Misija umetnika je stvaranje boljeg sveta

Povodom 90. rođendana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine večeras od 20 sati na ovoj sceni nastupiće, kod nas uvek rado slušan, violinista Nemanja Radulović sa Beogradskom filharmonijom, pod upravom dirigenta Danijela Rajskina. Davne 1932. godine pomenutu dvoranu Kolarca je svečano otvorila Beogradska filharmonija, pod upravom Stevana Hristića, srpskog kompozitora i dirigenta. A Nemanja Radulović, violinista velikog talenta i široke duše, svirao je do sada gotovo desetak puta za rođendan ove koncertne sale, nekad sa honorarom, a kada su naišle teške godine za sve nas i za Kolarac, nekada i bez novčane nadoknade, ne zaboravljajući grad gde se školovao i odakle se otisnuo u svet.

Centralni večerašnji događaj svakako je Radulovićevo izvođenje jednog od najčuvenijih dela svih vremena, Koncerta za violinu i orkestar Čajkovskog, koji je ujedno i tačka ponovnog susreta našeg violiniste i maestra Rajskina. Stalni gostujući dirigent Beogradske filharmonije predvodio je nezaboravni nastup Nemanje sa Filharmonijom i na Kolarcu 2016. godine posle čega je usledilo zajedničko gostovanje u Moskvi, u čuvenoj Sali „Čajkovski”, povodom otvaranja koncertne sezone Moskovskog simfonijskog društva.

Na večerašnjem programu biće i jedna nesvakidašnja premijera – kompozicija Florens Prajs, koja je u istoriju ušla kao prva Afroamerikanka, čije je delo izveo jedan vrhunski profesionalni orkestar (Čikaški simfonijski orkestar). Autorkina delatnost vezuje se za prvu polovinu 20. veka, a njen zanimljiv životni i stvaralački put zabeležen je i u dokumentarnom filmu „Ptica u kavezu – život i muzika Florens Prajs” (2015). Na ovom koncertu će se naći lagani stav njenog prvog gudačkog kvarteta, u adaptaciji za gudački orkestar. A čućemo i Betovenovu Simfoniju br.1.

O Nemanji Raduloviću uvek treba govoriti, pre svega zbog velikog talenta, internacionalne karijere vrhunskog umetnika, zbog humanosti i skromnosti, zbog ljubavi koju nesebično daje publici u domovini. Rodom iz Niša, kao dete dolazi u Beograd, kod vrhunskog pedagoga Dejana Mihailovićaa, a sa 14 godina je primljen na Visoki nacionalni konzervatorijum za muziku u Parizu, u klasi Patrisa Fontanaroze. Osvajao je značajne međunarodne nagrade, a danas sarađuje sa vrhunskim stranim muzičarima i orkestrima i snima za velike diskografske kuće.

Posle saradnje sa „Dojče gramofonom” i „Univerzal mjuzikom” potpisao je ugovor sa „Vorner mjuzik grupom”, jednom od najvećih diskografskih kuća na svetu. Nemanja Radulović ističe da u ovim teškim vremenima nastoji da sreću pronalazi u svakom trenutku života! I istovremeno oseća tugu zato što je mnogo ljudi stradalo u ovom pandemijskom periodu.

– Mislim da je misija nas umetnika da pravimo bolji svet. Svaki koncert doživljavam kao prvi i poslednji zbog osećaja radosti i rizika koji su za mene neophodni. Sve što je lažno na sceni se vidi odmah. Naravno da mi nije svaki put lako pre koncerta, ali se ne trudim da to sakrijem. Onda se desi da mi publika da snagu i ljubav, muzika me podseti zbog čega sam tu, nasmejem se i sve postane lako – isticao je često Nemanja Radulović u brojnim intervjuima.

​Dvedeseti rođendan Velike dvorane Kolarca

– Pomislimo samo koliko bi ljudi za ovih devedeset godina moglo da kaže da su Kolarac i njegova Velika dvorana bili sastavni deo njihovih života. A brojke su u tom smislu impresivne: do danas održano je 18.373 koncerta, 16.695 solista, 3.956 ansambala i 1.615 dirigenata je nastupilo, odsvirane su kompozicije 7.967 kompozitora, dok je izvedeno 41.030 različitih dela! Kakva bi to metropola Beograd bio bez institucije u kojoj se održavaju brojni značajni festivali poput Bemusa, i u kojoj su između ostalih nastupali i Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Maksim Vengerov, Stefan Milenković, Moskovska filharmonija... Spisak je takav da se ni mnogo veći kulturni centri od naše prestonice ne bi postideli – rekao je član Saveta Centra za muziku Kolarca dr Srđan Teparić, povodom ove značajne godišnjice.