Poslednja bitka oko izbornih zakona

Dobili su više nego što su tražili, ali nisu srećni zbog toga. Na ovaj zaključak mogle bi se svesti kritike opozicije koje se poslednjih dana mogu čuti u vezi s predlozima novih izbornih zakona, u koje se može uvrstiti delom i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Idući dalje i šire od sporazuma koji su postignuti u međustranačkom dijalogu pod okriljem Narodne skupštine i uz posredovanje tima Evropskog parlamenta, a pozivajući se i na ranije preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR), Vlada Srbije utvrdila je predloge četiri nova zakona zbog kojih je lider Dveri Boško Obradović rekao da je „očito da smo ušli u novu fazu predizbornih igara vladajućeg režima”.

Sada su četiri evroparlamentarca koja su upravo boravila u Beogradu i Kontrolno telo za praćenje primene Sporazuma o unapređenju izbornih uslova poslednja prilika da se, dogovorom ili pritiskom, pojedine odredbe koje se opoziciji ne sviđaju promene u toku skupštinske rasprave, koja bi trebalo da počne preksutra. Posle sastanka Kontrolnog tela u petak Boško Obradović je novinarima rekao da se nada da su predstavnici opozicije uspeli da „spreče” određene zakonske izmene.

Radikali su naročito ljuti zbog predloga da jedan birač može da podrži više izbornih lista. „To je jedna od preporuka ODIHR-a, koje je vlast u Srbiji spremna da prihvati, koja će u našem izbornom procesu napraviti veliki javašluk”, smatra Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika SRS-a. On je na konferenciji za novinare upozorio, ako se ova odredba usvoji, da bismo mogli „da se suočimo s više od 50 izbornih lista na predstojećim parlamentarnim izborima, i to bi apsolutno bio udarac za relevantne i autentične opozicione stranke da na što bolji način iskoriste i vreme koje je predviđeno u medijima da predstave svoj program, kao i finansije koje se dobijaju od države za sprovođenje kampanje”. U tom slučaju, navodi, nikakvog efekta ne bi imalo ni povećanje dela sredstava iz javnih izvora kojim stranke mogu da raspolažu pre izbora.

Ovu odredbu kritikovali su i drugi. Pored nje, pravni tim Dveri utvrdio je još nekoliko izmena „koje nisu predviđene i grubo krše” Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora: ukidanje žreba za redosled na listi predsedničkih kandidata, smanjenje finansijskih sredstava koja su do sada sledovala iz državnog budžeta svim predsedničkim kandidatima u prvom krugu predsedničkih izbora sa 50 na 35 procenata, skraćenje roka za predaju izbornih lista na izborima sa 15 na 20 dana pre izbora, obaveza da na štampanom predizbornom materijalu stoji ime štamparije koja ga je štampala.

„Poseban vid pritiska na opoziciju je obaveza da na štampanom predizbornom materijalu stoji ime štamparije”, primetio je Obradović nedavno, a u petak je saopštio da će ostati žrebanje za listu predsedničkih kandidata, da neće biti dozvoljena mogućnost da jedan birač može da podrži više izbornih lista, kao i da će svi učesnici parlamentarnih izbora dobiti više sredstava iz budžeta (40 umesto 35 odsto). Ali sve to tek treba da se potvrdi glasanjem u Narodnoj skupštini.

Jedna od stavki o kojoj nije bilo reči u međustranačkom dijalogu, a koja se prvi put nalazi u izbornom zakonodavstvu, jeste omogućavanje izbornog prava punoletnim osobama koje su delimično lišene poslovne sposobnosti. Takvo lice može da bira i da bude birano za predsednika Srbije, za narodnog poslanika i za odbornika „ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo”. U obrazloženju predloga zakona navodi se da se time uklanjaju „sva ograničenja biračkog prava po osnovu intelektualnih teškoća i psihosocijalnog invaliditeta i srpsko zakonodavstvo usklađuje sa ciljevima Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom”. Pojedinci u opoziciji, poput Janka Veselinovića iz Pokreta za preokret, smatraju da je ova odredba „nameštena” za neke osobe korisne vlasti. U Ustavu Srbije, član 52, piše: „Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran”, ali će ovog puta narodni poslanici možda dati prednost Konvenciji UN.

Zanimljiva je novina i o „posebnom pravilu za grupu građana kao podnosioca izborne liste na lokalnim izborima”. U članu 38 Predloga Zakona o lokalnim izborima navodi se da „birači koji obrazuju grupu građana radi podnošenja izborne liste za učešće na lokalnim izborima ne moraju imati prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se sprovode izbori”. U obrazloženju zakonskog predloga nema objašnjenja o tome šta je smisao ove nove odredbe.