Bankari veruju da će kamate ostati niske

Svet ne može da izdrži sadašnje cene energenata i inflaciju, koja će napraviti najviše problema i pogoditi i građane i privredu u Srbiji. Privredi će ostati manje novca za investiranje. Investicije su našoj državi važne zato što njima pokrivamo deficit jer više uvozimo nego što izvozimo. U poslednjih nekoliko godina nemamo problem s kursom dinara upravo zato što imamo visok nivo stranih direktnih investicija koje u potpunosti pokrivaju negativan saldo tekućeg računa.

Ovo je na Kopaonik biznis forumu rekao Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, na panelu na kom se diskutovalo kako će ukrajinska kriza uticati na investicije u Srbiji i koja vrsta investicija je najpotrebnija našoj zemlji za dostizanje zacrtanog privrednog rasta.

– Prema prvim projekcijama naše banke, ne verujemo da će doći do recesije. Verujemo da će rast biti „ošišan” unutar evrozone i unutar centralne i istočne Evrope. Sve te zemlje, pa i Srbija, imaće manji rast nego što smo projektovali za 2022. Konkretno, za Srbiju je to četiri odsto. Druga stvar koja je gora od ove jeste inflacija. Ona će ove godine biti oko sedam i po odsto, a prošle je bila oko četiri odsto. Nije dobro što se više troši nego što bi trebalo. Zašto bismo mi dodavali na već postojeći problem još više novca? Nema potrebe da dajemo 100 evra mladima, niti da im obećavamo još 100 evra posle izbora. Kada je inflacija, ne dodaju se pare. Guvernerka nam je ovde na Kopaoniku poručila da će kurs ostati stabilan – skenirao je Petrović trenutnu makroekonomsku klimu i dodao kako očekuje da će kamate ostati niske.

– Međutim, pitanje je će šta će biti sa investicijama jer ova godina nosi mnogo rizika. Srbija već zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope jer imamo skromno učešće ukupnih investicija u BDP-u, ali više nije problem u državnim investicijama, kao ranije, niti u stranim – kaže on.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, prema njegovim rečima, Srbija tu dobro stoji, čak i najbolje u regionu, budući da one čine sedam i po do osam odsto BDP-a. On je rekao da je u poslednje tri godine u Srbiju ušlo 13,7 milijardi evra stranih investicija i najveći deo u sektor razmenjivih dobara, a više od tri milijarde u prerađivačku industriju, i to je ono što je poguralo i zaposlenosti i ukupni rezultat.

On tvrdi i da nema dovoljno domaćih investicija malih i srednjih preduzeća zato što, kako je ocenio, imamo problem s vladavinom prava, neefikasnošću pravosuđa i korupcijom. Bez toga se teško može očekivati veće učešće domaćih investicija.

Petrović se nije složio s konstatacijom pojedinih panelista da je poljoprivreda naša razvojna šansa. U razvijenim zemljama poljoprivreda u BDP-u učestvuje sa jedan i po odsto, kod nas sedam do osam procenata, a u centralnoj i istočnoj Evropi tri i po odsto. On smatra da su nam potrebne investicije koje stvaraju veću dodatu vrednost, odnosno proizvodi s većim stepenom obrade. Naveo je da naš izvoz u BDP-u učestvuje 48 odsto, a u Mađarskoj ili Češkoj čak 70 odsto.

Predsednik poslovnog kluba „Privrednik” Zoran Drakulić, koji svake godine sa Kopaonika poručuje da su domaći investitori zapostavljeni, i ovog puta je rekao da je najveći problem to što su pale domaće investicije za 50 odsto. Prema njegovim rečima, u poslednje četiri godine domaći investitori slabo investiraju, a, kako tvrdi, novca ima koliko hoćete. Drakulić je rekao da je Srbija bila dobar domaćin stranim investitorima i imali smo oko tri milijarde evra godišnje direktnih stranih investicija, ali da je sada pitanje šta će biti s tim investicijama. Sada je svet dužan 100.000 milijardi evra i prvi put je svetski dug veći od svetskog BDP-a.

– Danas imamo stravičnu inflaciju i ovo što se dešava sa cenom energenata svet nije video. Cena gasa je dostigla i do 4.000 evra za 1.000 kubika, nafta i do 130 dolara po barelu, a prvi put u istoriji tona žita vredi oko 530 dolara. Prošle nedelje je tona žita u Srbiji bila 230 evra. Niko ne zna šta će biti sutra i prekosutra. Ove cene svet ne može da izdrži i ova inflacija nas vodi u čudo – rekao je Drakulić.

On je dodao da u Srbiji imamo i milion hektara neobrađene zemlje, a po zakonu ona mora da se obrađuje i niko ništa ne preduzima. To je u današnje vreme, kako kaže, zločin. Prema njegovoj proceni, Srbija bi mogla na milion hektara da proizvodi pet miliona tona nafte (a mi trenutno uvozimo tri miliona tona) kroz energetsko bilje na zemlji četvrtog i petog kvaliteta, kao što to rade Rumunija i Švedska.

– Cena hrane će samo rasti. Mi izvozimo kukuruz, a uvozimo meso. Zašto ne bismo umesto sirovine izvozili svinjsko meso? Tu nešto mora hitno da se promeni – rekao je Drakulić.

Goran Pekez, direktor korporativnih poslova u JTI i predsednik Odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji, rekao je da su ovde došle japanske kompanije koje su pokrenule poljoprivrednu proizvodnju bez subvencija. On smatra da je zemlja kapital, ali je ključna poljoprivredna infrastruktura i neophodno je unaprediti sistem za irigaciju.

– S druge strane, dva velika japanska investitora „Nidek” i „Tojo”, grade fabrike u Srbiji i planiraju da zaposle do 5.000 ljudi. Oni ulažu tri milijarde dolara i, što je najvažnije, s tim investicijama dolaze moderne tehnologije. „Nidekovi” elektromotori će se ugrađivati u sve električne automobile. Srbiji su potrebne takve investicije koje stvaraju dodatu vrednost. Glavni izazov je stručni kadar. Oni potpisuju ugovore s lokalnim fakultetima jer žele da oblikuju inženjere prema svojim potrebama i važno je da univerziteti pokažu fleksibilnost – rekao je Pekez.

Predsednik Upravnog odbora „ICT hub” Dejan Ranđić je rekao da su dosadašnje investicije uspele da zaposle ljude, ali nismo uspeli da privučemo veliki broj visokokvalitetnih investicija. Mi izvozimo kukuruz, umesto svinja, a naše IT kompanije pretežno rade uslužne poslove za neke druge firme, umesto da same razvijaju proizvode.

– Izostalo je uspostavljanje lanca snabdevanja, koji strane investicije mogu da stvore. U Srbiji posluju neki strani investitori koji nemaju nijednog domaćeg dobavljača. Jedna nemačka kompanija traži kod dobavljača definisanu politiku šta se dešava s firmom kada umre vlasnik. Ako to nije definisano, ne može se sarađivati s njim. Nije se desilo da Srbija postane privlačna za kadrove iz regiona, mi smo resursni centar odakle ljudi odlaze – rekao je Ranđić.

Mada se u poslednjih sedam dana oseća pritisak na našem tržištu jer čitavi timovi ruskih IT kompanija, koji broje po 400 ljudi, hoće da dođu u Beograd i da odavde rade jer jedino tako mogu. Ali on ne očekuje da će 200.000 stručnjaka za IT iz Ukrajine utočište pronaći kod nas, već će otići na Zapad.