Kurtijev ultimatum Srbima u četiri tačke

Suprotno svim demokratskim standardima i evropskim vrednostima, privremene prištinske institucije čine brojne i konstantne opstrukcije kojima žele da otežaju život Srbima na Kosovu i Metohiji. Poslednji ultimatum Prištine su četiri zahteva kojim se gotovo onemogućavaju prava Srba da ostvare svoje biračko pravo na aprilskim izborima.

Zamenik premijera za evropske integracije, razvoj i dijalog privremenih institucija u Prištini Besnik Bislimi podneo je specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku predlog od četiri tačke kako bi mogli da se održe izbori na Kosovu 3. aprila. U predlogu se navodi da će Srbiji biti dozvoljeno da održi izbore na Kosovu ako u svim dokumentima i na biračkim mestima koristi naziv „Kancelarija za vezu Srbije na Kosovu”, a da je kosovska vlada saglasna da dodeli imunitet i diplomatske privilegije biračkim mestima i pojedincima uključenim u organizaciju izbora.

Kao i proteklih godina, misija OEBS-a na Kosovu po tom predlogu trebalo bi da organizuje održavanje izbora i prikupljanje glasova na biračkim mestima, dok srpskim političkim partijama i političarima neće biti dozvoljeno da vode kampanju na teritoriji južne srpske pokrajine. Po njihovom ultimatumu, srpskim partijama i političarima neće biti dozvoljeno da vode izbornu kampanju na teritoriji, kako navode, republike Kosovo. Poslednji zahtev je da se primenjuje reciprocitet za građane Kosova koji žive u Srbiji na osnovu iste prakse.

Ti zahtevi su došli svega nekoliko dana posle odlaska specijalnih izaslanika SAD i EU Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka iz Srbije, kada su posetili Beograd i Prištinu u nameri da se odmrznu dijalog. Tada su dvojica zapadnih diplomata naglasila da Srbima na Kosovu treba omogućiti da glasaju i da je neophodno pronaći modalitete za to.

Kako „Politika” saznaje iz diplomatskih izvora u Prištini, privremene kosovske institucije navode da su protiv održavanja izbora i da se njihovim organizovanjem na KiM narušava suverenitet i ustav takozvane republike Kosovo. U razgovoru sa zapadnim diplomatama zahtevaju da aprilski izbori budu održani na isti način kao i referendum, odnosno da Srbi svoje pravo glasa iskoriste putem pošte, kancelarije za vezu Srbije u Prištini ili na biračkom mestu u nekom od pograničnih gradova u Srbiji. Ovakvu odluku kosovske vlade su potvrdili i poslanici u skupštini Kosova 15. januara, uprkos pozivima međunarodne zajednice da se Srbima na Kosovu omogući glasanje na referendumu koji organizuje Srbija. Srbi su glasačko pravo na referendumu iskoristili tako što su glasali u nekom od gradova koji su blizu Kosova.

Milovan Drecun, predsednik Skupštinskog odbora za KiM, kaže da je sve to igra prištinskih vlasti u kojoj žele da pokažu da oni nisu problem, nego da učestvuju u rešavanju problema i da su konstruktivni. Za „Politiku” kaže da Priština želi da se predstavi Zapadu da ne želi da spreči srpski narod na KiM da realizuju svoje demokratsko pravo, da biraju i da budu birani na izborima 3. aprila u Srbiji. „Oni to rade, ali samo pod uslovom da Srbija i srpski narod tretiraju Kosovo kao nezavisnu državu. Zato govore o nekakvim diplomatskim privilegijama, nekakvoj kancelariji Srbije na Kosovu i da se time pokaže kako Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i da pod tim uslovima mogu da se održe izbori. To je priča da oni kao žele da reše problem koji su sami stvorili, ali da ga u stvari nikako ne reše”, kaže Drecun.

