Pronalazaštvo u Srbiji

Članak „Student napravio uređaj koji smanjuje račune za struju” o mladom pronalazaču Igoru Jovanoviću podsetio me na davne osamdesete godine prošlog veka. Tada sam imao priliku da dam svoje mišljenje o dva pronalaska koja je Privredna komora htela da finansira. U jedan od njih je „Goša” iz Smederevske Palanke već bila uložila znatna materijalna sredstva. To je bio davno poznat perpetuum mobile, koji se sastojao od velikog točka na čiji obod su okačeni sudovi koji su naizmenično zahvatali vodu iz bare i dižući je ostvarivali mehanički rad ni iz čega. Drugi pronalazak je takođe opštepoznat, to je takozvani vodeni čekić. To nije perpetuum mobile, već korisna sprava koju čini masivni čelični cilindar snabdeven odgovarajućim samoregulacionim ventilima. Potopljen u neki potok izlazni ventil se naglo zatvara i proizvodi hidraulični udar koji kroz drugi ventil izbaci veoma malu količinu vode, ali na znatnu visinu. Sakupljanjem tih kapljica ipak se akumuliše nešto vode da podmiri najnužnije potrebe jednog domaćinstva. Ideja pronalaska je da se od tih kapljica napravi potok u koji se onda potopi novi vodeni čekić i da se ponavljanjem tog postupka do vrha brda ostvari bujica na kojoj se može izgraditi hidrocentrala. Sve je bilo poduprto obimnim proračunima na računaru, koji je tada bio poslednji hit.

A pre desetak godina posetio sam sajam pronalazaštva u Etnografskom muzeju u Beogradu. Bilo je mučno. Pored sanduka od iverice koji sprečava zračenje televizora, pikada postavljenog na gumeni jastuk u bazenu, ekološke mesarske daske, koja je ekološka zato što ima fioke za noževe i vodenice kakvu je pravio Nikola Tesla kao dečak, zadivljujuće je delovao jedan pronalazak. To je bio klipni mehanizam urađen u prirodnoj veličini od legiranog čelika i poduprt prikazom proračuna, dijagrama i šema koji dokazuju da pronalazak koji se sastoji u dodavanju još jedne poluge mehanizmu na taj način bolje koristi gorivo.

U „Glasniku za intelektualnu svojinu” br 11. iz 2021. godine nalaze se dva perpetuum mobile. Ni najmanje ne sumnjam da mladi pronalazač zaslužuje sve pohvale, svu pažnju i svu podršku. Već sama sloboda duha da sumnja je filozofski potencijal, koji je sve ređi, a treba ga negovati. Nažalost, mehanotronični sistem kojim se u prostoriji akumuliše više energije nego što ulazi u nju je perpetuum mobile, jer je u koliziji sa zakonom o održanju materije – energije. Nema potrebe upuštati se u ingenioznost pronalaska ako to zakoni prirode ne dopuštaju. Podržavam i podstičem sve slobode duha, a pronalazačima preporučujem da se prvo upoznaju s elementarnim znanjima o prirodi.

Nikola Pilipović,
dipl. inž. mašinstva