Rat u Ukrajini ukočiće globalni rast

VAŠINGTON – Ruska invazija na Ukrajinu će uticati na celokupnu globalnu ekonomiju usporavajući njen rast i podižući inflaciju i mogla bi suštinski da preoblikuje globalni ekonomski poredak na duži rok, ocenjuje Međunarodni monetarni fond.

Pored ljudske patnje i istorijske reke izbeglica, rat podstiče rast cena hrane i energije, potpiruje inflaciju i erodira vrednost prihoda, remeteći trgovinske tokove, lance snabdevanja i priliv doznaka u zemljama koje su susedi Ukrajine.

Sukob u Ukrajini, prenosi Tanjug, takođe urušava poslovno poverenje i izaziva neizvesnost među investitorima što će uticati na smanjenje cena imovine, pooštravanje finansijske uslova, a može da izazove i odliv kapitala sa tržišta u razvoju.

Zvaničnici MMF su već rekli da očekuju smanjenje svoje ranije prognoze globalnog rasta od 4,4 odsto u 2022. godini , a ažurirane prognoze biće objavljene 19. aprila.

Zemlje sa direktnom izloženošću u trgovini, turizmu i finansijama prema ratom zahvaćenim područjima, biće pod sve jačim pritiskom, upozorava MMF, navodeći povećani rizik od nemira u nekim regionima, počev od podsaharske Afrike i Latinske Amerike do Kavkaza i Centralne Azije.

Istovremeno, prehrambena nesigurnost će se verovatno dodatno pojačati u delovima Afrike i Bliskog istoka, gde zemlje poput Egipta uvoze 80 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine. Dugoročno gledano, kako se navodi, „ovaj rat bi mogao fundamentalno da promeni globalni ekonomski i geopolitički poredak kroz zaokret u trgovini energijom, rekonfiguracijom lanaca snabdevanja, fragmentiranjem platne mreže i preispitivanjem valutne strukture deviznih rezevi zemalja”.

MMF je predvideo duboku recesiju u Ukrajini i Rusiji i upozorio da bi Evropa mogla da se suoči s poremećajem uvoza prirodnog gasa i širim poremećajima u lancu snabdevanja. Istočna Evropa, koja je prihvatila većinu od tri miliona izbeglica iz Ukrajine, imaće veće finansijske troškove kao rezultat.

Fond napominje da će zemlje na Kavkazu i u centralnoj Aziji koje su trgovinski i finansijski više vezane za Rusiju biti jače pogođene njenom recesijom i sankcijama uvedenim prema Moskvi nakon napada na Ukrajinu, pri čemu će osetiti smanjenje trgovine, doznaka, investicija i turizma.

Na Bliskom istoku i u Africi, pogoršanje uslova spoljnog finansiranja može da rezultira odlivom kapitala i da dodatno poveća probleme zemljama sa povišenim nivoom duga i velikim finansijskim potrebama.

Rast cena energije i hrane, pad turističkog sektora i problemi u pristupu međunarodnim tržištima kapitala ugrozili bi zemlje u podsaharskoj Africi, koje uvoze oko 85 odsto svojih potreba za pšenicom, pri čemu jednu trećinu nabavljaju iz Rusije ili Ukrajine.

Cene hrane i energije su glavni kanal prelivanjanja problema na zapadnu hemisferi, pri čemu će visoke cene robe verovatno znatno ubrzati već visoke stope inflacije u Latinskoj Americi, na Karibima i u Sjedinjenim Državama.

U Aziji će se najveće posledice osetiti među uvoznicima nafte u ekonomijama ASEAN, Indiji i pograničnim ekonomijama, uključujući neka pacifička ostrva, dok bi nove subvencije za gorivo mogle da ublaže uticaje u Japanu i Koreji.