VBA predala „enigmu” Vojnom muzeju

„Enigma”, čuvena nemačka mašina za šifrovanje iz Drugog svetskog rata, odnedavno se nalazi u posedu Vojnog muzeja u Beogradu. Ovaj uređaj decenijama je čuvan u vojnoj službi bezbednosti. Nedavno, posle transformacije vojne kontraobaveštajne službe, jedna spomen-soba je rasformirana pa je Vojnobezbednosna agencija odlučila da vredni ratni plen ipak prepusti Vojnom muzeju.

– Naša „enigma” jedina je koja je sačuvana u Srbiji i državama na prostoru bivše Jugoslavije, a, koliko mi je poznato, i u širem regionu. Ne postoji prateća dokumentacija iz koje bismo znali detalje – gde, kada i kako je zaplenjena, ali se na osnovu usmenog predanja starijih generacija vojne službe bezbednosti zna da je pripadala nekoj od jedinica nemačke armijske grupe „Jug” koja se krajem 1944. godine preko Srbije povlačila iz Grčke i da je zaplenjena tokom borbi na ovim prostorima. Serijski broj „enigme” je 1227, preko naših i nemačkih arhiva pokušaćemo da utvrdimo kojoj jedinici je pripadala – kaže potpukovnik Ivan Mijatović, zamenik direktora Vojnog muzeja.

Čuveni uređaj zapravo je elektromehanička sprava koja izgledom podseća na pisaću mašinu. Smeštena je u drvenu kutiju, sa unutrašnje strane poklopca nalaze se uputstvo za rukovanje i podaci o proizvođaču. Primerak Vojnog muzeja je u izuzetno očuvanom stanju, jedino nedostaje baterija. Poput savremenih laptopova ima i priključak za struju, deluje kao da bi proradila kada bi se priključila u utičnicu.

– Nemačka vojska razvila je više generacija „enigmi”, svaku složeniju za dešifrovanje od prethodne. Primerak koji mi imamo verzija je koja se koristila u Vermahtu, nemačkoj kopnenoj vojsci. Najsloženije „enigme” bile su one u mornarici, na podmornicama. Kada su Britanci uspeli da razbiju njen kod, ratna sreća na Atlantiku preokrenula se u njihovu korist – objašnjava potpukovnik Mijatović.   

Po njegovim rečima, za rukovanje „enigmom” bili su zaduženi uglavnom podoficiri. Na tastaturi uređaja nalazi se 26 slovnih znakova. Pritiskom na njih, preko posebnih rotora („enigma” iz Vojnog muzeja ima ih tri), svako slovo zamenjuje se drugim koje u tom trenutku zasvetli na ploči koja se nalazi između tastature i rotora. Na primer A postaje X, B postaje Y, C postaje Z… Pri tome, svako slovo ne zamenjuje se istim do kraja poruke, već uvek drugim, a broj mogućih kombinacija još više se povećava uvođenjem više rotora i međusobnom zamenom kablova koji povezuju slova sa tastaturom. Šifrovana poruka, na primer, WERMACHT može da „glasi” DGRTEUIK, šalje se uobičajenim putem – radio ili telegrafskom vezom, u ono vreme koristila se Morzeova azbuka. Bitno je da operateri koji šalju i primaju poruku rade po istom „ključu”, odnosno rasporedu rotora.

„Enigma” je zapravo razvijena još neposredno posle Prvog svetskog rata, u vajmarskoj Nemačkoj bila je namenjena komercijalnoj upotrebi. Sredinom dvadesetih godina prošlog veka počela je da je koristi i nemačka vojska, a zatim i druge državne službe. O „enigmi” i razbijanju njenog koda puno je mitova, ali je činjenica da su prve uspehe na dešifrovanju poruka poslatih pomoću te mašine postigli Poljaci još tridesetih godina prošlog veka. U pitanju je bila kontraobaveštajna akcija protiv nemačke ambasade u Varšavi, čiji službenik je bio zavrbovan. Međutim, „enigma” je stalno usavršavana pa je poljska služba bezbednosti počela da gubi korak u ovoj trci tako da u uoči nemačkog napada 1939. godine nemačke poruke nisu uspešno dešifrovane. Poljaci su kasnije o svojim saznanjima upoznali Britance, što je u znatnoj meri pomoglo njihovim ekspertima koji su radili u čuvenom centru za dešifrovanje u Blečli parku. Oni su „pročitali” nemački uređaj između ostalog zahvaljujući i „bombama”, preteči današnjih računara, koje su elektromehaničkim putem brzo „češljale” ogroman broj kombinacija „enigme” za šifrovanje.