Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Naučnici traže jednake plate za jednak rad

Kategorizacijom istraživača sa istim zvanjem i znanjem, a različitom zaradom oštećeno više od 10.000 naučnika
Иза захтева Влади Србије стоје синдикални чланови 37 научноистраживачких института (Фото: Бета)

Predstavnici Sindikata nauke već mesec dana od Vlade Srbije nisu dobili odgovore na tri zahteva kojima nastoje da poprave položaj istraživača u zemlji, pa su juče ponovo zakucali na vrata izvršne vlasti i podsetili na svoj problem. Zahtevi su proizašli iz sastanka koji su, četiri dana pre Nove godine, održali s premijerkom Anom Brnabić, koja im je tada obećala brzi odgovor, objasnila je juče na konferenciji za medije u Nemanjinoj ulici naučna savetnica dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije.

Prema njenim rečima, iza zahteva stoje njihovi članovi u 37 naučnoistraživačkih instituta i zalažu se za ravnopravan položaj svih 13.000 naučnika u Srbiji. Da je bilo dobre volje, kaže, uprkos proteklim praznicima, njihov drugi zahtev je već mogao biti rešen, naročito jer za to nisu potrebna nikakva budžetska izdvajanja. Njime je od premijerke zahtevano da se svim naučnim radnicima koji imaju ugovore na određeno vreme, odmah, bez odlaganja, zaključe ugovori o radu u skladu sa zakonom.

Dr Jovović objašnjava da se ova stavka odnosi na 1.500 istraživača na fakultetima koji su potpuno nevidljivi za sistem. Kaže da su u pitanju kolege od najnižeg do najvišeg naučnog zvanja, kojima dekani godinama ne isplaćuju nadoknade za minuli rad, naknadu za prevoz i slično.

– Ovih 1.500 naučnika je u veoma teškom, nezakonitom položaju i samo tražimo da se na njih primene Zakon o nauci i Zakon o radu. Da predstavnici vlade sednu i dogovore se sa dekanima o izmenama pravilnika o sistematizaciji i statuta fakulteta u ovoj oblasti – pojašnjava Jovovićeva.

Prvi, najbitniji zahtev je, kaže, da konačno počne da se primenjuje princip institucionalnog finansiranja naučnika, uveden u julu 2019, a koji, kako tvrdi, važi samo na papiru. Odnosno da se, bez odlaganja, nivelišu plate oštećenim naučnim radnicima, proizašle iz „nemara i nerada nadležnog ministarstva i države”. Ovo se, kaže dr Jovović, odnosi na 80 odsto od 13.000 istraživača u Srbiji.

– Mi i dalje primamo plate prema aktu nekadašnjeg ministra nauke Božidara Đelića iz 2011, koji je trebalo da prestane da važi donošenjem novog Zakona o nauci i istraživanjima 2019, čiju punu primenu tražimo. Ovim su već punu deceniju najviše oštećeni mladi naučnici, koje bi trebalo da zadržimo u zemlji. Đelić je uveo šest kategorija naučnika, prema kojima i dalje dvoje istraživača sa istim naučnim zvanjem i istom školskom spremom imaju na mesečnom nivou razliku u plati od 100.000 dinara. Razlika na godišnjem nivou je milion dinara između plata naučnih saradnika iz kategorije A-4 i one najbolje, A-1, u kojoj je samo 13 odsto istraživača. Ako vlada ne odreaguje, tako će ostati do 2025. i donošenja zakona o platama i koeficijentima – upozorava Jovovićeva.

Zato traže da se hitno usvoji ranije izrečen a neprimenjen prelazni predlog Ministarstva prosvete da se 80 odsto oštećenih srpskih naučnika, svrstanih u kategorije četiri, pet i šest, od narednog meseca prebace u kategoriju tri.

Iz toga je proistekao treći zahtev – da pomenuto ministarstvo nadležno za nauku najkasnije do novembra tekuće godine predstavi plan s novim koeficijentima po zvanjima, na osnovu kojih će se od 1. januara 2023. godine obračunavati i isplaćivati plate naučnicima, prema zakonskom principu „jednaki rad – jednaka plata”.

U Ministarstvu prosvete za naš list ističu da se, na osnovu pisma Sindikata nauke, sprovode „postupni koraci uključivanja instituta u sistem indirektnih korisnika budžeta” i da je to složen proces koji zahteva uključivanje u rad više ministarstava. Nakon dogovora sa sindikatom u Vladi Srbije, prvi korak je, kažu, sprovođenje javnih konsultacija o pripremljenom predlogu Kataloga radnih mesta u nauci i istraživanjima i s njim povezanim predlogom dopune Kataloga radnih mesta pratećih i pomoćno-tehničkih poslova, u čijoj izradi je učestvovao i sindikat. Kažu da su, u saradnji s Ministarstvom za državnu upravu, objavili javni poziv na osnovu kog su se od 30. decembra 2020. do 21. januara dostavljale primedbe na predložene kataloge. Ali i da su s pomenutim ministarstvom i predstavnicima vlade 25. januara održali sastanak i diskutovali o pristiglim predlozima i primedbama i dogovorili pripremu izveštaja o javnoj raspravi i pravljenju dopune Kataloga radnih mesta u nauci i istraživanjima, o čemu će podnosioci predloga biti informisani.

– Napominjemo da na sastanku koji je održan 28. decembra 2021. godine nije ništa dogovoreno o pitanjima navedenim u pismu Sindikata nauke. Ukazujemo da se navedena pitanja moraju rešavati u saradnji s Ministarstvom finansija, koje je upoznato sa svim aspektima složenosti finansiranja nauke i njegovog reformisanja. Takođe, planiran je sastanak sa Sindikatom nauke povodom daljih aktivnosti na Katalogu radnih mesta, kao i usaglašavanje svih relevantnih činilaca, instituta i univerziteta – kažu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
U Srbiji manje od 7% ljudi sa zavrsenim fakultetom. Otici ce iz zemlje i to malo pismenih i inteligentnih, sta ce te onda? Glupaci i primitivci obicno saznaju koje su posledice tek kada se napravi nepopravljiva steta. Steta za ovako lepu zemlju.
Boza
Na trziste pa zaradite.
Никола
Молимо наше научнике да пишу ћирилицом.
Србословен
А, како би било да научници прво науче писмо језика земље у којој обављају своје научне радове?
Краљ ЛА
@Дипломирани Политиколог Нема потребе за силу јер ћирилица је лепа, ћирилица је кул!
Краљ ЛА
@jimmy Латиница је код нас секундарна ћирилици и наши научници би то требало да објасне свима јер они су - Научници
Prikaži još odgovora
Pelikan
Procitajte poslednji Slobin govor. Tamo su odgovori.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.