Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
24. SOLUN DOK

Dobar rat i poniženi mir

Dokumentarni filmovi „Duhovi Avganistana” i „Imadovo detinjstvo” ukazuju na posledice zapadnjačkog vojnog uvoza mira i demokratije...
„Духови Авганистана“ о патњи и тешким траумама народа, нарочито жена (Фото: 24.Солун Док)

Solun - Znamo uglavnom kako stvari idu. Prvo kreće uporna satanizacija preko medija, pa svakoliki aktivizam raznoraznih nevladinih organizacija iza kojih je, ukoliko se prate putevi novca, lako otkriti da ipak stoji (uglavnom ista) vlada i tako, mic po mic, u direktnom prenosu jedne moćne televizijske kuće na planeti počinje neki novi rat. I tako u beskraj.

Taj sistem – prvo propaganda pa oružje i zatiranje nepoželjnih, znamo ko je izumeo i pokazao u praksi tokom Drugog svetskog rata. Sve posle toga moglo bi se nazvati bledom kopijom da razvoj televizije tokom dvadesetog veka i razvoj novih medija: interneta i društvenih mreža tokom ove prve dve decenije novog milenijuma, nisu poradili toliko mnogo na perfidnosti propagandne mašinerije. Rat se više ne zove jednostavno rat već kampanja i svaka kampanja ima i svoj poseban naziv.

Setila bih se, recimo, i „Milosrdnog anđela”, ali to mi danas nije tema. Tema mi je pitanje – šta je pošlo naopako sa „Dobrim ratom”, kako su Amerikanci nazivali svoju dvadesetogodišnju „kampanju” neslavno nedavno završenu u Avganistanu. Neke od mogućih odgovora nudi i kanadski dugometražni dokumentarni film „Duhovi Avganistana” Džulijana Šera – upravo viđen na 24. Solunskom festivalu angažovanih dokumentarnih filmova – u kojem su na terenu razotkrivene mnoge slomljene nade i lažna obećanja u tom procesu rata protiv talibana koji se završio paradoksom – talibanskom pobedom, odnosno brzopoteznim ukrcavanjem Amerikanaca u avione i prepuštanjem vlasti talibanima u Avganistanu.

„Dobar rat” se tako na čudesan način pretvorio u ono što bi srpske šaljivdžije nazvale „džabe ste krečili”. A broj stradalih je ogroman, jedna zemlja lepih pejzaža gotovo sasvim razorena, a nadaleko čuveni „uvoz mira i demokratije” potpuno propao. Avganistan je tamo gde je i bio pre 20 godina – pod talibanima i njihovim surovim zakonima. Žene su se vratile u burke. Njihova teško osvojena prividna prava i slobode, ponovo su pod katancem. Džulijan Šer, prateći kanadskog ratnog dopisnika Grejema Smita, zajedno sa njim posećuje razne ljude koji su bili uključeni u obnovu zemlje i sada mogu da ponude insajdersku perspektivu o društvenom i političkom kontekstu avganistanskog života. Na površinu izlaze duboke podele u Avganistanu, posebno očigledne kroz perspektivu različitih žena koje su intervjuisane u filmu. U najkraćem, glavna tačka gledišta Šerovih „Duhova Avganistana” može se svesti na sledeće: talibani su bili i ostali mnogo jači nego što su to avganistanska vlada i zapadne vojske bile spremne da priznaju. Patnja i teške traume naroda, naročito žena, nastavljaju se...

„Imadovo detinjstvo“, film o poražavajućim posledicama zatočeništva žena i dece od strane Isis boraca

Zapadne vojske zakuvavale su i ono što se događalo i u Iraku, što je negde u konačnici rezultiralo i procvatom Isisa i njihovim surovim osvajačkim naletom širom Bliskog istoka. O poražavajućim posledicama zatočeništva žena i dece od strane Isis boraca duboko i strahotno govori dokumentarac „Imadovo detinjstvo” Zahavija Sandžavija, autora koji već duže živi u Švedskoj. Sandžavijev fokus je na iračkom Kurdistanu, na region Sindžar gde žive Jezidi, na petogodišnjem jezidskom dečaku Imadu i na njegovoj okrnjenoj porodici – majci i baki, jer mu je otac još uvek negde u zatočeništvu (ako je uopšte živ). I taj fokus je i šokantan i srceparajući. Imad, njegov mlađi brat Idan i majka Gazala bili su praktično robovi Isisa. Gazala je deset puta bila preprodavana (silovana i zlostavljana) među Isis borcima, a njenim sinovima u njihovim tek prvim godinama života mozgovi su bili isprani. Terani su da uče arapski, da nose oružje i da nose arapska imena. Posledice svega toga su vidne: Imad se ne ponaša kao dete već kao nasilni ratnik, agresivan je, nedruštven, ljut i mrzi i pljuje žene, uključujući i svoju majku i baku. Jednostavno, petogodišnji Imad samo oponaša svoje uzore iz Isisa uz koje je proveo nekoliko godina zatočeništva. U izbegličkom kampu za kurdske Jezide psiholog pokušava da mu pomogne da se vrati sebi i bude dete, ali će Imad svaki put odrubiti glavu lutki Barbiki i tako nametati svoj stav.

Sandžavi kao autor ima hrabrosti i veštinu da tako razornu istinitu životnu priču plasira bez imalo sentimentalnosti, stavljajući svu surovost situacije u kojoj se nalaze njegovi protagonisti u prvi plan i u sam centar. Gledalac je direktno suočen sa bolnim i šokantnim iskustvom koje ga nosi sa sobom u vrtlog. U „Imadovom detinjstvu” izbegnuti su jednostavni odgovori, jer su traume takve da ih je gotovo nemoguće savladati. Postepena korekcija Imadovog ponašanja je vidna, on je ipak samo dete. Njegova majka Gazala teško da će se ikada oporaviti od doživljenih poniženja. Ponižen je i mir tek stečen u izbegličkom kampu. Ovo je sjajan dokumentarac koji se sa veoma osetljivom temom nosi na elokventan način i sa velikim poštovanjem, u potpunosti opravdavajući ključnu svrhu ovog filmskog medija...

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Спој западне и терористичке технологије
Сећамо се "балканског касапина", "хуманитарне катастрофе", "пуцања на сопствени народ", санкција, бомбардовања. Сада "убица", "ратни злочинац", санкције, гашење руских медија, антируска хистерија. НАТО на руским границама, украјински нацисти на линији фронта са ДНР/ЛНР. Украјинске муклеарне претње, америчке лабораторије за биолошко оружје у Украјини и другим земљама око Русије. Своје злочине приказују као руске, користе номинално свој народ као живи штит, убијају цивиле уништавају инфраструктуру

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.