Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žena - objekat, muškarac - moć

O vezi ustaljenog filmskog jezika i kulture mizoginije i o ruskoj meditaciji o izolovanosti i samoći
Из филма „Испирање мозга Секс-Камера-Моћ” (Фото: 24. Солун Док)

Solun - Kako muški pogled na obožavani, poezijom, prozom i slikarskim platnima, ovekovečeni lepši pol zapravo šteti ženama? Koliko muški pogled na ženske likove u sada već 120 godina staroj istoriji filma ukazuje na sveprisutni patrijarhat u narativnim strukturama, na vezu između ustaljenog filmskog jezika i kulture mizoginije koja dovodi do zlostavljanja žena i van velikog ekrana?

 Ovo su samo neka od pitanja koja u svom dugometražnom dokumentarnom filmu „Ispiranje mozga: Seks-Kamera-Moć” otvara i na njih detaljno odgovora američka autorka Nina Menkis.

 Na 24. Solunskom festivalu angažovanih dokumentarnih filmova o njenom argumentima nabijenom filmu se mnogo priča. Menkisova je svoju filmsku analizu muškog pogleda na žene na velikom platnu zasnovala na sopstvenom predavanju na temu „Seks i moć: vizuelni jezik ugnjetavanja”. Kroz klasične filmske postavke, estetske odluke autora o upotrebi i kretanju kamere i postavci osvetljenja, pokazala je i dokazala mnogo toga što ide u prilog permanentnoj objektivizaciji i seksualizaciji ženskog tela. Čvrsto se drži teze da to utiče na percepciju žena na ekranu, pokazujući i kako dizajn kadra funkcioniše kao instrument i ogledalo odnosa muške moći. Suština njenog dokumentarca je u sledećem: gotovo svi filmovi su napravljeni korišćenjem specifičnog vizuelnog jezika koji uči društvo da obeshrabruje, lišava prava, pa čak i zlostavlja žene.

 Ekstreman feministički stav? Nije. Nina Menkis nudi jasne dokaze. Uz pomoć 175 isečaka iz različitih svetskih i holivudskih filmova dokazuje da seksizam na ekranu nije stvar prošlosti i da to što danas žene vode svoje filmske kompanije ili osvajaju „Oskar” za najbolju režiju, uopšte ne znači da i dalje nisu predmet svakolike eksploatacije. Sa čitavim filmskim kanonom i istorijom samog Holivuda kao dokazom, ona tvrdi da seksistički filmski jezik dovodi do diskriminacije pri zapošljavanju, do seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja, posebno u filmskoj industriji. Posle 2017. i slučaja Harvija Vajštajna i proklamovanja pokreta „#Mi tu” o svemu ovome se glasnije govori, ali se posmatranje žena kao inferiornih u odnosu na muškarce, i na filmskom platnu i van njega, nije mnogo promenilo.

 Menkisova svoj film počinje isečkom iz filma „Blejd raner 2049” Denisa Vileneva sa golim telom i likom holografske Džoi (Ana de Armas), čije je ime zapravo uobičajen akronim u porno jeziku. Sve svoje postavljene teze i otvorena pitanja nastavlja da ilustruje scenama iz filmova: „Vertigo”, „Metropolis”, „Apokalipsa sada”, „Bilo jednom u Holivudu”, „Sluškinja”, „Neonski demon, „Prezir”, „Dama iz Šangaja”, „Razjareni bik”, „Rekvijem za san”, „Pariz, Teksas”, „Osvetnici”, „Žena mačka”, „Petparačke priče”, „Izgubljeni u prevodu”... i ide tako sve do najnovijeg filma francuske produkcije „Titan”. Lista dela najslavnijih muških filmskih stvaralaca je ogromna, a Nina Menkis odlučno na primerima iz njihovih dela pokazuje i načine kako normalizujemo i hvalimo seksističko filmsko stvaralaštvo. Sve to je postalo toliko normalno da čak i žene reditelji, recimo poput Sofije Kopole ili Žulije Dikorno, u svojim filmovima koriste upravo takav istovetni seksistički filmski jezik...

