Od Skendera do Velimira

Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu najavljuje brojne događaje tokom meseca marta: tri premijerne predstave, obeležavanje svetskog i dan svog pozorišta koje „slavi” 161 godinu postojanja. Zato ne čudi što mart počinje sa dve drame. Prva je „Berlinski zid” sa podnaslovom „Kad se mi mrtvi zaigramo živih” Željka Hubača, koja će premijerno, posle jesenjeg odlaganja zbog pandemije, biti izvedena sutra od 20.30 sati na kamernoj sceni SNP-a, dok će predstavu „Lutka sa kreveta br. 21” u režiji Slobodana Brankovića, publika prvi put gledati 25. marta. Kraj messeca, odnosno 28. mart rezervisan je za premijerno izvođenje opere u dva čina „Vladimir i Kosara”, za koju muziku i libreto potpisuje Stevan Divjaković, a režiju Aleksandar Nikolić.

„Berlinski zid” je priča o tragediji dve porodice, srpske i albanske, o identitetu i podelama. Dramaturg je Aleksandar Milosavljević, dok je asistentkinja dramaturga Divna Stojanov.

Muziku je komponovala Irena Popović Dragović, scenograf je Željko Piškorić, a kostimografkinja Marina Sremac.

U predstavi „Berlinski zid” svaki član glumačke ekipe tumači dva lika, Milanu Kovačeviću poverene su uloge Skendera, odnosno Velimira. Peđa Marjanović igra Faruka i Raška, Dušan Vukašinović: Petrita i Vasilija, Marija Medenica glumi Ditu i Mariju, a Marko Savić tumači Envera i Dimitrija, Nina Rukavina lik Ane.

„Berlinski zid” je opšteprihvaćena metafora podela. U ovoj drami govori se o nagomilanim sukobima koji su unutar porodica viđenijih domaćina iz Uroševca, Skendera i Velimira, postojali i pre rata na Kosovu. Rat je samo katalizator tragičnog razrešenja…

– Tumačim oba oca, i albanske i srpske porodice: i Skendera i Velimira. To su dva donekle slična čoveka koja pokušavaju da sačuvaju svoje porodice u vremenima prepunim nedoumica, izazova, strepnji. Sve što su uradili moji novi scenski junaci bilo je dobro, ali je sudbina htela da ih stavi u te pozicije – kaže za „Politiku” Milan Kovačević i objašnjava u čemu se razlikuju Skender i Velimir:

– Albansku familiju posmatramo u trenutku bombardovanja, a srpsku desetak meseci kasnije kada su strane vojne trupe ušle na Kosovo i Metohiju. Albanac Skender hoće da sačuva porodicu, a Srbin Velimir želi da ostanu na toj zemlji, da ima potomstvo.

Junaci Željka Hubača u predstavi „Berlinski zid” pričaju o podelama unutar porodica koje urušavaju pojedinačne sudbine bez obzira na istoriju. Govore o složenim odnosima koji dovode do kraha pojedinaca, porodica, sa istorijom i bez nje. Milanu Kovačeviću poveren je svakako kompleksan zadatak da scenski oživi junake koji sami po sebi nose mnogo sličnosti, ali i razlika.

– To su izazovi glumačke igre, ovde igram dva osobena karaktera. Tražio sam zajedničku crtu koju Skender i Velimir imaju, budući da sam i sam otac. Velimir je dosta impulsivniji, brži, dok je Skender više razmišljajući čovek koji sve radi polako – objašnjava Kovačević iza koga su brojne pozorište, televizijske i filmske uloge: Tibalt, Smrdić, Marato, Adam Katić, Džon Pierpont Morgan… Ali i novi glumački izazovi.

– Kada radim predstavu ne snimam. Međutim odmah posle premijere predstave „Berlinski zid” krećem sa snimanjima nastavka serija „Što se bore misli moje” u režiji Milorada Milinkovića o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, a onda i druge sezone serije „Složna braća” – kaže naš sagovornik.

U međuvremenu Milan Kovačević, saznajemo, uhvatiće se ukoštac sa novim pozorišnim junakom, zahtevnim Hasanagom u predstavi „Hasanaginica” na matičnoj sceni novosadskog SNP-a.