Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Дивљи Бил – идејни творац ЦИА и Југославије

Након састанка Черчила и Броза, а који је припремио Вилијaм Донован, уследио је указ краља Петра којим се генерал Драгољуб Михаиловић разрешава дужности
​Вилијам Дивљи Бил Донован као војник у Великом рату (Фотографије из архиве Б. Богдановића)

Вилијам Дивљи Бил Донован широј јавности познат је углавном као оснивач америчке службе ОСС – претече ЦИА.

Донован је, иначе, био херој Великог рата, први амерички официр одликован Крстом за заслуге и Медаљом части. Декорисан је у исто време када и њему не баш омиљени претпостављени, генерал Мекартур. Но, мање је познато да је између два рата, осим Мекартура, и Донован посетио Београд и одао почаст српским војницима палим у Великом рату. Још интригантније је то што је Донован имао контакте с политичарима и официрима Краљевине Југославије, а током и након рата и с НОВЈ, односно ДФЈ-ФНРЈ. У првом случају, често му се приписује да је имао везе с пучем 27. марта 1941, а у другом, да је, иако острашћени антикомуниста, одлично сарађивао с Јосипом Брозом Титом.

Генерал Першинг 1918. одликује Макартура (трећи здесна) Крстом за заслуге. Донован (први здесна) чека да прими Медаљу части

Рузвелтов изасланик

Амерички председник Френклин Рузвелт био је противник изолационизма и, још од напада Немачке на Пољску, залагао се за активну борбу против сила Осовине. У циљу процене ситуације у Европи и одвраћања балканских држава од савеза с нацистичком Немачком, крајем 1940. је у Лондон и земље Старог континента послао свог личног пријатеља, Вилијама Донована.

Донован је 9. јануара из Лондона стигао у Каиро, потом у Атину, а у Софији се обрео 20. јануара. Сутрадан је имао сусрете с пронацистичким председником владе Богданом Филовим и министром иностраних послова Иваном Поповом, а 22. јануара примио га је и бугарски цар Борис Трећи.

Истога дана је „Симплон – Оријент експресом” кренуо за Југославију и у Београд је стигао у позним вечерњим сатима. На станици су га дочекали амерички посланик Артур Блис Лејн, војни аташе Луис Џозеф Фортје и конзул Роберт Макарти. Занимљиво је да је у Југославију ушао без икаквог документа, пошто му је у софијском хотелу украдена „фасцикла с пасошем, два препоручена писма, знатном сумом долара, једним кредитним писмом и неколико фотографија за пасош, али без икаквих (службених) докумената”. Са станице се пребацио до Лејновог стана у Делиградској 20, где је боравио све до одласка из Београда.

Потпоручник Душан Борчић

Сутрадан је обавио разговоре с председником Министарског савета Драгишом Цветковићем, потпредседником владе Влатком Мачеком, министром иностраних послова Александром Цинцар-Марковићем и помоћником министра Илијом Јукићем. Током дана је у америчком посланству, у Улици краља Милана бр. 11, одржао конференцију за штампу. На разлозима посете и току разговора с југословенским политичарима посебно је инсистирао дописник „Јунајтед преса”, познати новинар Леон Кеј, али конкретне одговоре није добио. Најинтригантнији био је последњи дан Доновановог боравка: у јутарњим часовима положио је венац на Споменик незнаном јунаку, а с Авале се одвезао до земунског аеродрома. Овде су га, наводно, дочекали директор цивилног ваздушног саобраћаја Мате Хођера и директор Аеро-клуба и председник „Аеропута” Рудолф Пилц. За госта на писти, испред хангара „Аеропута”, били су „постројени авиони цивилног ваздушног саобраћаја”, а „господин Борчић, на авиону домаће производње, извео је акробације”, које су задивиле америчког пуковника. Реч је о потпоручнику Душану Борчићу, пилоту 161. ескадриле 6. ловачког пука 51. ваздухопловне групе, који је „акробације” извео ловцем Рогожарски ИК-3. Само четири месеца касније, 6 априла, Борчић је погинуо у истом авиону, храбро бранећи Београд.

