Škripanje zubima u snu i na javi

Često se govori o sve većem broju savremenih bolesti kao posledici velikog stresa u današnjem načinu življenja, a koje prouzrokuju frustracije, srdžbu pa i agresivnost. Jedan od takvih poremećaja, koji se dešava van naše kontrole, najčešće u snu, jeste bruksizam ili škripanje, škrgutanje zubima. Ako se to dešava u budnom stanju, ta pojava se zove bruksomanija. Za bruksizam su odgovorni mišići za žvakanje koji u tom slučaju rade van naše volje. Bruksizam se javlja najčešće kod odraslih osoba, ali se može javiti i kod dece starije od tri godine, mada kod njih u većini slučajeva spontano nestaje posle trinaeste godine.

Na ovaj problem ukazuje naš poznati stomatolog, profesor dr Bešir Ljušković, bivši načelnik Klinike za stomatologiju Vojnomedicinske akademije. Koliko je ovaj poremećaj ozbiljan pokazuju i razna istraživanja po kojima svaki deseti stanovnik na planeti ima probleme s bruksizmom, a zastupljen je podjednako kod žena i muškaraca.

– Iako se smatra da na pojavu bruksizma utiču razni uzroci, najčešće se povezuje sa stresom i anksioznošću i to u sedamdeset odsto slučajeva. Emocionalni stres izaziva napetost celog organizma, što se odražava i na mišiće za žvakanje koji prouzrokuju škripanje zubima. Zbog toga je pojava i češća kod ljudi koji se bave stresnim profesijama. Pošto se najčešće javlja noću, može biti praćen glasnim hrkanjem i zastojem u disanju. Uznemirenost, neuroze i depresija takođe mogu biti okidač za bruksizam – kaže naš sagovornik.

Trošenje kutnjaka

Većina osoba nije svesna niti zna da ima bruksizam. Kod nekih osoba na njega ukazuju jutarnji bolovi u viličnom zglobu i mišićima za žvakanje. Nekad noćno škripanje može biti toliko izraženo da na njega ukazuju bliske osobe.

Ipak, po rečima profesora Ljuškovića, najčešći znak bruksizma je trošenje zuba. Zbog trošenja zubi postaju kraći i osetljivi na razne nadražaje (hladno, kiselo, slatko) i smanjuje im se funkcija. Najčešće se troše kutnjaci i pretkutnjaci, ali kod jače izraženog bruksizma troše se i smanjuju i sekutići. To može da dovede do izumiranja zubnog živca i pojave gangrene zubne pulpe. Jako stiskanje može da izazove pucanje nekih delova zuba, ispadanje plombi ili stvaranje napuklina u gleđi.

Ako su još i zubi zahvaćeni parodontopatijom, bruksizam može biti veoma štetan, jer preterani pritisak na zube dovodi do njihovog pojačanog labavljenja i ubrzanog ispadanja, upozorava sagovornik „Magazina”.

On dodaje da se u tom slučaju često mogu pojaviti pukotine na gingivi, odnosno desnima, njeno povlačenje, resorpcija vilične kosti i formiranje dubokih parodontalnih džepova.

– Kada se zubi istroše, dolazi do promene zagrižaja, a kao posledica toga javlja se poremećaj u viličnim zglobovima, bol i pucketanja u zglobu prilikom otvaranja usta i žvakanja. Posebno je otežano otvaranje usta ujutro posle buđenja. Bolove u zglobovima često prate i bolovi u pljuvačnim žlezdama i glavobolje.

Dakle, najčešći znaci bruksizma su: trošenje zuba, poremećaj žvakanja, glavobolja, migrena, bolovi u vratu, bolovi u vilicama i viličnim zglobovima, gubitak zuba, povlačenje gingive, uvećanje žvakatnih mišića, bol u ušima, upala i blokada nekih pljuvačnih žlezda, a sve to je praćeno povremenim otokom, bolom i suvoćom usta.

 Jedna od glavnih procedura kojom se postavlja dijagnoza bruksizma je elektromiografija, metoda koja otkriva šta se događa u mišićima za žvakanje. Danas postoje moderni aparati pomoću kojih se elektromiografija može napraviti u toku spavanja.

Lečenje u saradnji s psihijatrom

Dr Ljušković ističe da je neophodno bruksizam što pre dijagnostikovati da ne pređe u naviku. U suprotnom, može ostaviti velike posledice na proces žvakanja. Upozorava da lečenje zahteva interdisciplinarni pristup, najčešće saradnju s psihijatrom. Kako je stres čest okidač za ovu pojavu, važno je pacijentu pomoći da smanji ili otkloni stres. To se postiže promenom načina života i loših navika, praktikovanjem joge ili nekih drugih tehnika za opuštanje, ali i lekovima za smirenje i protiv depresije koje propiše lekar.

– Bruksizam se najjednostavnije i najkonkretnije leči primenom splintova ili štitnika za zube. Oni se izrađuju od celuloida i silikonskih materijala na osnovu otiska zuba. Stavljaju se preko gornjih ili donjih zuba. Smanjuju pritisak na zube, isključuju njihov direktni kontakt i time se sprečava trošenje zuba. Na taj način, štitnici sprečavaju i nastanak poremećaja u viličnim zglobovima i onemogućavaju promenu pozicije zuba. Nose se isključivo noću, tokom spavanja i za duži vremenski period. Debljina štitnika je od jedan, dva milimetra, a to određuje stomatolog na osnovu izraženosti bruksizma. Posle dužeg nošenja, kod većine osoba nestaje ovaj zdravstveni problem – objašnjava dr Ljušković.

U tretmanu težih slučajeva koristi se i aparat za elektrostimulaciju. Preko ovog aparata električna stimulacija inhibira reflekse u mozgu, koji relaksiraju vilične mišiće i sprečavaju bruksizam. Aparat može da se koristi u toku spavanja i u budnom stanju.

– Koliko bruksizam kod nekih osoba može biti štetan ukazuju i nastojanja stručnjaka da se ovaj problem eliminiše. Istraživanjem je ustanovljeno da jako razblažen botuliniski toksin ubrizgan u mišiće za žvakanje može da ih relaksira i spreči bruksizam, ne remeteći njihovu funkciju. Daje se pet do šest injekcija u glavne mišiće za žvakanje u toku godinu dana. Pacijent počne da oseća pozitivan efekat već posle jedne primljene injekcije. Doza botoksa određuje se za svakog pacijenta posebno, u zavisnosti od slučaja. Kod osoba gde postoji jače stiskanje, daje se u dužem vremenskom periodu i pod kontrolom lekara – ističe naš sagovornik.

Zapostavljen poremećaj

– Često ne samo pacijenti, već i stomatolozi ne pridaju dovoljno pažnje bruksizmu, iako može da dovede do značajnog oštećenja samih zuba i njihovog potpornog aparata, viličnih zglobova i sluha. Samim tim, bitno može da utiče i na kvalitet života. Zato je veoma važno da se na vreme otkrije i leči. Ne sme se bruksizam shvatiti kao neka ružna navika s kojom treba živeti. Mora se nešto na vreme preduzeti – poruka je dr Ljuškovića.