Moj leksikon

Najveseliji dan u životu?

Ne mogu da izdvojim samo jedan dan ili trenutak kada sam pomislila da je baš taj najsrećniji u životu i zaista sam zahvalna što ih ima mnogo. Sreća je naš odabir i ukoliko sačuvamo istinsku dečju radost u nama živećemo mirno, ispunjeno i jednostavno biti srećni.

Najtužniji trenutak?

Jako teško sam podnela dan kada mi je umrla baka Danica, a uveče sam imala zakazanu predstavu „Raj na Zemlji”. Odlučila sam da ne otkažem predstavu i odigram samo za nju jer je najviše volela da me gleda od malih nogu u pozorištu i na televiziji. Ona je moja zvezda Danica koja me i sada prati i hvala joj beskrajno.

Najlepša uspomena iz detinjstva?

Uvek se setim trenutka kada me je mama prvi put izvela na scenu u pozorištu na Terazijama u predstavi „Lutka sa naslovne strane”. Bila je 2000. godina, ja sam imala 8 godina i stajala iza scene sve vreme. Dok je bila scena na železničkoj stanici gde je bilo mnogo glumaca na sceni, mama i njena koleginica Mara su me izvele, a ja u čudu gledala i uživala. Posle te scene sam bila jako ponosna što sam samo stajala na sceni i mislila da su svi samo mene gledali.

Najveći „nestašluk”?

Nisam bila mirno dete, imala sam energiju za troje dece i roditeljima nije bilo lako. Nisu znali šta će sa mnom. I pored škole glume, baleta, muzičke škole, ritmičke gimnastike, nisam imala mira kod kuće. Izdvojila bih trenutak kada sam krišom ušla u auto koji je bio parkiran u dvorištu, stavila mamin šešir i nakit i sela da vozim. Auto je krenuo i udario u garažu, srećom nisam se povredila, ali su od tada ključevi stajali tamo gde ne mogu da ih dohvatim.

Najveće razočarenje?

Najveće razočaranje sam doživela kada sam završila fakultet i mislila da sve znam, ali životna praksa je nešto sasvim drugo. Shvatila sam da sam zakoračila u onaj ozbiljan život, da nisam više ušuškana na fakultetu, da moram da brinem o svojoj egzistenciji i budem čovek koga ću moći da pogledam u ogledalo.

Delo na koje sam najponosnija?

Volim da čujem kada me dragi ljudi podsete na neki trenutak kada sam im možda pomogla, volim kada nasmejem ljude i kada se osećaju bolje što su proveli neko vreme sa mnom.

Omiljeni svakodnevni ritual?

Prva jutarnja kafa, bez televizora, vesti, ozbiljnih misli... mir, pa makar i 15 minuta znači.

Omiljena hrana?

Obožavam domaću kuhinju, ne volim da eksperimentišem i možda sam dosadna što uvek naručujem isto. Izdvojiću sladak kupus koji bih mogla da jedem danima.

Najlepše putovanje?

Letovanje posle upisa na fakultet. Išla sam sa prijateljima, odnosno kolegama koji su završili prvu godinu glume i dramaturgije i mislila sam da je ceo svet moj. Uživala sam i radovala se početku studiranja.

Na šta najviše trošim novac?

Na hranu. Volim da u kući ima svega, ali trošim i u restoranima kada od obaveza ne stignem da jedem kod kuće.

Omiljena domaća serija?

Serija „Komšije” jer je moj prvenac. Neću biti skromna i pamtiću uvek taj trenutak kada sam saznala da je jedna od glavnih uloga moja.

Omiljeni strani film, serija...?

„Dva i po muškarca”, „Čista hemija”, a film ne mogu da izdvojim.

Šta bih volela da zaboravim u životu?

Nekada pomislim da mnoge stvari nisu morale da se dese, bile su nepromišljene, bolne, brzoplete, ali da se nisu desile ne bih bila sada osoba koja zna šta hoće i šta neće. Gledam na njih kao na lekcije koje su sada iza mene, baš tamo gde im je i mesto.

Uvek ću pamtiti...?

Uvek ću pamtiti da ne znamo šta nam život donosi sutra, da se radujem, da budem zahvalna.

Ljubav kakvu zamišljam...

Poštovanje, snaga, mir, zagrljaj, smeh. Više je ne zamišljam. Živim je.

Najveći san?

Ne sanjam, živim... Snovi ne ostvaruju ciljeve, već želja i rad na njima.