Omaž pesnikinji Dari Sekulić

Leskovac, Vlasotince – U organizaciji vlasotinačkog Kulturnog centra priređen je omaž pesnikinji Dari Sekulić, koja je jedno vreme progonstva iz ratom zahvaćenog Sarajeva živela u Vlasotincu. Jedna od najvećih srpskih pesnikinja, koja je na svom životnom putu prešla izbegličku stazu od rodnog Kordunskog Ljeskovca, preko Sarajeva, Kosovske Kamenice, Prištine i Vlasotinca, pa nazad do Sarajeva kroz tridesetak knjiga poezije, odano je čuvala jezik svoga Korduna i stvarala poeziju natopljenu ljubavlju, kako je naglašeno u filmu „Vrelce – pesnikinja Dara Sekulić”.

O velikoj pesnikinji govorili su dr Aleksandar Kostadinović, istoričar i teoretičar književnosti, i dr Stanislav Stanković, lingvista. Iz Sarajeva je vlasotinačku publiku pozdravio režiser Vitomir Mitrić, a porukama su se oglasili prof. dr Sunčica Denić i pesnik Tode Nikoletić.

Po oceni dr Aleksandra Kostadinovića, koji je citirao reči književnika i književnog kritičara Stevana Tontića, „Dara Sekulić je najznačajnija srpska pesnikinja posle Desanke Maksimović”.

– Dara Sekulić je sasvim sigurno najvažnija predstavnica srpskog posleratnog modernizma u pesništvu: po godini rođenja, ali i po ulasku u književnost, bliža je Miljkoviću i Radoviću negoli Popi i Pavloviću. Svoje prve radove objavila je u „Letopisu Matice srpske” 1955, da bi se njena šest decenija duga pesnička karijera okončala „Odbačenim pjesmama” iz 2019. godine” – istakao je dr Kostadinović.

Stanislav Stanković osvrnuo se na Darin put od Kordunskog Ljeskovca, budući da je 1942. godine morala da napusti zgarište svoga doma, kada je u ustaškom pokolju stradalo četrnaest duša porodice Sekulić. Ona je kao devojčica internirana u Italiju, a potom dane provodila u dečjim domovima i internatima u Zagrebu. Nakon godina mira, tokom kojih je u Sarajevu radila kao socijalna radnica i uređivala časopis za decu „Male novine”, usledilo je još jedno izbeglištvo. Nakon Kosovske Kamenice, Dara Sekulić je sa unucima prigrljena u domu pesnikinje Darinke Jevrić i njene majke Julije.

Profesor Stanković je u Prištini upoznao Daru Sekulić. Na Pesničkom času – učiteljstvu u čast – u spomen Danici Gorunović Tasić u Vlasotincu su 1993. godine gostovali velikani srpskog pesništva: Mošo Odalović, Darinka Jevrić i Dara Sekulić, kada je gost Pesničkog časa bila učiteljica Ksenija Fišić, simbol plemenitog prosvetarskog poziva.

Dara Sekulić se posle Prištine obrela u Vlasotincu, koje nije smatrala svojim izbegličkim domom, već svojim utočištem. Stanković je podsetio da je Vlasotince bilo njen dom, dom koji nikada nije odsanjan, za kojim je žudela. Šetala je Dara Vlasotincem, obilazila naše šume jer je bila biljarica i gljivar.

– Desanka Maksimović, Dara Sekulić i Darinka Jevrić su duboko ukorenjene u svojim zavičajnim idiomima. Desanka Maksimović je utkala u svoje poetsko stvaralaštvo jezik svoje Brankovine, Dara Sekulić jezik svoga Korduna, dakle jezik naših zapadnih govora, a Darinka Jevrić naše srednjovekovlje. Poezija Darinke Jevrić obiluje leksemama i istoricizmima koji su deo našeg kulturnog, srednjovekovnog nasleđa. One su čuvari našeg jezika jer njihova poetika čuva jezik jednog naroda – istakao je dr Stanislav Stanković.

Posle projekcije filma „Vrelce – pesnikinja Dara Sekulić” stihove ove velike pesnikinje kazivala je Mila Mitić.