Bela kuća kaže da „zna” datum ruske invazije

Uoči jučerašnjeg telefonskog razgovora Džozefa Bajdena i Vladimira Putina tenzije između Vašingtona i Moskve povodom ukrajinske krize rasle su gotovo geometrijskom progresijom. Povodom upozorenja iz Bele kuće da u rukama navodno imaju ne samo detaljan ruski plan već i znaju datum napada na Ukrajinu, ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov kaže da je reč o američkoj propagandnoj kampanji koja za cilj ima provokaciju.

Zbog dramatičnog pogoršanja odnosa Istoka i Zapada, koje nije viđeno od kraja „hladnog rata”, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski juče je zatražio da se predstave dokazi, ako oni uopšte postoje, da navodna invazija na Ukrajinu samo što nije počela: „Ako vi imate dodatne informacije o stopostotnoj invaziji Ruske Federacije na Ukrajinu 16. februara, molimo vas da nam date takve informacije”, rekao je Zelenski na brifingu za novinare.

Ukrajinski šef države je poručio da je u ovoj situaciji upravo panika najbolji prijatelj njihovih neprijatelja. Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznjikov rekao je ranije da ne vidi pretnju od napada Rusije u bliskoj budućnosti.

Dodatnoj konfuziji na istoku Evrope nisu doprineli samo dramatični pozivi većeg broja zapadnih zemalja upućenih diplomatama i svim njihovim građanima da što pre napuste Ukrajinu već i odluka Moskve da smanji broj diplomatskih predstavnika u ovoj zemlji. Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova rekla je da se ne radi o evakuaciji ambasade, već o „optimizaciji” popunjenosti njihovih diplomatskih misija u Ukrajini zbog mogućih provokacija režima u Kijevu ili trećih zemalja.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je juče u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Entonijem Blinkenom rekao da američka propagandna kampanja o navodnoj agresiji Rusije na Ukrajinu ima za cilj provokaciju, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

Kako se navodi, Lavrov je naglasio da propagandna kampanja, koju su pokrenule SAD i njeni saveznici o „ruskoj agresiji” na Ukrajinu, podstiče vlasti u Kijevu da sabotiraju sporazume iz Minska i na štetne pokušaje da se problem Donbasa reši silom.

Lavrov je Blinkenu rekao i da su u odgovoru na ruske predloge za bezbednosne garancije SAD i NATO ignorisali ključne odredbe za Moskvu, pre svega o neširenju alijanse i neraspoređivanju sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, prenosi Tas.

Širenju panike umnogome je doprineo portal „Politiko”, koji je objavio kako je američki predsednik Džozef Bajden izjavio u petak u razgovoru s više zapadnih lidera da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu 16. februara. U tom razgovoru učestvovali su lideri Velike Britanije, Nemačke, Italije, Kanade, Poljske, Rumunije i Francuske, kao i generalni sekretar NATO-a i predsednik Evropske komisije.

Prema istom izvoru, američki predsednik je preneo da bi invaziji mogli da prethode raketni udari i sajber-napadi.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da zapadne zemlje uz pomoć medija šire lažne informacije, sugerišući da Moskva možda planira invaziju na Ukrajinu.

Ministarstvo je u saopštenju na svojoj internet stranici navelo da zapadne zemlje time pokušavaju da odvuku pažnju sa svojih agresivnih akcija, prenosi Rojters.

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan izjavio je juče da bi ruski napad mogao da usledi bilo kad, čak i u vreme Zimskih olimpijskih igara u Pekingu.

„Ne kažemo da je odluka doneta”, napomenuo je ipak Salivan.

Bajdenov savetnik kaže da američki obaveštajni podaci otkrivaju da bi Putin mogao da naredi invaziju pre kraja Olimpijade i da je moguć munjevit napad na ukrajinsku prestonicu Kijev. Istovremeno, Salivan nije pružio dokaze koji bi potkrepili američke tvrdnje, osim što je naveo da je Rusija povećala broj vojnika duž granice s Ukrajinom, preneo je Tas.

Ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov je, odgovarajući na pitanje magazina „Njuzvik”, ocenio da izjave savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Džejka Salivana imaju alarmantan ton i da se u njima vidi samo želja administracije u Vašingtonu da maksimalno pojača propagandnu kampanju protiv Rusije.

„Vašington samo nastavlja da baca prašinu u oči na osnovu nekih obaveštajnih podataka, čije detalje ne iznosi”, naglasio je Antonov. On je podsetio da je Moskva više puta saopštavala da Rusija ne sprema napada ni na koga.

Povodom ovako napetih odnosa Zapada i Istoka portparol Kremlja Dmitrij Peskov je podsetio da je predsednik Rusije Vladimir Putin na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji pre 15 godina pokrenuo pitanje približavanja NATO-a ruskim granicama, na koje još nije odgovoreno. On je za agenciju RIA Novosti rekao da je Rusija sada direktno na „crvenoj liniji” svojih nacionalnih i bezbednosnih interesa.

Na satelitskim snimcima koje je objavila jedna američka kompanija vide se ruske vojne snage na nekoliko lokacija blizu Ukrajine. U trenutku kada Rusija održava vojne vežbe u Belorusiji i Crnom moru, kao odgovor na gomilanje vojske, SAD će u narednih nekoliko dana poslati dodatnih 3.000 vojnika u Poljsku, saopštio je neimenovani visoki zvaničnik Pentagona.

Američki vojni zvaničnik naveo je da će u Poljsku biti prebačeni preostali pripadnici 82. vazdušno-desantne divizije iz baze „Fort Brag” u Severnoj Karolini, a očekuje se da će u Poljskoj biti do naredne nedelje.

Sve više zemalja poziva državljane da napuste Ukrajinu

Nemačka, Belgija, Litvanija, Estonija, Australija, Novi Zeland, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada, SAD, Velika Britanija i Japan već su pozivali svoje državljane da što pre napuste Ukrajinu. Sada su se tom spisku pridružile Holandija, Italija, Saudijska Arabija i Albanija.

Ambasada Saudijske Arabije u Kijevu pozvala je svoje građane da brzo stupe u kontakt kako bi im olakšali odlazak iz zemlje, javila je državna televizija. 

Vlasti Kijeva odobrile plan evakuacije

Vlasti Kijeva odobrile su plan evakuacije za slučaj ruskog napada, saopštila je pres-služba gradonačelnika glavnog grada Ukrajine Vitalija Klička. Prema njegovim rečima, „plan evakuacije prihvaćen je za glavni grad, kojim se utvrđuju lokacije evakuacionih centara, zahtevani broj vozila i bezbedni regioni za smeštaj evakuisanih”, prenosi ruska agencija Tas.

„Gradske službe već rade na sprečavanju vanredne situacije vojne prirode”, rekao je Kličko, navodeći da su napori kijevskih vlasti usmereni na sprečavanje ili prevazilaženje mogućih provokacija i izdržavanje vojnog napada. 

Putin i Makron razgovarali skoro dva sata

Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je juče telefonom s francuskim kolegom Emanuelom Makronom, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Da, razgovor je održan”, kratko je rekao Peskov za agenciju Interfaks.

Francuska televizija je javila, pozivajući se na Jelisejsku palatu, da je razgovor trajao je sat i 40 minuta.

Makron je posetio Moskvu u ponedeljak i sastao se s Putinom, a njihov razgovor je trajao više od pet sati.