Krijumčari izbeglica obrću milione evra

Gotovo da nema dana a da službe bezbednosti država koje se nalaze na izbegličkom koridoru ne presretnu krijumčare migranata koji pokušavaju da nađu mirno uhlebljenje na zapadu Evrope. To je poslednjih godina postao unosan posao kojim se bave stotine, hiljade kriminalaca koji se poigravaju životima tih mučenika koji često završavaju na dnu jezera Van na istoku Turske, Sredozemnog i Egejskog mora ili u udesima na putevima Balkana u prenatrpanim kamionima i drugim vozilima.

„Krijumčarenje migranata je multinacionalni biznis osumnjičenih koji potiču iz više od sto zemalja, kako iz Evropske unije tako i drugih regiona. Postalo je unosan posao jer podrazumeva niske troškove za operacije krijumčara. Poslednjih godina za njihove usluge postoji velika potražnja. Oni plaćaju krijumčarima u proseku između tri i šest hiljada evra po osobi”, ističe se u jednom zajedničkom izveštaju Interpola i Evropola.

U tim „poslovima” se vrte milioni evra. Članovi kriminalnih bandi u poslednje vreme zloupotrebljavaju i društvene mreže kako bi pronašli „klijente”, ističu u Visokom komesarijatu UN za izbeglice. Cene njihovih usluga ponovo rastu, pogotovo posle krize koja od sredine avgusta potresa Avganistan.

„Bande krijumčara nastavljaju svoje zločinačke aktivnosti. Njihovi članovi su ubice”, ističe grčki ministar za pomorstvo Janis Plakjotakis, prenose agencije.

On je to rekao povodom učestalih havarija malih brodova koji stižu iz Turske i sve češće završavaju na dnu Egeja pošto su prenatrpani mučenicima koji beže od haosa u svojim zemljama – Avganistanu, Bangladešu, Siriji, Iraku, Libiji...

Prema podacima Organizicije za migracije (IOM), u prvoj polovini prošle godine samo u Sredozemnom moru završilo je više od 1.400 migranata. Procenjuje se da je taj broj mnogo veći pošto krijumčari često ne prijavljuju broj putnika na krcatim brodovima, kao ni nesreće, kako bi izbegli odgovornost.

Izveštaji o tome stižu svakodnevno sa mnogih strana sveta. Turske vlasti su u Vanu početkom ove nedelje uhapsile 16 lica koja su se bavila krijumčarenjem migranata. Pored lokalnih kriminalaca, u zatvoru se našlo i nekoliko državljana Irana i Avganistana. Zaplenjena su i tri vozila u kojima su transportovani beskućnici koji su pokušali da utočište nađu na zapadu Starog kontinenta.

Gotovo u isto vreme policije Grčke, Albanije i Italije uhapsile su 29 osumnjičenih za krijumčarenje migranata. Oni su bili deo razgranatog lanca što, kako se procenjuje, ima oko 1.100 članova koji su od Irana i Turske preko Grčke, Severne Makedonije i Srbije prebacivali beskućnike do Italije i drugih zapadnih zemalja.

Krijumčari, kao što se vidi, ne zaobilaze ni Srbiju. Nedavno su pripadnici MUP-a uhapsili 16 pripadnika dve kriminalne grupe. Oni su osumnjičeni da su prebacili više od sto iregularnih migranata iz Pakistana, Bangladeša i Avganistana, preko Rumunije do drugih zemalja EU.

Krijumčari koriste manje brodove, ribarske čamce i jahte, po pravilu ukradene. Oni često završavaju na dnu mora pošto su prenatrpani. Cene su već stigle i do osam hiljada evra po osobi za prevoz od Iraka i Irana, preko Turske i Balkana, do Nemačke i Francuske. U početku je cena bila mnogo niža pošto je bila manja tražnja, tvrde u Visokom komesarijatu UN za izbeglice.

Posle zaoštravanja krize u Avganistanu i dolaska talibana na vlast, broj migranata koji pokušavaju da stignu do Evrope ponovo se povećava, potvrđuju pogranične vlasti u Iranu i Turskoj. Samo u januaru na granici Anadolije je zaustavljeno 9.000 beskućnika koji su uglavnom stigli iz Avganistana, a u prošloj godini 160.000, čak 40.000 više nego 2020, kada je očigledno i pandemija virusa korona učinila svoje. U Turskoj, koja je godinama na udaru migrantske krize, apeluju na međunarodnu zajednicu, pre svega EU, da pomognu Avganistanu, Siriji, Iraku i drugim zemljama koje se suočavaju sa unutrašnjim ekonomskim problemima. Jer, kako napominju, krijumčarenje izbeglica ne može se rešiti podizanjem zidova na granicama, kao što to u poslednje vreme rade mnoge evropske zemlje.