Na pitanje da li je reč o prljavoj igri Zapada u kojoj je sve što radi Priština unapred dogovoreno, a da kasnije kada Beograd reaguje na kršenje ljudskih prava, navodno Brisel i Vašington kao upozore Prištinu i na tome sve ostane, Drecun kaže da je to postao standard i navodni najveći stepen demokratije u međunarodnim odnosima za Zapad. „Svojim ponašanjem oni ohrabruju Kurtija i stavljaju mu do znanja da može da nastavi smerom kojim je krenuo. A to je miniranje dijaloga i ne ispunjavanje onoga što je dogovoreno”, dodaje Milovan Drecun i naglašava da je veoma bitno što je Amerika formirala novi tim za zapadni Balkan u kome svi imaju određeni zadatak i da mora da se vidi kakvu će politiku voditi SAD u narednom periodu. Reč je iskusnim diplomatama koje nisu poznate po prosrpskim stavovima i nisu nimalo naklonjeni Srbima.

„Imaju oštre ocene kada je reč o našem ponašanju i veoma negativno su gledali na sve ono što se dešavala kada je reč o srpskom narodu i državi Srbiji. Imaćemo u narednom periodu intenzivno delovanje SAD na zapadnom Balkanu, posebno u vezi s Kosovom i Metohijom i Bosnom i Hercegovinom, a sve sa ciljem da se uticaj Rusije i Kine minimalizuje. To je u skladu s onim što je rekao Lajčak prilikom nedavne posete regionu, kada je istakao da će posle aprilskih izbora da budu dve godine bez izbora koje treba da budu obeležene intenzivnim dijalogom između Beograda i Prištine i mogućim rešenjem kosovskog problema”, kaže Drecun.

A politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da su Priština i njeni zapadni mentori osetili da je Srbije neodlučna i da svi njihovi bezobrazluci prolaze jedan za drugim, a da mi samo retorički reagujemo i zato nastavljaju. Za naš list kaže da previše kompromisnim stavovima samo prizivamo nevolje i da se treba setiti kada je Srbija imala mnogo čvršći stav, nije se dešavalo da srpski izbori budu onemogućeni, niti su paravojne albanske formacije mogle da upadaju na sever pokrajine. „Kada smo zbog evropskih integracija počeli da suviše tolerišemo njihov bezobrazluk, oni su to procenili kao znak slabosti i nastavili da idu dalje. Moramo da zauzmemo mnogo čvršći stav i posle toga će nas mnogo više uvažavati i Priština i zapadni deo međunarodne zajednice”, kaže Anđelković.

Na pitanje šta konkretno treba uraditi da bi nas Zapad i privremene prištinske institucije više cenile, Anđelković kaže da bi prvi korak bio napuštanje Briselskog sporazuma. „Potrebno je ponovo uspostaviti institucije države Srbije na severu pokrajine. Ako nam Priština onemogući da održimo legalno izbore, onda treba to sami da uradimo na način kako smo to i ranije radili. Kada je Srbija 2011. bila odlučna, sprečen je upad prištinskih specijalnih snaga. To možemo i sada, ali je pitanje da li hoćemo, jer bi to imalo cenu po pitanju evrointegracija”, zaključuje Dragomir Anđelković.

Više od 130 etnički motivisanih napada i pljačkanja imovine

Proteklih godinu dana, od dolaska ekstremno nastrojenog Albina Kurtija na mesto premijera tzv. Kosova, položaj lokalnih Srba postao je mnogo gori. Osim više od 130 etnički motivisanih napada i pljačkanja imovine, od kojih gotovo nijedan nije procesuiran, Srbi su na meti i same vlasti u Prištini. Posle teškog poraza na lokalnim izborima Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje, počele su rasprave kako otežati položaj Srba i onemogućiti nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Sredinom januara Srbima nije bilo dozvoljeno da održe referendum o promeni Ustava, a čelnici privremenih prištinskih institucija više puta su izjavljivali da više neće dozvoliti Srbiji održavanje izbora na Kosovu i Metohiji.

Stano: Nismo dobili predlog

Portparol EU, Peter Stano, demantovao je pisanje prištinske „Demokracije” da je Besnik Bislimi, podneo „konkretan predlog” specijalnom predstavniku EU, Miroslavu Lajčaku, koji formuliše modalitet glasanja Srba na KiM tokom predstojećih izbora u Srbiji. „Ništa od pomenutog se nije niti postavilo niti predstavilo specijalnom predstavniku EU Lajčaku tokom njegovih razgovora u Prištini prošle nedelje”, izjavio je Stano za Tanjug. Dodao je da je, kada je rač o glasanju Srba sa KiM na izborima u Srbiji, na Beogradu i Prištini da se angažuju u pregovorima i nađu neophodnah konsenzus.