Reč-dve o izbeglicama

Od dana kada je Rusija započela specijalnu operaciju u Ukrajini, svakodnevno s velikom tugom na televiziji gledamo izveštaje o izbeglicama koje iz Ukrajine odlaze putničkim kolima, autobusima, pa i vozovima prema granicama s Poljskom, Rumunijom i dr.

Nadamo se da će se dogovorom Rusije i Ukrajine rešiti sva sporna pitanja pa će to omogućiti i povratak izbeglica svojim domovima.

Ali se isto tako, takođe s velikom tugom, prisećamo i izbeglih Srba i drugih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u nesrećnim sukobima od 1991. do 1995. godine, kao i izbeglica sa Kosova i Metohije nakon bombaške kampanje 1999. i pogroma 2004. godine.

Ali, ako uporedimo uslove pod kojim su izbeglice bežale iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije i ove sada, vidi se ogromna razlika. Izbeglice iz nekadašnje Jugoslavije bežale su uglavnom u Srbiju volovskim kolima, putničkim automobilima, traktorima, pešice i ko zna još kako, noseći najneophodnije stvari iz svojih zapaljenih ili porušenih domova. Često nisu uspevale da ponesu ni albume s fotografijama svojih najmilijih. A ponekad su njihove izbegličke kolone nadletali i avioni, tek da „usput” bace i po koju bombu.

I tada su u Evropi postojali funkcioneri ili činovnice kao što su sada Borelj, Ursula fon der Lajen, Šarl Mišel, Lajčak i desetine drugih, ali niko od njih nije ni komentarisao ni sažaljevao te jadne ljude, žene i decu.

Bilo bi fantastično kada bi se povremeno u TV emisijama uporedo prikazali pojedini snimci iz 2022. godine i oni iz perioda od 1991. do 1995. ili iz 1999. i 2004. godine. Smatramo da medijski javni servis (kojem samo mi potpisani u okviru računa za utrošenu električnu energiju plaćamo TV pretplatu 2.392 dinara mesečno) ima i moralnu i svaku drugu obavezu da to povremeno objavi. Time bi i potpuno opravdali svoj slogan „Budimo odgovorni”, koji svakodnevno gledamo na ekranima.

Inž. Miroslav Seizović i inž. Sreten Milenković,
Beograd