Propusti u gradskom prevozu

Dosta ljudi u Beogradu se vozi gradskim saobraćajem i ne primećujući „sitne” propuste koje prave sve gradske vlade od raspada bivše zemlje. Naime, prosto je neverovatno da se za dvadeset godina otkad donirani švajcarski tramvaji voze beogradskim ulicama niko u gradskom saobraćajnom preduzeću nije setio da bi trebalo osvežiti vozila koja svakodnevno prevoze hiljade putnika. Gledajući neka vozila koja prolaze kroz centar grada, čovek ne može da se ne zapita kako uopšte saobraćaju u višemilionskom evropskom gradu Beogradu.

Dobro se sećam kako su odmah posle sankcija pompezno najavljene donacije razvijenih zemalja, koje su novoizabranoj vladi nesebično slale svoja dobra, a mi im bili zahvalni na pomoći. Svih ovih godina nismo ofarbali te poklone, koji su i dalje kvalitetni, jer se njima prevozimo, ali „baš nas briga” na šta liče. Kad bi Švajcarci videli ove pokretne ruine, verujem da bi zažalili kome su došle u ruke.

Naravno da ne mora u Beogradu sve da bude novo, da šljašti, ali mora biti pristojno uređeno i održavano, kako s unutrašnje, tako i sa spoljne strane. Nažalost, unutrašnjost tramvaja, a bogami i autobusa, često liči na mala „remek-dela” pojedinaca, koji su svojom silinom presekli rukohvate.

Ne razumem zašto se kamere koje postoje u vozilima ne koriste kao dokazni materijal i vinovnici ne udare po džepu – svim ili roditeljskom – jer je sigurno da se drugačije ne mogu zauzdati oni koji uništavaju sve do čega stignu.

I tako, jedni ne rade svoj posao, drugi urušavaju materijalna dobra, vozači voze, a svi smo građani ovog grada čije lice prljamo u očima, kako domaćeg normalnog sveta, tako i stranaca koji zalutaju u vozila gradskog prevoza.

Hoće li neko jednom „udariti šakom o sto” i narediti ljudima koji su za to odgovorni da svoj posao urade kako treba? Hoće li državni organi, u čijem je vlasništvu ovo preduzeće, preduzeti oštre mere i kazniti rukovodioce, koji se ne voze gradskim prevozom pa verujem da i ne razumeju ovo što sam javno izneo?

Nikola Radonja