Проналазаштво у Србији

Чланак „Студент направио уређај који смањује рачуне за струју” о младом проналазачу Игору Јовановићу подсетио ме на давне осамдесете године прошлог века. Тада сам имао прилику да дам своје мишљење о два проналаска која је Привредна комора хтела да финансира. У један од њих је „Гоша” из Смедеревске Паланке већ била уложила знатна материјална средства. То је био давно познат перпетуум мобиле, који се састојао од великог точка на чији обод су окачени судови који су наизменично захватали воду из баре и дижући је остваривали механички рад ни из чега. Други проналазак је такође општепознат, то је такозвани водени чекић. То није перпетуум мобиле, већ корисна справа коју чини масивни челични цилиндар снабдевен одговарајућим саморегулационим вентилима. Потопљен у неки поток излазни вентил се нагло затвара и производи хидраулични удар који кроз други вентил избаци веома малу количину воде, али на знатну висину. Сакупљањем тих капљица ипак се акумулише нешто воде да подмири најнужније потребе једног домаћинства. Идеја проналаска је да се од тих капљица направи поток у који се онда потопи нови водени чекић и да се понављањем тог поступка до врха брда оствари бујица на којој се може изградити хидроцентрала. Све је било подупрто обимним прорачунима на рачунару, који је тада био последњи хит.

А пре десетак година посетио сам сајам проналазаштва у Етнографском музеју у Београду. Било је мучно. Поред сандука од иверице који спречава зрачење телевизора, пикада постављеног на гумени јастук у базену, еколошке месарске даске, која је еколошка зато што има фиоке за ножеве и воденице какву је правио Никола Тесла као дечак, задивљујуће је деловао један проналазак. То је био клипни механизам урађен у природној величини од легираног челика и подупрт приказом прорачуна, дијаграма и шема који доказују да проналазак који се састоји у додавању још једне полуге механизму на тај начин боље користи гориво.

У „Гласнику за интелектуалну својину” бр 11. из 2021. године налазе се два перпетуум мобиле. Ни најмање не сумњам да млади проналазач заслужује све похвале, сву пажњу и сву подршку. Већ сама слобода духа да сумња је филозофски потенцијал, који је све ређи, а треба га неговати. Нажалост, механотронични систем којим се у просторији акумулише више енергије него што улази у њу је перпетуум мобиле, јер је у колизији са законом о одржању материје – енергије. Нема потребе упуштати се у ингениозност проналаска ако то закони природе не допуштају. Подржавам и подстичем све слободе духа, а проналазачима препоручујем да се прво упознају с елементарним знањима о природи.

Никола Пилиповић,
дипл. инж. машинства