Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Dobri momak” Mira Furlan

U obimnoj autobiografiji glumica pravi paralelu između stradanja svojih roditelja na Golom otoku i dede u Jasenovcu, i sopstvenog stradanja devedesetih godina
Мира Фурлан (Фото Бука)

Zar nisam ja bila ona koja je naivno mislila da nas umetnost može spasiti od rata? Zar nisam ja bila jedan od onih „dobrih momaka”? A ako jesam, kako sam završila kao narodni neprijatelj?

Ovo se pita Mira Furlan u svojoj obimnoj autobiografiji „Voli me više od svega na svijetu” koja je na 736 strana objavljena kod nas u izdanju „Buke”, a u kojoj pokušava da nađe neke odgovore i ostavi ih u nasleđe svom sinu. Glumica čija je karijera imala uzlaznu putanju sve do raspada Jugoslavije početkom devedesetih kad je sa Goranom Gajićem, srpskim rediteljem, otišla u SAD, preminula je prošle godine, a ovu autobiografiju posthumno je objavio njen suprug.

Na početku knjige čitamo pismo Mire Furlan sinu, rođenom u Americi, u kome se priseća kako mu je, kada je bio u šestom razredu, pokazala sliku njenog dede i njegovog pradede na farmi u Bosni, na šta ju je on upitao:„Šta je Bosna? Zar nisi rekla da si iz Hrvatske?” A kada ga je podsetila da je to bila Jugoslavija, rekao je da je sve to komplikovano i zaključio da bi sve bilo mnogo jednostavnije da je ona na primer iz Kanzasa. Otuda njena odluka da pokuša da objasni ono što izgleda tako komplikovano. I njemu, i sebi, i svima nama.

Kreće od starih porodičnih fotografija ‒ oca Ivana koji je bio partizan i komunista, i majke Branke, nezakonitog deteta imućnog Jevrejina Frica Vejla i Srpkinje koja je bebu ostavila odmah posle rođenja. Kao dete, Mirina majka je viđala oca, ali se selila iz porodice u porodicu sve dok je nije usvojila nastavnica iz škole. Fric Vejl, sin bogatog bosanskog jevrejskog trgovca, ubijen je u Jasenovcu.

Mira Furlan piše kako je ne tako davno posetila Jasenovac jedne večeri, dok su se jablanovi uzdizali visoko u nebo, koje je bilo duboko crvene boje dok se smrkavalo. Mesto je bilo previše lepo da bi osećala tugu, a grozote iz prošlosti činile su se nezamislivima u tako mirnom okruženju. Ali i dodaje: „No, morala sam se prisetiti kako je nova, desničarska hrvatska vlada nakon rata u devedesetima uništavala dokumente i fotografije iz koncentracionog logora... Ime mog dede izbrisano je iz knjiga kao da nikad nije ni postojao.”

Otac Mire Furlan je iz rata izašao kao mlad partizan, hrabar i zgodan heroj, idealista koji je verovao u jednakost i pravdu, ali je zbog svoje doslednosti završio na Golom otoku. Njeni roditelji su se upoznali kao posleratni novinari, on je pisao o politici, ona o kulturi, ali zbog poznanstva s njim, i njena majka je završila na Golom otoku. On je tamo proveo dve godine, ona tri, sačekao ju je kad je izašla 1951. godine, a 1955. rođena je njihova kćerka Mira...

Dok piše o zločinima u Drugom svetskom ratu o kojima je pričao njen otac, o stradanju svog dede Frica u Jasenovcu ili njenih roditelja na Golom otoku, Mira Furlan pravi paralelu sa sopstvenim stradanjem devedesetih i sa današnjim vremenom: „Rehabilitacija nekadašnjih ’loših momaka’ danas postaje globalna disciplina koju širom sveta politički mejnstrim prihvata i smatra normalnim.”

U detinjstvu je smatrala da je dosadno viti dobra devojčica, pa je s drugaricama u školi smislila njihove nove ličnosti – zanimljive, divlje i loše dečke („Uh, to uzbuđenje kad si loš”, piše), bile su kombinacija likova Džemsa Dina, Hemfrija Bogarta i Lija Marvina. Kao srednjoškolka gutala je knjige: Kafku, Kamija, Sartra... Imala je utisak da Kafka piše lično o njoj, a Sartrova „Mučnina” joj je postala jedno od omiljenih dela. Adolescencija je bila grozomorna, piše, jer nije mogla da se identifikuje sa zgodnom devojkom u koju je izrasla.

