Tokom dana je u američkom poslanstvu, u Ulici kralja Milana br. 11, održao konferenciju za štampu. Na razlozima posete i toku razgovora s jugoslovenskim političarima posebno je insistirao dopisnik „Junajted presa”, poznati novinar Leon Kej, ali konkretne odgovore nije dobio. Najintrigantniji bio je poslednji dan Donovanovog boravka: u jutarnjim časovima položio je venac na Spomenik neznanom junaku, a s Avale se odvezao do zemunskog aerodroma. Ovde su ga, navodno, dočekali direktor civilnog vazdušnog saobraćaja Mate Hođera i direktor Aero-kluba i predsednik „Aeroputa” Rudolf Pilc. Za gosta na pisti, ispred hangara „Aeroputa”, bili su „postrojeni avioni civilnog vazdušnog saobraćaja”, a „gospodin Borčić, na avionu domaće proizvodnje, izveo je akrobacije”, koje su zadivile američkog pukovnika. Reč je o potporučniku Dušanu Borčiću, pilotu 161. eskadrile 6. lovačkog puka 51. vazduhoplovne grupe, koji je „akrobacije” izveo lovcem Rogožarski IK-3. Samo četiri meseca kasnije, 6 aprila, Borčić je poginuo u istom avionu, hrabro braneći Beograd.

Američki ambasadoru Kraljevini JugoslavijiArtur Blis Lejn

Donovan je u 19 časova domaćim „lokidom elektra” otputovao za Solun. U štampi, koja je pažljivo i detaljno pratila pukovnikov put po Evropi, a posebno posetu Beogradu, nijednog trenutka se ne spominje kontakt s vojnim licima ili ratnim vazduhoplovstvom, odnosno generalom Dušanom Simovićem. Naime, brojni istoričari tvrde da je upravo Donovan motivisao Simovića da izvrši državni udar 27. marta 1941. godine. Daglas Valer u svojoj knjizi o Donovanu, međutim, tvrdi da je ovu priču u propagandne svrhe plasirao aparat Trećeg rajha.

Olga Ninčić Humo i Josip Broz

Pet dana pre početka operacije „Anvil” (iskrcavanje savezničkih snaga u južnoj Francuskoj, 15. avgusta 1944), Donovan je avionom stigao u Kazertu. Ovde je, kao gost generala Henrija Džambo Vilsona, vrhovnog zapovednika savezničkih snaga na Mediteranu, boravio Josip Broz. U suštini, Vrhovni komandant NOVJ doputovao je na sugestiju britanskog premijera Vinstona Čerčila, kako bi se potvrdili zaključci sporazuma zaključenog na Visu i NOP obavezao na vođenje politike koja bi odgovarala zapadnim saveznicima.

Tito je bio smešten u kući kraj Vilsonovog štaba sa sinom Žarkom, sekretaricom Olgom Ninčić Humo, pratiocima Boškom Čolićem i Nikolom Nikicom Prljom i svojim omiljenim vučjakom. U četvrtak popodne 10. avgusta, Donovan je s Ficrojem Meklejnom i Elerijem Hantingtonom, novim šefom nezavisne američke misije pri NOVJ, prvi put imao petočasovni sastanak s Titom. Amerikanci su sutradan za Tita priredili svečani ručak na Kapriju, u vili „Fortuno”, u vlasništvu Mone Strader Vilijams.

Vila „Rivalta”, Posilipo, u kojoj se Tito susreo sa Čerčilom

Susret u vili „Rivalta”

U međuvremenu, u Napulj je doputovao i Čerčil. Sastanak Tita s britanskim premijerom održan je 12. i 13. avgusta na terasi vile „Rivalta”, u napuljskoj četvrti Posilipo. Vila je do rata pripadala švajcarskoj porodici Kafliš, vlasnicima čuvene fabrike konditorskih proizvoda, a konfiskovana je za štab savezničke komande.

Britanci su svakako izbegli posetu Kapriju i vili „Fortuno”, pošto je Mona Vilijams održavala bliske odnose s Valis Simpson i vojvodom od Vindzora, bivšim kraljem Edvardom Osmim, navodno naklonjenim nacističkom režimu.

Kao rezultat sastanaka u Napulju usledio je ukaz kralja Petra Drugog od 29. avgusta 1944. kojim se general Dragoljub Mihailović razrešava dužnosti načelnika Štaba Vrhovne komande u okupiranoj Jugoslaviji i stavlja na raspolaganje ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

aki
Čitao sam negde da je Tito obećao Čerčilu da će u zamenu za zapadnu podršku omogućiti demokratske izbore u Jugi posle rata. I slago, naravno
Боба
Укратко Черчил је жртвовао Србе ради поделе сфера са Стаљином. Последице осећамо и дан данас јер нас по инерцији и даље третирају као "мале Русе". И то није највећи проблем, већ илузија неких да нас "хоће".
Војин
Никита Бонадров руски историчар каже:"Видео сам анкете које је Тито попуњавао на руском језику док је радио у Коминтерни.Тамо се појављују грешке које је могао направити само носитељ српскохрватског језика. Титo је боравио као заробљеник у Русији и допао је у руке троцкиста а Троцки је већ од 1913. радио за Черчила.Тито је прошао обуку у структури која се условно може назвати „Партизанска академија", негде у Московској области. То сугерише да је и Тито радио за енглеску обавештајну службу.
Vranjanac-CH
A ko je bio tada ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva? I zašto nije poslušao naredjenje? Ozbiljno pitam.
Земунац
Тада је председник владе и уједно министар војни био Иван Шубашић. Зашто није послушао то је већ за ширу дискусију.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.