Još će se ćerati

Nema dokaza za koga je sve vezao svoju kravatu, ali modni detalj koji steže vrat budućem premijeru Crne Gore Dritanu Abazoviću svakako ima više čvorova. Ne postoje pouzdani podaci da li mu je Milo Đukanović svečano predao svoju, uz Dritanovo obećanje da će se, umesto umornog gospodara, sada on privezati za Šestu flotu. Svako ko sumnja, neka pogleda u Mila: kravatu više ne nosi, a košulja mu je raskopčana od želuca, pa nagore.

Niko još nije izmerio dužinu Dritanove kravate, ali njena mera nisu centimetri, već kilometri, a jedna od misterija je – doseže li ona do Beograda? Uoči pada vlade Zdravka Krivokapića mladi građanista Albanac iz Ulcinja došao je odande ovamo, ali ne da bi posetio svog rođenog brata Džihana, uglednog doktora, za koga, čak i da se potrudite, ne možete čuti ružnu reč u tradicionalno ciničnoj beogradskoj čaršiji. O tome šta su pričali patrijarh Porfirije i Dritan teško da ćemo ikada saznati, ali ovaj drugi zna da su milovci pali onda kada su pokušali da otmu svetinje SPC u zemlji Brda i Primorja. I da je ugled među narodom mitropolita Amfilohija bio toliki da su istinski pobednici prethodnih izbora iz Demokratskog fronta prihvatili mitroplitov izbor za premijera koji se zove Zdravko Krivokapić.

Tako je stvorena vlada u kojoj je svako izdavao svakog, u kojoj je svako ćerao svakoga, kako bi se pokazalo da se zapravo Crnogorci i Srbi, plus Dritan, nikada nisu ni razdvajali ni posvađali, nastavljajući dirljivu tradiciju zabadanja noža u leđa. Naročito kada su zagrljeni i kada se kunu da su braća.

Toliko je političkih izdajnika u igri da se čoveku zavrti u glavi na sceni apsurdnog teatra traganja za demokratijom. Prvo je izdao dojučerašnji premijer Krivokapić, koji je okrenuo leđa svojoj većini, na čijoj je listi bio, i objavio da je postao kralj eksperata i vladar njegovog naroda.

U međuvremenu je potpredsednik Dritan odlučio da izda svog premijera, ali pravo pitanje je da li je to učinio u ime pobedničkog naroda, da li je tim činom bacio Milu pojas za spasavanje ili kamen sa Lovćena da ga politički potopi.

Ta izdaja, za razliku od Krivokapićeve političke izdaje, dobija ne samo ličnu brutovsku konotaciju – zar i ti, sine Dritane – već pokazuje karakternu dimenziju po kojoj je radi uspeha dopušteno zgaziti sva moralna načela i zamišljene kule etičkih verovanja.

U međuvremenu su demokrate Alekse Bečića, red vojnika jednobojne crvenokravatne demokratije, Abazovića i URA proglasili osuđenim zbog izdaje naroda. Apsurd je da Dritanov i Bečićev narod nije politički isti i da je ono što je povezivalo Dritana i Aleksu do juče bio ustanak protiv DPS-a i Đukanovića.

Za većinski Demokratski front ovo je kumulativna izdaja, aranžman „ol inkluziv”! Jer svi su u pravu – svako je prodao svakog, a naročito njih i zato je religija DF-a kao pravovernih tako nepokolebljivo čvrsta. Kako se pokazalo, na njihovu štetu. I još nešto: nisu ubedili Gabrijela Eskobara da neće olabaviti čvorove svojih kravata od Šeste flote, kako bi Amerikanac bio siguran da će njihovi vratovi biti čvrsto vezani. I kada u DF-u kažu da sve njih treba izvesti pred narodnu porotu, a posebno DPS, i izdajnici i sudije opet će se približiti u mučnom nastojanju da ne izgube stolice na vrhu.