Da pripada pozornici shvatila je kada je odigrala svoju prvu predstavu u srednjoj školi. Bio je to komad „Živeti kao svinje” engleskog autora Džona Ardena, u kome je igrala prostitutku Dafodil. Mada, kako piše, nikad nije bila sklona pušenju kao ostali učenici, na pozornici je to obožavala i držala je cigaretu u ustima za vreme cele predstave, hrabro prkoseći, kako je zamišljala, mizoginim patrijarhalnim pravilima koja je toliko prezirala. Dok je uživala u svom buntovništvu protiv društva, rečenica koju je davno bila čula od prijateljičine bake odzvanjala joj je u ušima: „Kad devojka puši u javnosti, naša majka božja roni suze.” „Nek’ roni suze”, razmišljala je: „Ovde na pozornici, ne možeš me dosegnuti svojim glupim pravilima. Ovde sam slobodna.”

I tako je Mira Furlan stigla u poglavlje svog života zvano sloboda. Već na prijemnom ispitu na Akademiji za kazalište, film i televiziju, rekli su joj da je prepametna i da to nije dobro ni za glumca a kamoli za glumicu. Ipak, primljena je, ali glumačka profesija joj ne donosi mir. Već 1981. počinje da joj se gadi i smatra je ponižavajućom i nedostojnom. Piše Mira Furlan o svim svojim krizama kroz koje je tada prolazila, o putovanjima, o poznanstvu sa srpskim rediteljem Goranom Gajićem koji će joj postati suprug, o životu između Zagreba i Beograda i o tome kako bi i tamo i ovde svi zaćutali kad bi ona ušla u bife teatra. U Hrvatskoj su joj govorili: „Nemaš prava ništa govoriti. Nisi čista Hrvatica”, a u Srbiji: „Šta ti uopšte znaš o tome? Nisi Srpkinja.”

Buka je bila zaglušujuća, piše Mira Furlan, a uskoro je počeo i otvoren „lov na veštice”. U Hrvatskoj su pisali da dok hrvatska deca ginu od srpskih bombi Mira Furlan paradira golih grudi po srpskim pozornicama... Sve je ukazivalo na to da Goran Gajić i ona moraju da odu, i otišli su u SAD, gde ih niko nije čekao („Ovo je ipak Amerika, svako je osuđen sam na sebe”, piše).

Dok je u Njujorku tražila posao konobarice anonimni tim u Zagrebu sastavio je trodelni feljton o njenom životu sa nadnaslovom „Tragična sudbina velike hrvatske glumice” i još upadljivijim naslovom „Težak život lake žene”. Krenula je hajka, koju je pratila tišina javnosti. Odgovorila je otvorenim pismom u kojem je negirala klevete i koje je završila rečima da će se možda jednog dana neko zbog toga stideti. Ali ni posle gotovo 30 godina, piše Mira Furlan, niko se ne stidi. Još gore, niko se i ne seća, pa je i to jedan od razloga što je napisala ovu knjigu.

Zatim odlaze u Los Anđeles, gde ona počinje da radi svoj posao, snima seriju, stiču prvi stan, a onda i kuću, dobijaju dete, pa posle dugih godina ponovo dolaze u bivšu Jugoslaviju, gde takođe ponovo rade. U Hrvatskoj joj se žena koju sreće na brodu izvinjava što su svi ćutali...

Kada se poklanjala na pozornici posle filma „Turneja” u Beogradu, publika je jednostavno nije puštala sa pozornice. Aplauz je trajao i trajao. Da, piše Mira Furlan, njena uloga u filmu je bila u redu, ali ono čemu su ljudi toliko aplaudirali bilo je zapravo njeno odbijanje da učestvuje u suludom ratu devedesetih. Bar je ona tako verovala.

„To je bio aplauz životu koji smo imali i koji smo izgubili. Svi mi”, zaključuje Mira Furlan.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slavica Krsmanovic,glumica
Mira je verovala u lepotu i dobrotu .
Nenad Minhen
Svaka čast Miro, gospođo i lafice. Laka ti crna zemlja!
Lena
Odlican clanak ! Mira Furlan je jedna od retkih koju nije zakacila epidemija nacionalne i verske mrznje. To su joj prebacivali i jedni i drugi, ljuti na njenu slobodu, nezavisnost i integritet. Ideja Jugoslavije je bila velika, a mi smo bili mali. Hvala izdavacu "IP BOOKA", koji joj ovom knjigom podize spomenik.
loši ljudi
Komentatori, smirite se. Otišla je divna glumica i veliki čovek. Pokažite poštovanje i žal što je rano otišla.
Борис М. Бања Лука
Острахована је јер није хтјела да се конкретно сврста и ону другу страну прогласи за персонификацију зла, као што су њене колегинице и колеге урадиле (Д. Драговић, О. Драгојевић итд.). Тада је било битно да се строго обзнани "никад више у Београду". Многи су се "кајали" због изјава, а неки ни данас (Д. Мерлин).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.