Bez konsenzusa u EU za sankcije protiv RS

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Oni koji su se nadali uvođenju evropskih sankcija za Republiku Srpsku ostali su, po svemu sudeći, razočarani zbog dobre procene zvaničnika iz RS da unutar EU za to neće biti neophodnog konsenzusa. Usled protivljenja dela zemalja izostala je odluka Saveta EU da sankcioniše RS.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Đuzep Borelj izjavio je u ponedeljak uveče da će sankcije biti upotrebljene samo kao „poslednja moguća mera”. Borelj je rekao da „u Evropi nema mesta podeljenoj BiH”, na šta je reagovao lider SDA Bakir Izetbegović, zamolivši ga da ne pominje raspad BiH „jer time stvara narativ da je to moguće”. Izetbegović u pismu Borelju ponavlja teze o ratu kao mogućoj opciji, ističući da „Dodikova politika ne može da ugrozi BiH, ali može mir i stabilnost”.

„U tom slučaju, mir i stabilnost ne bi bili ugroženi samo u BiH, već i u celoj regiji, pa i delovima EU”, naveo je Izetbegović u pismu Borelju.

Dodikov savetnik Radovan Kovačević rekao je za „Politiku” da su u Srpskoj znali da do sankcija neće doći, jer postoji znatan broj saveznika u EU.

„Ono što mi govorimo sve vreme jeste da su oni koji zagovaraju sankcije Dodiku ili Srpskoj potpuno jednostrano i pogrešno informisani o stanju o BiH. Čuli smo da Borelj kaže da treba zaštiti Ustav BiH. A sve što RS radi jeste upravo borba da se očuva Ustav”, kaže Kovačević.

Na pitanje da li će stav EU sada dodatno ohrabriti vlasti u RS da nastave proces vraćanja ingerencija, Kovačević kaže da je to manje bitno, jer je važnije to što neko uopšte misli da sankcijama treba da rešava politička pitanja.

„Srpska se bori za ustavni poredak u BiH, to bi trebalo pozdraviti, a ne sankcionisati. Sve one koji na taj način razmišljaju pozivamo da dođu u BiH, saslušaju argumente svih i da kroz dijalog potražimo rešenja. Ono što je već sada jasno jeste da sva rešenja moraju biti zasnovana na Ustavu BiH”, rekao je Kovačević.

Uoči sednice Saveta EU, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da SNSD, čiji je predsednik, neće prihvatiti nijednu vrstu sankcionisanja Srpske, ako do toga dođe. Dodik je odbacio „površne zaključke koje je doneo Evropski parlament” i najavio da će Srpska nastaviti da insistira na Ustavu. Dodao je da RS „ima konstantne neprijatelje u vidu ministra inostranih poslova Nemačke, koji igraju neke svoje igre”.

Po navodima dobro upućenih u zbivanja u EU, očekuje se da u narednim mesecima u Briselu pokušaju da promene važeći sistem odlučivanja, po kojem je za sankcije neophodan konsenzus. Zbog prognoza da su veoma male šanse da do toga dođe, očekuje se, pišu sarajevski mediji, da zemlje pojedinačno počnu da uvode sankcije, najpre Nemačka, a zatim Holandija, Velika Britanija...

Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, tokom sastanka ministara spoljnih poslova EU na kojem se raspravljalo o BiH, na „Tviteru” je napisao da će projekti EU na teritoriji RS moći da budu realizovani samo ako institucije BiH počnu da funkcionišu, pojasnivši da doprinos EU za pojedine infrastrukturne projekte iznosi 600 miliona evra.

Osvrćući se na ove poruke, sarajevski mediji pišu da je reč o nedostojnom poluultimatumu, jer uslovljavanje dva infrastrukturna projekta ne znači ništa, ili znači vrlo malo u kontekstu aspiracija koje dolaze iz RS.

U dokumentu u koji je Rojters nedavno imao uvid navodilo se da bi trebalo razmotriti zabranu putovanja i zamrzavanje imovine zvaničnika RS ako srpski političari nastave s pokušajima preuzimanja nadležnosti s nivoa BiH.

Potom je Evropski parlament „osudio secesionizam Dodika” i pozvao Evropski savet da uvede sankcije njemu i njegovim saradnicima, zbog „neustavnih secesionističkih mera vlasti RS, čiji je cilj uspostavljanje uporednih institucija u području medicine i medicinskih proizvoda, pravosuđa, odbrane, bezbednosti, oporezivanja.

Na odluku RS da pojedine ingerencije vrati u Banjaluku uticala je odluka Ustavnog suda, koji je osporio pravo RS da rešava svojinska pitanja i imovinske odnose i reguliše pitanja vlasništva nad šumama i poljoprivrednim zemljištem na svojoj teritoriji.

Uoči sednice Saveta EU, iz Budimpešte su ponovili stav da Mađarska neće podržati sankcije za RS, a mediji su, pozivajući se na diplomatske izvore, baratali saznanjima da takav ili približan stav imaju i Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Grčka i još neke zemlje EU.