Амерички амбасадору Краљевини ЈугославијиАртур Блис Лејн

Донован је у 19 часова домаћим „локидом електра” отпутовао за Солун. У штампи, која је пажљиво и детаљно пратила пуковников пут по Европи, а посебно посету Београду, ниједног тренутка се не спомиње контакт с војним лицима или ратним ваздухопловством, односно генералом Душаном Симовићем. Наиме, бројни историчари тврде да је управо Донован мотивисао Симовића да изврши државни удар 27. марта 1941. године. Даглас Валер у својој књизи о Доновану, међутим, тврди да је ову причу у пропагандне сврхе пласирао апарат Трећег рајха.

Олга Нинчић Хумо и Јосип Броз

Пет дана пре почетка операције „Анвил” (искрцавање савезничких снага у јужној Француској, 15. августа 1944), Донован је авионом стигао у Казерту. Овде је, као гост генерала Хенрија Џамбо Вилсона, врховног заповедника савезничких снага на Медитерану, боравио Јосип Броз. У суштини, Врховни командант НОВЈ допутовао је на сугестију британског премијера Винстона Черчила, како би се потврдили закључци споразума закљученог на Вису и НОП обавезао на вођење политике која би одговарала западним савезницима.

Тито је био смештен у кући крај Вилсоновог штаба са сином Жарком, секретарицом Олгом Нинчић Хумо, пратиоцима Бошком Чолићем и Николом Никицом Прљом и својим омиљеним вучјаком. У четвртак поподне 10. августа, Донован је с Фицројем Меклејном и Елеријем Хантингтоном, новим шефом независне америчке мисије при НОВЈ, први пут имао петочасовни састанак с Титом. Американци су сутрадан за Тита приредили свечани ручак на Каприју, у вили „Фортуно”, у власништву Моне Страдер Вилијамс.

Вила „Ривалта”, Посилипо, у којој се Тито сусрео са Черчилом

Сусрет у вили „Ривалта”

У међувремену, у Напуљ је допутовао и Черчил. Састанак Тита с британским премијером одржан је 12. и 13. августа на тераси виле „Ривалта”, у напуљској четврти Посилипо. Вила је до рата припадала швајцарској породици Кафлиш, власницима чувене фабрике кондиторских производа, а конфискована је за штаб савезничке команде.

Британци су свакако избегли посету Каприју и вили „Фортуно”, пошто је Мона Вилијамс одржавала блиске односе с Валис Симпсон и војводом од Виндзора, бившим краљем Едвардом Осмим, наводно наклоњеним нацистичком режиму.

Као резултат састанака у Напуљу уследио је указ краља Петра Другог од 29. августа 1944. којим се генерал Драгољуб Михаиловић разрешава дужности начелника Штаба Врховне команде у окупираној Југославији и ставља на располагање министру војске, морнарице и ваздухопловства.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

aki
Čitao sam negde da je Tito obećao Čerčilu da će u zamenu za zapadnu podršku omogućiti demokratske izbore u Jugi posle rata. I slago, naravno
Боба
Укратко Черчил је жртвовао Србе ради поделе сфера са Стаљином. Последице осећамо и дан данас јер нас по инерцији и даље третирају као "мале Русе". И то није највећи проблем, већ илузија неких да нас "хоће".
Војин
Никита Бонадров руски историчар каже:"Видео сам анкете које је Тито попуњавао на руском језику док је радио у Коминтерни.Тамо се појављују грешке које је могао направити само носитељ српскохрватског језика. Титo је боравио као заробљеник у Русији и допао је у руке троцкиста а Троцки је већ од 1913. радио за Черчила.Тито је прошао обуку у структури која се условно може назвати „Партизанска академија", негде у Московској области. То сугерише да је и Тито радио за енглеску обавештајну службу.
Vranjanac-CH
A ko je bio tada ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva? I zašto nije poslušao naredjenje? Ozbiljno pitam.
Земунац
Тада је председник владе и уједно министар војни био Иван Шубашић. Зашто није послушао то је већ за ширу дискусију.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.