 Film „Ispiranje mozga: Seks-Kamera-Moć” omogućava gledaocima dobru informisanost, ali i osećaj ogorčenja. Menkisovoj je pošlo za rukom da ukaže i naglasi svu ozbiljnost teme, a da pri tome ni jednog trenutka ne zalazi u područja melodramatičnosti. Ovo jeste aktivistički dokumentarac, pristupačan, zadivljujući, povremeno užasavajući i pravovremen...

 U okviru „Agore” – industrijskog dela festivala, viđen je sinematički impresivan i po mnogo čemu vanserijski ruski dugometražni dokumentarni film „Sloboda na kvadrat” Anastasije Zverkove. Autorka se zajedno sa grupom naučnika svemirsko-medicinske struke otisnula na 550 dana dugo putovanje do najhladnije tačke na planeti. Do stanice „Vostok” na Antarktiku. U središtu ovog vizuelno snažnog dokumentarca je tema izolacije i samoće kojoj se pristupa iz različitih perspektiva, povezujući univerzalne stvari sa aktuelnim pitanjima čovečanstva, duhovnosti, nauke, a sve to uz izrazito umetnički kvalitet slike.

 Glavni protagonista filma je mladi naučnik Nikolaj Osecki i njegov je zadatak da utvrdi kako nedostatak svetlosti utiče na ljudski vid, jer previše svetlosti nema ni u svemiru i postojećim svemirskim stanicama. Zajedno sa svojim kolegama istraživačima provodi vreme u apsolutnoj izolaciji, u prostoru sličnom svemirskoj kapsuli. Jedini kontakt sa spoljnim svetom su povremene glasovne poruke njegove verenice. Sva sloboda je u tom polarnom kvadratnom prostoru. Nedostatak komunikacije izoštrava njegovu maštu i film poprima meditativne dimenzije čoveka koji je možda sam u svemiru.

 Paralelno, Zverkova prikazuje i čitav istorijat nastanka nekadašnje sovjetske, a sada i ruske i internacionalne istraživačke stanice „Vostok” na istočnom delu antarktičke ledene ploče. Od 1968. godine tamo su vršena i istraživanja o tome koliko čovek može da izdrži hladnoću, razređeni vazduh, nedostatak svetlosti i izolaciju u svemiru i mnogi su se sovjetski astronauti tu i pripremali za svoje nebeske misije. Anastasija Zverkova tu kao korisnog svedoka i sagovornika uvodi i jednog od istraživačkih pionira Evgenija Iljina, ali i samog dalaj-lamu koji je svojevremeno lično dao dozvolu za rusko astronomsko testiranje metabolizma tibetanskih monaha koji život provode na velikim visinama uz razređen vazduh...

 Film „Sloboda na kvadrat” je pun iznenađenja, ali i korisnih spoznaja da čovek može da izdrži u svim ekstremnim uslovima. I fizički, pa i psihički, ukoliko se na to spremi i ukoliko svako posrtanje prihvati kao novi izazov za nastavak života...

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir
Ničim obuzdana mizandrija preti nama svima i treba ju proglasiti za ekstremističku ideologiju.
Божидар Анђелковић
Растурање хришћанске породице завађањем мушкараца и жена и фаворизовањем истополних заједница, довођење миграната из Азије и Африке и насилно стварање јединствене европске нације мулата је план идејног оснивача Европске уније грофа Рихарда Николауса фон Куденхофа Калергија објављен 1925. године у његовој књизи "Практични идеализам". План грофа Калергија данас спроводе Сорошове невладине организације, нешто уз помоћ новца а делом и политичким притисцима.
Борис М. Бања Лука
"Мушки поглед штети женама"? Ако то није мизандрија и екстремизам, не знам шта јесте. Узела је 175 исјечака, али није узела десетине хиљада исјечака гдје тога нема. Помиње Вајнштајна, али не и стотине и хиљаде других који везе са њим немају. У свом налету напада и режисерке. Шарлатанство.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.