Ko želi da razume vrhunski politički triler, pretvoren u sapunicu – gde li je samo nestao Mima Karadžić – centralni problem političke krize u Crnoj Gori jeste taj što se DPS nikada nije pomirio s porazom, dok nova vlast, i posle pada, još uvek ne razume čemu služi pobeda.

Kada je formirana Krivokapićeva vlada, vladajuće stranke htele su samo vlast. A kako bi, jado, bilo drugačije. Problem je nastao kada je Krivokapićeva ekspertska vlada postala toliko opsednuta međusobnim podmetanjima, bez ikakvog plana za demontažu starog sistema. Evropljani i Amerikanci su sa slašću posmatrali tradicionalno igranje kola i ora, brinući mnogo više šta će biti s Milom i DPS-om nego da li će građani dobiti toliko čekanu pravdu. To je ubilo i ono malo volje koju je imala vlada za sprovođenje reformi. Onoga koji se nije uplašio, toga su smenili svi! Možda je bivši ministar pravde Vladimir Leposavić bio naivno hrabar, svakako je bio hrabar, ili je bolje od ostalih video kako će stvari teći, kako ostalima tako i njemu.

Šta će se dogoditi posle pada vlade Zdravka Krivokapića? Demokratski front, koji vodi pobedničku koaliciju, nije mogao da sruši vladu jer bi se dodatno zamerili Eskobaru, Bečićeve demokrate su našle najjeftiniji model da se šlepaju uz novu vladu do prve prilike da napuste kako Zdravka tako i Dritana, s tim što nisu shvatili da prva prilika neće biti za pet godina, već da je Dritan taj koji vadi nož za izbornu pogaču.

Dritan je upravo na slučaju smene Leposavića pokazao da je trenutno najobučeniji za velike igre, ili je, jednostavno, neprskani talenat. Prepoznao je gde leži istinska moć, hladnokrvno je izvršio prvo političko oceubistvo, dok je Leposaviću držao moralne lekcije kako bi, da je na njegovom mestu, dao ostavku da mu je premijer traži. Par meseci kasnije Abazović je nije dao kada je Krivokapić zatražio da ode. Dakle, Dritan je ispunio sve uslove da bude bitan.

Osim što njegova URA svakako najviše računa na glasače DPS-a u budućnosti, ona je bila spremna i da rizikuje više od ostalih i objavi da je car Zdravko go. DF i pobednička koalicija shvataju da Dritan ruši prvu i pravi drugu demokratsku vladu i da njima u toj vladi neće biti gore nego u Zdravkovoj. Ostalo je još samo da to shvate demokrate, koje su, ruku na srce, pomalo i u džep, dobile najviše pozicija u državnoj upravi od Zdravkove vlade, pa sada strahuju da li će i u novoj zadržati iste privilegije.

Paradoks odlazeće vlade je što je njeno opstajanje računalo na one moralne vrline koje je ona sama gazila na svakom koraku. I takva minimalistička vlada bila je podeljena na mimikrične sledbenike crkve, uprkos obmani u potpisivanju Temeljnog ugovora. Na drugoj strani je Dritan, koji je u ime globalnih vrednosti i otvorenog društva shvatio da ima ekskluzivno pravo da vodi Crnu Goru nastavljajući Milovim putem, bez Mila. Te suprotnosti dovele su do završnog obračuna, u kojem potpredsednik ruši premijera, sa opozicijom koju je navodno srušila i stranka vicepremijera, koji je budući premijer.

Tako je Ulcinjanin srednjeg rasta postao dvometraš, a u balkanskoj igri senki na njemu je da shvati kako je onaj Milo postao ovaj Milo. Tada će Dritan saznati koliki mu je rok trajanja.

U zemlji Brda i Primorja svi žele da budu prvi. I kada dobijaju i kada gube, svako je prvi. Jedni kao pobednici, drugi kao poraženi od najjačeg.

Zaključak: ćeraće se još!