Од Скендера до Велимира

Српско народно позориште у Новом Саду најављује бројне догађаје током месеца марта: три премијерне представе, обележавање светског и дан свог позоришта које „слави” 161 годину постојања. Зато не чуди што март почиње са две драме. Прва је „Берлински зид” са поднасловом „Кад се ми мртви заиграмо живих” Жељка Хубача, која ће премијерно, после јесењег одлагања због пандемије, бити изведена сутра од 20.30 сати на камерној сцени СНП-а, док ће представу „Лутка са кревета бр. 21” у режији Слободана Бранковића, публика први пут гледати 25. марта. Крај мессеца, односно 28. март резервисан је за премијерно извођење опере у два чина „Владимир и Косара”, за коју музику и либрето потписује Стеван Дивјаковић, а режију Александар Николић.

„Берлински зид” је прича о трагедији две породице, српске и албанске, о идентитету и поделама. Драматург је Александар Милосављевић, док је асистенткиња драматурга Дивна Стојанов.

Музику је компоновала Ирена Поповић Драговић, сценограф је Жељко Пишкорић, а костимографкиња Марина Сремац.

У представи „Берлински зид” сваки члан глумачке екипе тумачи два лика, Милану Ковачевићу поверене су улоге Скендера, односно Велимира. Пеђа Марјановић игра Фарука и Рашка, Душан Вукашиновић: Петрита и Василија, Марија Меденица глуми Диту и Марију, а Марко Савић тумачи Енвера и Димитрија, Нина Рукавина лик Ане.

„Берлински зид” је општеприхваћена метафора подела. У овој драми говори се о нагомиланим сукобима који су унутар породица виђенијих домаћина из Урошевца, Скендера и Велимира, постојали и пре рата на Косову. Рат је само катализатор трагичног разрешења…

– Тумачим оба оца, и албанске и српске породице: и Скендера и Велимира. То су два донекле слична човека која покушавају да сачувају своје породице у временима препуним недоумица, изазова, стрепњи. Све што су урадили моји нови сценски јунаци било је добро, али је судбина хтела да их стави у те позиције – каже за „Политику” Милан Ковачевић и објашњава у чему се разликују Скендер и Велимир:

– Албанску фамилију посматрамо у тренутку бомбардовања, а српску десетак месеци касније када су стране војне трупе ушле на Косово и Метохију. Албанац Скендер хоће да сачува породицу, а Србин Велимир жели да остану на тој земљи, да има потомство.

Јунаци Жељка Хубача у представи „Берлински зид” причају о поделама унутар породица које урушавају појединачне судбине без обзира на историју. Говоре о сложеним односима који доводе до краха појединаца, породица, са историјом и без ње. Милану Ковачевићу поверен је свакако комплексан задатак да сценски оживи јунаке који сами по себи носе много сличности, али и разлика.

– То су изазови глумачке игре, овде играм два особена карактера. Тражио сам заједничку црту коју Скендер и Велимир имају, будући да сам и сам отац. Велимир је доста импулсивнији, бржи, док је Скендер више размишљајући човек који све ради полако – објашњава Ковачевић иза кога су бројне позориште, телевизијске и филмске улоге: Тибалт, Смрдић, Марато, Адам Катић, Џон Пиерпонт Морган… Али и нови глумачки изазови.

– Када радим представу не снимам. Међутим одмах после премијере представе „Берлински зид” крећем са снимањима наставка серија „Што се боре мисли моје” у режији Милорада Милинковића о убиству кнеза Михаила Обреновића, а онда и друге сезоне серије „Сложна браћа” – каже наш саговорник.

У међувремену Милан Ковачевић, сазнајемо, ухватиће се укоштац са новим позоришним јунаком, захтевним Хасанагом у представи „Хасанагиница” на матичној сцени новосадског СНП-а.