Мој лексикон

Највеселији дан у животу?

Не могу да издвојим само један дан или тренутак када сам помислила да је баш тај најсрећнији у животу и заиста сам захвална што их има много. Срећа је наш одабир и уколико сачувамо истинску дечју радост у нама живећемо мирно, испуњено и једноставно бити срећни.

Најтужнији тренутак?

Јако тешко сам поднела дан када ми је умрла бака Даница, а увече сам имала заказану представу „Рај на Земљи”. Одлучила сам да не откажем представу и одиграм само за њу јер је највише волела да ме гледа од малих ногу у позоришту и на телевизији. Она је моја звезда Даница која ме и сада прати и хвала јој бескрајно.

Најлепша успомена из детињства?

Увек се сетим тренутка када ме је мама први пут извела на сцену у позоришту на Теразијама у представи „Лутка са насловне стране”. Била је 2000. година, ја сам имала 8 година и стајала иза сцене све време. Док је била сцена на железничкој станици где је било много глумаца на сцени, мама и њена колегиница Мара су ме извеле, а ја у чуду гледала и уживала. После те сцене сам била јако поносна што сам само стајала на сцени и мислила да су сви само мене гледали.

Највећи „несташлук”?

Нисам била мирно дете, имала сам енергију за троје деце и родитељима није било лако. Нису знали шта ће са мном. И поред школе глуме, балета, музичке школе, ритмичке гимнастике, нисам имала мира код куће. Издвојила бих тренутак када сам кришом ушла у ауто који је био паркиран у дворишту, ставила мамин шешир и накит и села да возим. Ауто је кренуо и ударио у гаражу, срећом нисам се повредила, али су од тада кључеви стајали тамо где не могу да их дохватим.

Највеће разочарење?

Највеће разочарање сам доживела када сам завршила факултет и мислила да све знам, али животна пракса је нешто сасвим друго. Схватила сам да сам закорачила у онај озбиљан живот, да нисам више ушушкана на факултету, да морам да бринем о својој егзистенцији и будем човек кога ћу моћи да погледам у огледало.

Дело на које сам најпоноснија?

Волим да чујем када ме драги људи подсете на неки тренутак када сам им можда помогла, волим када насмејем људе и када се осећају боље што су провели неко време са мном.

Омиљени свакодневни ритуал?

Прва јутарња кафа, без телевизора, вести, озбиљних мисли... мир, па макар и 15 минута значи.

Омиљена храна?

Обожавам домаћу кухињу, не волим да експериментишем и можда сам досадна што увек наручујем исто. Издвојићу сладак купус који бих могла да једем данима.

Најлепше путовање?

Летовање после уписа на факултет. Ишла сам са пријатељима, односно колегама који су завршили прву годину глуме и драматургије и мислила сам да је цео свет мој. Уживала сам и радовала се почетку студирања.

На шта највише трошим новац?

На храну. Волим да у кући има свега, али трошим и у ресторанима када од обавеза не стигнем да једем код куће.

Омиљена домаћа серија?

Серија „Комшије” јер је мој првенац. Нећу бити скромна и памтићу увек тај тренутак када сам сазнала да је једна од главних улога моја.

Омиљени страни филм, серија...?

„Два и по мушкарца”, „Чиста хемија”, а филм не могу да издвојим.

Шта бих волела да заборавим у животу?

Некада помислим да многе ствари нису морале да се десе, биле су непромишљене, болне, брзоплете, али да се нису десиле не бих била сада особа која зна шта хоће и шта неће. Гледам на њих као на лекције које су сада иза мене, баш тамо где им је и место.

Увек ћу памтити...?

Увек ћу памтити да не знамо шта нам живот доноси сутра, да се радујем, да будем захвална.

Љубав какву замишљам...

Поштовање, снага, мир, загрљај, смех. Више је не замишљам. Живим је.

Највећи сан?

Не сањам, живим... Снови не остварују циљеве, већ жеља и рад на њима.