Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ UGLA PSIHOLOGA

Mi biramo koga ćemo da volimo

Sve više ljudi zbog isticanja individualnosti i pseudoautonomije ne kreira zdravu sliku ljubavi. Ili je smatraju bezdanom koji će ih progutati ili kao nešto što mora da zadovolji svaki hir da ne bi bila dosadna
(Pixabay)

Kao i mnogi od nas, odrasla sam gledajući romantične filmove u kojima postoji ideja o gotovo magičnom spajanju dve osobe, odnosno ideja da se sve prepreke mogu prevazići ukoliko postoji sudbinska veza između dvoje ljudi. Bilo mi je potrebno vreme da steknem realniju sliku o toj složenoj i dinamičnoj temi zvanoj ljubav. Sećam se koliko mi je strašna bila rečenica koju sam čula na studijama psihologije: „Mi biramo u koga ćemo da se zaljubimo”.

Kao što sam i ja imala poteškoća da prihvatim i razumem tu maksimu i moji klijenti – bez obzira na pol i godine – često imaju poteškoća s njom. Teško je sagledati ljubav kao aktivni proces u kojem mi igramo značajnu ulogu.

Dr Jovana Trbojević Jocić, psiholog, psihoterapeut (Foto lična arhiva)

Prihvatanje odgovornosti

Za razliku od holivudskih filmova, gde scenario neretko zajednički piše po nekoliko scenarista, jedini pisac, režiser i glavni glumac u našem filmu smo mi. Prihvatanje lične odgovornosti, odnosno odgovornosti za sopstveni život, jedan je od osnovnih principa psihoterapije, bez obzira na psihoterapijski modalitet. Ideja je da klijent shvati da ima živu ulogu u svom životu, kao i da prepozna i razume obrasce koje je usvojio ili razvio tokom života. Odgovornost nije upiranje prstom u krivca, već celovito shvatanje sebe i načina na koji živimo.

U nedavno snimljenom filmu „Kroz moj prozor” (A través de mi ventana, 2022), gde se govori o adolescentima koji se susreću s ljubavlju, zabrinula je me nerealna slika o ljubavi koju film nudi mladima. Tačnije, zabrinulo me je što su pisci, odrasli ljudi, odlučili da romantične odnose predstave kao unižavanje sebe radi ljubavi, a zlostavljački (čak i sadomazohistički) odnos kao jedini koji je strastven. Prema ovom filmu, prava ljubav je samo ona ispunjena dramom i potiskivanjem sopstvenih potreba i želja. Prava ljubav, dalje, vredi emotivnog zlostavljanja, a odbijanje poljupca ili seksualnog odnosa samo je deo „igre”.

Slike koje prikazuje ovaj film, kao i mnogi drugi današnji filmovi, serije, pesme, romani i uopšte savremena popularna kultura, jesu zamisli o magičnim susretima, nesvesnom prepoznavanju srodnih duša, sudbonosnom spajanju i simbiozi, gde seks nije protkan tananim emocijama već sredstvo manipulacije u odnosu.

Uticaj sadržaja koji čitamo, gledamo ili slušamo na naše predstave o stvarnom životu nije nova pojava. Gistav Flober je „Madam Bovari” napisao 1857. godine i još tada nam je, pre vek i po, pružio sjajan (i za taj period skandalozan) uvid u unutrašnji svet mlade žene koja je patila od sindroma pogrešne predstave ljubavi i života, izvitoperene tadašnjom popularnom kulturom koju je kao adolescent konzumirala.

Konflikti koje je imala Ema Bovari i danas su aktuelni među mladima. Dosada u odnosima postaje osnov za odustajanje od veze; ljubav se pogrešno shvata kao stalna potraga za stimulacijom i uzbuđenjem; mladi su ispunjeni strahom od bliskosti i strahom od stabilnosti; konfuzija identiteta je česta; veze se temelje na uverenju o volšebnom prepoznavanju srodnih duša, kao i na štetnoj ideji da je strast osnova odnosa.

Stvarnost je drugačija. Ljubav je nešto na čemu se radi, nešto što se razvija i menja u skladu s individualnim i dijadnim potrebama. Mladi danas ne uče da biraju svoje odnose, niti kako da budu svoji u njima. Pod prividom ideje o razvoju sopstvene autonomije razvija se pogrešno uverenje da ako od početka odnosa ne postoji vatromet bez roka trajanja, taj odnos i nije nešto na čemu bi trebalo raditi.

(Pixabay)

Distanciranost i bliskost

Biti svoj u odnosu izuzetno je važna veština. Ona se može naučiti, ali način na koji se ona danas prikazuje vodi u distanciranost, a ne u autonomiju. Da ne bi bilo zabune: autonomija ne podrazumeva samodovoljnost, odnosno potpuno odvajanje i neoslanjanje na druge ljude. Autonomija je sposobnost da kreiramo svoj život u skladu sa sopstvenim ciljevima i vrednostima kako bismo imali kontrolu i glavnu ulogu u svom životu. Reč je o ravnoteži između ličnog i socijalnog bez ugrožavanja sopstvenog identiteta. Zdrava autonomija podrazumeva mogućnost uspostavljanja bliskog odnosa, ali bez „utapanja” u drugu osobu. Poenta zdrave autonomije jeste imati dovoljno poverenja da podelimo deo sebe s drugom osobom i da na taj način stvorimo bliskost bez straha da ćemo u njoj biti progutani. Ukratko: cilj je naučiti kako da budemo „ja” u „mi”.

Sve više mojih klijenata ima poteškoće da, zbog isticanja individualnosti i pseudoautonomije, kreira zdravu sliku ljubavi. Ili je smatraju bezdanom koji će ih progutati ako dozvole da uđu u odnos ili kao nešto što mora da zadovolji svaki hir da ne bi bila dosadna. Mi biramo u koga ćemo da se zaljubimo, mi biramo koga ćemo da volimo! Ipak, izgleda da je sve manje onih koji su spremni da naprave takav izbor.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Редовни читалац
Хвала пуно Др. Јовани Трбојевић Јоцић за овај изврсни чланак.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.