Последња битка око изборних закона

Добили су више него што су тражили, али нису срећни због тога. На овај закључак могле би се свести критике опозиције које се последњих дана могу чути у вези с предлозима нових изборних закона, у које се може уврстити делом и Закон о финансирању политичких активности. Идући даље и шире од споразума који су постигнути у међустраначком дијалогу под окриљем Народне скупштине и уз посредовање тима Европског парламента, а позивајући се и на раније препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а (ОДИХР), Влада Србије утврдила је предлоге четири нова закона због којих је лидер Двери Бошко Обрадовић рекао да је „очито да смо ушли у нову фазу предизборних игара владајућег режима”.

Сада су четири европарламентарца која су управо боравила у Београду и Контролно тело за праћење примене Споразума о унапређењу изборних услова последња прилика да се, договором или притиском, поједине одредбе које се опозицији не свиђају промене у току скупштинске расправе, која би требало да почне прексутра. После састанка Контролног тела у петак Бошко Обрадовић је новинарима рекао да се нада да су представници опозиције успели да „спрече” одређене законске измене.

Радикали су нарочито љути због предлога да један бирач може да подржи више изборних листа. „То је једна од препорука ОДИХР-а, које је власт у Србији спремна да прихвати, која ће у нашем изборном процесу направити велики јавашлук”, сматра Александар Шешељ, заменик председника СРС-а. Он је на конференцији за новинаре упозорио, ако се ова одредба усвоји, да бисмо могли „да се суочимо с више од 50 изборних листа на предстојећим парламентарним изборима, и то би апсолутно био ударац за релевантне и аутентичне опозиционе странке да на што бољи начин искористе и време које је предвиђено у медијима да представе свој програм, као и финансије које се добијају од државе за спровођење кампање”. У том случају, наводи, никаквог ефекта не би имало ни повећање дела средстава из јавних извора којим странке могу да располажу пре избора.

Ову одредбу критиковали су и други. Поред ње, правни тим Двери утврдио је још неколико измена „које нису предвиђене и грубо крше” Споразум о унапређењу услова за одржавање избора: укидање жреба за редослед на листи председничких кандидата, смањење финансијских средстава која су до сада следовала из државног буџета свим председничким кандидатима у првом кругу председничких избора са 50 на 35 процената, скраћење рока за предају изборних листа на изборима са 15 на 20 дана пре избора, обавеза да на штампаном предизборном материјалу стоји име штампарије која га је штампала.

„Посебан вид притиска на опозицију је обавеза да на штампаном предизборном материјалу стоји име штампарије”, приметио је Обрадовић недавно, а у петак је саопштио да ће остати жребање за листу председничких кандидата, да неће бити дозвољена могућност да један бирач може да подржи више изборних листа, као и да ће сви учесници парламентарних избора добити више средстава из буџета (40 уместо 35 одсто). Али све то тек треба да се потврди гласањем у Народној скупштини.

Једна од ставки о којој није било речи у међустраначком дијалогу, а која се први пут налази у изборном законодавству, јесте омогућавање изборног права пунолетним особама које су делимично лишене пословне способности. Такво лице може да бира и да буде бирано за председника Србије, за народног посланика и за одборника „ако суд решењем о делимичном лишењу пословне способности није утврдио да је неспособно да врши изборно право”. У образложењу предлога закона наводи се да се тиме уклањају „сва ограничења бирачког права по основу интелектуалних тешкоћа и психосоцијалног инвалидитета и српско законодавство усклађује са циљевима Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом”. Појединци у опозицији, попут Јанка Веселиновића из Покрета за преокрет, сматрају да је ова одредба „намештена” за неке особе корисне власти. У Уставу Србије, члан 52, пише: „Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран”, али ће овог пута народни посланици можда дати предност Конвенцији УН.

Занимљива је новина и о „посебном правилу за групу грађана као подносиоца изборне листе на локалним изборима”. У члану 38 Предлога Закона о локалним изборима наводи се да „бирачи који образују групу грађана ради подношења изборне листе за учешће на локалним изборима не морају имати пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој се спроводе избори”. У образложењу законског предлога нема објашњења о томе шта је смисао ове нове одредбе.