Bez skrivanja pod tepih

Peruđa – „Ako se publika ne pojavi u dovoljnom broju, ovo će biti poslednje izdanje festivala”, zabrinuto je poručivao Karlo Panjota, umetnički direktor festivala Umbrija džez, u junu ove godine. Otkaz dugogodišnjeg glavnog sponzora u poslednji čas, s jedne, sve nerazumniji zahtevi najvećih džez zvezda, s druge, i ekonomska kriza u kojoj se Italija nalazi, s treće strane, bili su uzrok ozbiljne neizvesnosti koja se nadvila nad jednim od vodećih džez festivala na svetu.

Mesec dana kasnije, na završnoj konferenciji za štampu, Panjota i njegovi saradnici su zadovoljno predstavljali ovogodišnji bilans – 350 muzičara na 300 koncerata privukli su rekordnih 400.000 ljudi. Prodato je oko 50.000 karata – tri koncerta (od deset) u Areni Santa Đulijana bila su rasprodata. Festival je pratilo 160 novinara, među kojima i izveštači iz (po redu predstavljanja) SAD, Japana, Srbije, Velike Britanije, Francuske, Estonije, Finske i Turske.

Ali, Panjota nije voljan da sakrije probleme pod tepih. Na pres-konferenciji pojavili su se gradonačelnik i predsednik Gradskog veća Peruđe, koji su potvrdili da je politički, kulturni i ekonomski značaj festivala nesumnjiv, i da su političke strukture grada i regije Umbrija saglasne da pojačaju pomoć, posebno tokom perioda planiranja programa. Da festival ne bi zavisio od (ne)milosti sponzora, a Panjota imao punu autonomiju u odabiru izvođača, budžet iz institucionalnih izvora biće povećan, i prebacivan Asocijaciji Umbrija džez direktno i na vreme, što će omogućiti da se program sastavi i bez stresa i bez kompromisa.

Panjota je odgovorio na nekoliko programskih pitanja koja su lebdela u vazduhu. Grupa „Return to forever” nije se našla u programu zato što je za novac koji su tražili moglo da bude finansirano deset kvalitetnih džez sastava na scenama pozorišta Morlaki i Pavone. „Naš stav naišao je na puno razumevanje kod drugih promotora i bend na kraju nije imao nijedan nastup u Italiji”, dodao je. Sa Tomom Vejtsom su vođeni pregovori, ali je takođe zapelo kod honorara. Ali, kada se na velikoj sceni nađu Herbi Henkok, Soni Rolins, Kasandra Vilson i Kaetano Veloso, a u pozorištima svu suštinu džeza opišu Bobi Hačerson, Marija Šnajder ili Čarli Hejden – da li stvarno nekom može da nedostaje odsustvo onih kojima je više od umetnosti stalo da prebroje zelene novčanice na računu?

Brojni momenti prepričavaće se do narednog leta. Gospel harmonijama teme „Lonely Woman”, „Charlie Haden Quartet West” i kvartet mladog italijanskog pijaniste Đovanija Gjudija proslavljali su veličanstveni duh Orneta Kolmena. Posle nastupa sa pijanistom Enrikom Pjeranuncijem, Rozario Đulijani je bukvalno trčao Korzom Vanuči ne bi li stigao da „džemuje”sa vibrafonistom Džoe Lokom, trubačem Flaviom Boltrom i saksofonistom Donijem Mekaslinom. Uspeo je, a ceremonijal majstor Lok je zadao strahovit tempo za temu „Night in Tunisia”, da bi Đulijani eksplicitno pokazao zašto ga smatraju jednim od najbržih i najžešćih saksofonista na svetu – živa vatra buktala je iz njegovog instrumenta. Posle isuviše predvidljivog koncerta vibrafoniste Roja Ajersa, njegovi momci iz benda noć su proveli tražeći veće izazove na džem sešnu sa studentima Berkli kampa.

Čaka Kan je izgubila dobar glas, ali je spasava solidan bend. Takođe bez glasa, ali u pratnji mizernog sastava, i sa rečima tekstova „Bitlsa”, Boba Marlija, pa čak i svojih pesama na klavirskom pultu, Roberta Flek doživljava debakl. Ali sve to brzo zaboravljamo kada na scenu stupi kraljica današnjeg ritma i bluza Ališa Kiz – divan glas, stas, vrhunska pijanistička tehnika i fenomenalni šou dovode publiku različitog uzrasta i interesovanja do delirijuma. Poslednjeg dana festivala odlično nas je zagrejao bend starih saradnika Gila Evansa, izvodeći zanimljive aranžmane numera Džimija Hendriksa, Džaka Pastorijusa i Čarlsa Mingasa, da bi potom rifovima „Losing my Religion” sastav REM pozvao deset hiljada fanova u Areni Santa Đulijana na završni ples.