Vežbe ni s NATO-om, ni s ODKB-om

Vojska Srbije prekinula je sve planske vežbovne aktivnosti sa stranim partnerima do daljeg i neće imati vojne vežbe ili vojne aktivnosti ni s jednim partnerom, bez razlike, bilo da je reč o NATO-u, Rusiji, odnosno ODKB-u ili Kini. Time je ispunjen zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost o krizi u Ukrajini, kojim se reguliše vojna i policijska aktivnost. Na taj način se čuva pozicija vojne neutralnost Srbije i umanjuju se posledice pojačanih pritisaka na našu zemlju, politiku i ekonomiju. Srbija, država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, proglasila je vojnu neutralnost 2006. godine i priključila se programu Partnerstvo za mir NATO-a, ali, kako su više puta istakli zvaničnici Srbije, ne teži punopravnom članstvu u ovoj zapadnoj vojnoj alijansi.

Bivši ministar inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je odluka Saveta za nacionalnu bezbednost bila nužna mera koja je trebalo da bude sada doneta. Za „Politiku” kaže da je u toku rat između dve zemlje s kojima Srbija ima prijateljske odnose, a da s jednom od njih imamo jače i kvalitetnije odnose jer je reč o državi, istorijskom pokrovitelju i savezniku, koja jedina u Savetu bezbednosti može da zaustavi agresiju na našu teritoriju (Kosovo i Metohiju).

„Kada se bojevi biju daleko do nas, nije preporučljivo da se naša vojska angažuje čak ni u vežbama ni s jednom stranom. Ja to razumem i podržavam jer je to veoma pametna diplomatska odluka i to je bilo neophodno uraditi. Da nismo to tako uradili, moglo bi se to uvek zloupotrebljavati protiv naše zemlje s jedne i druge strane, jer bi se iza tih i takvih vežbi krila neka druga pozadina i neki drugi cilj”, kaže Vladislav Jovanović. Ovaj iskusni diplomata ocenjuje da je naša vojna neutralnost podignuta na najviši stepen i kao takva je vidljiva svima i u Vašingtonu, Moskvi, ali i Briselu, i da je uvažavana od svih strana. Ovakva odluka je, dodaje Jovanović, bila neophodna i dokazuje veliku političku i diplomatsku veštinu državnog rukovodstva.

Potpukovnik Kontraobaveštajne službe (KOS) u penziji Ljuban Karan kaže da je paket odluka i mera koje je doneo Savet za nacionalnu bezbednost povodom rata u Ukrajini veoma dobro izbalansiran kako bi mi u najvećoj meri onemogućili da naša zemlja bude ugrožena s bilo koje strane. Za naš list navodi i da je mera koja se odnosi na prekid vojnih vežbi s bilo kojom vojskom dobra u trenutku kada jedna vojna sila učestvuje u nekim borbenim dejstvima. U suprotnom, to bi se moglo shvatiti pogrešno, kao neka naša podrška tim vojnim akcijama.

„Mi ne podržavamo nikakve vojne akcije niti podržavamo ugrožavanje teritorijalnog integriteta i to je naš zvanični stav. Država je donela dobru odluku da ne učestvujemo u vojnim vežbama u inostranstvu ni na jednoj strani. Te vojne vežbe su nesumnjivo korisne za našu državu i vojsku zbog povezivanja s drugim armijama i bitne su jer se nešto može naučiti. Ali u ovoj situaciji, kada su oni suprotstavljeni i sučeljeni, bolje je da se držimo po strani jer smo vojno neutralna država i tako treba da ostane, dok ne bude neko normalno stanje mira i ponovo ne uspostavimo dobre vojne odnose”, kaže Karan i dodaje da s ovakvom odlukom šaljemo poruku mira.

Da li će ovakav zaključak smanjiti ili neutralisati pritiske koji prema našoj zemlji dolaze pre svega sa Zapada? Vladislav Jovanović sumnja u tako nešto i podseća da su pritisci prema Srbiji kontinuirani više od trideset godina u raznim formama i da se tu ništa neće menjati. „Neki put su to poluprijateljski, neki put u neprijateljskim formama, ali se najčešće saopštavaju u četiri oka predsedniku Srbije i to su nevidljive forme. Proces prepakivanja zapadnog Balkana za Zapad još nije završen i još uvek smatraju da ceo region mora da bude integrisan u evroatlantske organizacije. Srbija je tu jedino ostrvo koje je ostalo van toga i štrčimo i oni nisu odustali od tog cilja. Njima ne ide u prilog što je to sada teže ostvarivo nego što je to bilo pre 20 ili 30 godina, kada je Zapad bio dominantan svuda u svetu. Danas su se odnosi strana promenili i to je mnogo teže sprovesti u delo”, kaže Vladislav Jovanović.

Inače, obustavljanje zajedničkih vojnih vežbi zbog situacije u Ukrajini nije prva ovakva mera zvaničnog Beograda. Vlada Srbije je 10. septembra 2020. odlučila da prekine sve vojne vežbe i aktivnosti sa svojim partnerima na šest meseci zbog najave održavanja vežbe sredinom tog meseca s Belorusijom, a usled političke krize u toj zemlji. Tada je bilo planirano da oko 60 pripadnika Vojske Srbije putuje u Belorusiju, gde bi bili samo jedan procenat od 6.000 učesnika, ali bi trilateralni format, kao politički važan simbol, uvukao Beograd u turbulentne odnose velikih sila.

Tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je posle sednice Vlade Srbije da je vlada donela odluku da se u narednih šest meseci prekine sa svim vojnim vežbama i svim aktivnostima sa svim partnerima, bez razlike, kako bi se sačuvala pozicija vojne neutralnosti i „izbegle ili bar umanjile posledice pojačanih napada” na Srbiju. „Od nas se traži da po cenu napuštanja naše evropske budućnosti i po cenu još većih pritisaka na našu politiku, ali i naš narod na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, napustimo planirane vojne vežbe s Belorusijom”, rekao je tada Vulin.

Inače, uprkos pritiscima i kritikama koji stižu sa zapadnih adresa, Vojska Srbije je imala mnogo više zajedničkih vežbi s NATO-om i partnerima, nego s drugim državama. Poslednjih godina VS najčešće sarađuje sa susednim zemljama koje su istovremeno članice NATO-a i EU: Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, ali i sa Oružanim snagama SAD. A prošle godine pripadnici Vojske Srbije su održali dve vežbe s pripadnicima ruske i američke vojske. U junu 2021. vojnici Srbije učestvovali su i na vežbi „Slovensko bratstvo 2021”, zajedno s vojnicima iz Rusije i Belorusije. Nekoliko meseci kasnije održana je zajednička obuka pripadnika specijalnih jedinica VS i Oružanih snaga SAD, realizovana od 8. do 26. novembra, gde su uvežbavane procedure koje se primenjuju u protivterorističkim operacijama u urbanoj sredini.