Ambasador „na ledu”

Ljubazno je dočekan u Beogradu, kao što ga sada diplomatski ljubazno prate u Kijev. Ono između, više od šest i po godina, često je bilo napeto i iskričavo, nekada ocenjeno i skandaloznim. Ambasador Ukrajine Oleksandar Aleksandrovič ovih dana se oprašta od Srbije susretima s najvišim državnim vrhom u Beogradu, a posebna poslastica trebalo bi da bude za sutra najavljeni sastanak s predsednikom parlamenta Ivicom Dačićem, prethodnim šefom srpske diplomatije. Biće to prilika da se zajedno prisete koliko se puta MSP pozivalo na Bečku konvenciju u slučaju ukrajinskog ambasadora, koliko je falilo da bude proglašen personom non grata i koliko tačno meseci Dačić nije želeo da ga primi u audijenciju. Aleksandrovič je „kritične” 2017. rekao da čeka već 14 meseci, a ovaj ga je držao „na ledu”, uz podsećanje da tadašnji srpski ambasador u Ukrajini Rade Bulatović za četiri godine nijednom nije primljen kod ministra spoljnih poslova Ukrajine.

Jeste Beograd bio prvo ambasadorsko nameštenje za pedesetjednogodišnjeg Ukrajinca, rođenog u Terebovlju na zapadu zemlje, ali česta iskakanja iz diplomatskih okvira nisu bila posledica tek nedostatka iskustva ili diplomatskih manira. Ipak je on, po završetku Kijevskog državnog univerziteta „Taras Ševčenko”, radio, pored ostalog, u Ambasadi Ukrajine u Belgiji, u Stalnom predstavništvu Ukrajine pri Savetu Evrope, u Ambasadi Ukrajine u SAD, kasnije kao direktor Direkcije za Evropu ukrajinskog MSP... Pre je rezultat činjenice da je Ukrajina i te 2015, kada je Oleksandar Aleksandrovič došao u Beograd, kao i sada kada odlazi, imala velike probleme u odnosima sa susednom Rusijom, ili, kako je ambasador uvek isticao – rat. Kratki spoj u odnosima Kijeva i Beograda nastajao je upravo kada bi se prepleli dijametralno suprotni interesi i osećaji – da Srbija nema većeg prijatelja od Rusije kada je reč o očuvanju svog teritorijalnog integriteta i da Ukrajina nema većeg neprijatelja od Rusije kada je reč o ugrožavanju njenog teritorijalnog integriteta.

U takvim situacijama ukrajinski diplomata nije mario za diplomatski rečnik. Do usijanja je doveo njegov intervju u novembru 2017. kada je rekao da „Rusija obučava srpske plaćenike da ubijaju Ukrajince”, da je „iskoristila srpske ekstremiste za državni udar u Crnoj Gori”, da „podstiče srpski separatizam u većinski srpskom entitetu, Republici Srpskoj, da destabilizuje BiH”, da „koristi srpski faktor da destabilizuje Makedoniju”... Ukratko, Putin „samo koristi Srbiju kao još jedan instrument za uništenje Evrope”.

Usledile su diplomatske mere, Aleksandrovič je pozvan na konsultacije u Kijev, a Dačić je pozvao Bulatovića na konsultacije u Beograd. Ukrajinski ambasador se, međutim, vratio posle nekoliko dana još jači, dobivši podršku u Kijevu za svoje stavove. Sada ga iz Srbije ispraćaju uz „zahvalnost na angažovanju u unapređenju odnosa između dve zemlje”.