Utišani ženski glasovi

Gledamo je kako nam se smeši sa malih ekrana, oskudno obučena, dok peva svoj poslednji hit, u reklamama ona je perfektna domaćica kojoj je glavna preokupacija potraga za savršenim praškom za veš. U štampi čitamo kako je pobegla iz kandži trgovine ljudima ili kako je otišla u sigurnu kuću bežeći od muža nasilnika. Ovo je najčešći portret žene, sudeći po onome što imamo priliku da vidimo u medijima.

Poznato je da su mediji moćno oruđe za oblikovanja kulture i svesti jednog društva. Prisustvo ili odsustvo i način prikazivanja žena u medijima govori o još neprevaziđenoj zaostavštini patrijarhalnog načina razmišljanja koje obiluje stereotipima. Žene su kao akteri novinarske priče najčešće u ulozi majke, žrtve ili lepotice. Retko ih viđamo u poziciji autoriteta i stručnjaka. Izgleda da su kompetencija, relevantnost i centralno mesto u vestima muškog roda.

Crno na belo

Prema istraživanju koje je tokom 2006. sproveo sarajevski Medija centar, žene su u štampanim medijima Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske zastupljene čak pet puta manje od muškaraca. Naime, prema prikupljenim podacima, žene se kao akteri novinarskih priča pojavljuju samo u 14 odsto slučajeva, dok su muškarci glavni akteri u 77 odsto tekstova. Slična je situacija i kada se traži mišljenje stručnjaka. Muškarci su potpuno dominantni (89,2 odsto), dok se obraćanje ženskim ekspertima svodi na zanemarljivih 10,8 odsto. Iz toga se može naslutiti uvreženost poznatog stereotipa da je muškarac zadužen za razmišljanje, a žena za ukras. Damama je, shodno postojećem tradicionalizmu, prepuštena sfera privatnog, oblast „lakih tema” i zadnjih novinskih strana. Najprisutnije su u zabavnim rubrikama i u onim koje se bave kulturom i umetnošću. Kada su u pitanju politika, ekonomija, vesti iz sveta ili sport, žene kao i da ne postoje. Time se marginalizuje žensko mišljenje, pa ona postaje pasivan posmatrač u odnosu na muškarca koji je u centru priče. Treba napomenuti da neke kategorije žena dobijaju još manju medijsku pažnju, na primer starije žene, pripadnice manjinskih grupa i žene drugačije seksualne orijentacije.

Situacija u elektronskim medijima je još nezavidnija. U većoj meri nego u štampi dolazi do izražaja stereotipizacija ženinog mesta u društvu. Najčešće je u ulozi pevačice ili manekenke, čime se naglašava opšte prihvaćen stav da je osnovno svojstvo žene da lepo izgleda, a sa druge strane vidimo je kao suprugu, majku i domaćicu. Prema mišljenju kulturologa Dijane Kuzmanović, medijski prikazi žena su svojevrstan govor jedne kulture. „Poslednjih godina svedoci smo izrazitog povratka na tradicionalne vrednosti i patrijarhalne kulturne obrasce uzrokovane ratovima i ekonomskim turbulencijama. Kao rezultat toga, muškarci su predstavljani kao ratnici, a žene kao majke i žrtve”, ističe Kuzmanovićeva i dodaje da su mediji imali ključnu ulogu u jačanju tradicionalnih odnosa moći, stereotipnih i standardizovanih prikaza ženinog mesta u društvu.

Ni situaciju u svetskim medijima nije mnogo bolja. U okviru Globalnog medija monitoring programa, stotine aktivista iz 76 zemalja sveta analiziralo je 2006. godine preko 10.000 novinskih, radio i TV priloga u nameri da otkriju ko ima primat u medijima, želeći time da saznaju više o društvu u kojem žive. U samo petini tekstova akteri su žene, dakle u zapanjujućih 21 odsto slučajeva one su izvori informacija ili stručni sagovornici čija se mišljenja citiraju.

Ko je odgovoran

Srbija je potpisnica međunarodnih dokumenata o sprečavanju diskriminacije na osnovu pola, uključujući i Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. Studija o izvodljivosti priključenja Evropskoj uniji Srbiju obavezuje na stvaranje uslova za ravnopravan status žena i muškaraca u svim sferama. Međutim, nacionalni zakoni koji regulišu rad medija ne primoravaju ih na neseksističko niti balansirano predstavljanje muškaraca i žena. Postoje jedino određene klauzule u tim zakonima koje služe omogućavanju umetanja polnog aspekta u budućnosti. Za sada je sve u okvirima podsticaja za usvajanje dobrovoljnih kodeksa ponašanja, pravednog predstavljanja polova i u inicijativama za neseksističku upotrebu jezika u medijskim programima.