Рат у Украјини укочиће глобални раст

ВАШИНГТОН – Руска инвазија на Украјину ће утицати на целокупну глобалну економију успоравајући њен раст и подижући инфлацију и могла би суштински да преобликује глобални економски поредак на дужи рок, оцењује Међународни монетарни фонд.

Поред људске патње и историјске реке избеглица, рат подстиче раст цена хране и енергије, потпирује инфлацију и еродира вредност прихода, реметећи трговинске токове, ланце снабдевања и прилив дознака у земљама које су суседи Украјине.

Сукоб у Украјини, преноси Танјуг, такође урушава пословно поверење и изазива неизвесност међу инвеститорима што ће утицати на смањење цена имовине, пооштравање финансијске услова, а може да изазове и одлив капитала са тржишта у развоју.

Званичници ММФ су већ рекли да очекују смањење своје раније прогнозе глобалног раста од 4,4 одсто у 2022. години , а ажуриране прогнозе биће објављене 19. априла.

Земље са директном изложеношћу у трговини, туризму и финансијама према ратом захваћеним подручјима, биће под све јачим притиском, упозорава ММФ, наводећи повећани ризик од немира у неким регионима, почев од подсахарске Африке и Латинске Америке до Кавказа и Централне Азије.

Истовремено, прехрамбена несигурност ће се вероватно додатно појачати у деловима Африке и Блиског истока, где земље попут Египта увозе 80 одсто пшенице из Русије и Украјине. Дугорочно гледано, како се наводи, „овај рат би могао фундаментално да промени глобални економски и геополитички поредак кроз заокрет у трговини енергијом, реконфигурацијом ланаца снабдевања, фрагментирањем платне мреже и преиспитивањем валутне структуре девизних резеви земаља”.

ММФ је предвидео дубоку рецесију у Украјини и Русији и упозорио да би Европа могла да се суочи с поремећајем увоза природног гаса и ширим поремећајима у ланцу снабдевања. Источна Европа, која је прихватила већину од три милиона избеглица из Украјине, имаће веће финансијске трошкове као резултат.

Фонд напомиње да ће земље на Кавказу и у централној Азији које су трговински и финансијски више везане за Русију бити јаче погођене њеном рецесијом и санкцијама уведеним према Москви након напада на Украјину, при чему ће осетити смањење трговине, дознака, инвестиција и туризма.

На Блиском истоку и у Африци, погоршање услова спољног финансирања може да резултира одливом капитала и да додатно повећа проблеме земљама са повишеним нивоом дуга и великим финансијским потребама.

Раст цена енергије и хране, пад туристичког сектора и проблеми у приступу међународним тржиштима капитала угрозили би земље у подсахарској Африци, које увозе око 85 одсто својих потреба за пшеницом, при чему једну трећину набављају из Русије или Украјине.

Цене хране и енергије су главни канал преливањања проблема на западну хемисфери, при чему ће високе цене робе вероватно знатно убрзати већ високе стопе инфлације у Латинској Америци, на Карибима и у Сједињеним Државама.

У Азији ће се највеће последице осетити међу увозницима нафте у економијама АСЕАН, Индији и пограничним економијама, укључујући нека пацифичка острва, док би нове субвенције за гориво могле да ублаже утицаје у Јапану и Кореји.