Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жена - објекат, мушкарац - моћ

О вези устаљеног филмског језика и културе мизогиније и о руској медитацији о изолованости и самоћи
Из филма „Испирање мозга Секс-Камера-Моћ” (Фото: 24. Солун Док)

Солун - Како мушки поглед на обожавани, поезијом, прозом и сликарским платнима, овековечени лепши пол заправо штети женама? Колико мушки поглед на женске ликове у сада већ 120 година старој историји филма указује на свеприсутни патријархат у наративним структурама, на везу између устаљеног филмског језика и културе мизогиније која доводи до злостављања жена и ван великог екрана?

 Ово су само нека од питања која у свом дугометражном документарном филму „Испирање мозга: Секс-Камера-Моћ” отвара и на њих детаљно одговора америчка ауторка Нина Менкис.

 На 24. Солунском фестивалу ангажованих документарних филмова о њеном аргументима набијеном филму се много прича. Менкисова је своју филмску анализу мушког погледа на жене на великом платну засновала на сопственом предавању на тему „Секс и моћ: визуелни језик угњетавања”. Кроз класичне филмске поставке, естетске одлуке аутора о употреби и кретању камере и поставци осветљења, показала је и доказала много тога што иде у прилог перманентној објективизацији и сексуализацији женског тела. Чврсто се држи тезе да то утиче на перцепцију жена на екрану, показујући и како дизајн кадра функционише као инструмент и огледало односа мушке моћи. Суштина њеног документарца је у следећем: готово сви филмови су направљени коришћењем специфичног визуелног језика који учи друштво да обесхрабрује, лишава права, па чак и злоставља жене.

 Екстреман феминистички став? Није. Нина Менкис нуди јасне доказе. Уз помоћ 175 исечака из различитих светских и холивудских филмова доказује да сексизам на екрану није ствар прошлости и да то што данас жене воде своје филмске компаније или освајају „Оскар” за најбољу режију, уопште не значи да и даље нису предмет сваколике експлоатације. Са читавим филмским каноном и историјом самог Холивуда као доказом, она тврди да сексистички филмски језик доводи до дискриминације при запошљавању, до сексуалног узнемиравања и злостављања, посебно у филмској индустрији. После 2017. и случаја Харвија Вајштајна и прокламовања покрета „#Ми ту” о свему овоме се гласније говори, али се посматрање жена као инфериорних у односу на мушкарце, и на филмском платну и ван њега, није много променило.

 Менкисова свој филм почиње исечком из филма „Блејд ранер 2049” Дениса Виленева са голим телом и ликом холографске Џои (Ана де Армас), чије је име заправо уобичајен акроним у порно језику. Све своје постављене тезе и отворена питања наставља да илуструје сценама из филмова: „Вертиго”, „Метрополис”, „Апокалипса сада”, „Било једном у Холивуду”, „Слушкиња”, „Неонски демон, „Презир”, „Дама из Шангаја”, „Разјарени бик”, „Реквијем за сан”, „Париз, Тексас”, „Осветници”, „Жена мачка”, „Петпарачке приче”, „Изгубљени у преводу”... и иде тако све до најновијег филма француске продукције „Титан”. Листа дела најславнијих мушких филмских стваралаца је огромна, а Нина Менкис одлучно на примерима из њихових дела показује и начине како нормализујемо и хвалимо сексистичко филмско стваралаштво. Све то је постало толико нормално да чак и жене редитељи, рецимо попут Софије Кополе или Жулије Дикорно, у својим филмовима користе управо такав истоветни сексистички филмски језик...

 Филм „Испирање мозга: Секс-Камера-Моћ” омогућава гледаоцима добру информисаност, али и осећај огорчења. Менкисовој је пошло за руком да укаже и нагласи сву озбиљност теме, а да при томе ни једног тренутка не залази у подручја мелодраматичности. Ово јесте активистички документарац, приступачан, задивљујући, повремено ужасавајући и правовремен...

 У оквиру „Агоре” – индустријског дела фестивала, виђен је синематички импресиван и по много чему вансеријски руски дугометражни документарни филм „Слобода на квадрат” Анастасије Зверкове. Ауторка се заједно са групом научника свемирско-медицинске струке отиснула на 550 дана дуго путовање до најхладније тачке на планети. До станице „Восток” на Антарктику. У средишту овог визуелно снажног документарца је тема изолације и самоће којој се приступа из различитих перспектива, повезујући универзалне ствари са актуелним питањима човечанства, духовности, науке, а све то уз изразито уметнички квалитет слике.

 Главни протагониста филма је млади научник Николај Осецки и његов је задатак да утврди како недостатак светлости утиче на људски вид, јер превише светлости нема ни у свемиру и постојећим свемирским станицама. Заједно са својим колегама истраживачима проводи време у апсолутној изолацији, у простору сличном свемирској капсули. Једини контакт са спољним светом су повремене гласовне поруке његове веренице. Сва слобода је у том поларном квадратном простору. Недостатак комуникације изоштрава његову машту и филм поприма медитативне димензије човека који је можда сам у свемиру.

 Паралелно, Зверкова приказује и читав историјат настанка некадашње совјетске, а сада и руске и интернационалне истраживачке станице „Восток” на источном делу антарктичке ледене плоче. Од 1968. године тамо су вршена и истраживања о томе колико човек може да издржи хладноћу, разређени ваздух, недостатак светлости и изолацију у свемиру и многи су се совјетски астронаути ту и припремали за своје небеске мисије. Анастасија Зверкова ту као корисног сведока и саговорника уводи и једног од истраживачких пионира Евгенија Иљина, али и самог далај-ламу који је својевремено лично дао дозволу за руско астрономско тестирање метаболизма тибетанских монаха који живот проводе на великим висинама уз разређен ваздух...

 Филм „Слобода на квадрат” је пун изненађења, али и корисних спознаја да човек може да издржи у свим екстремним условима. И физички, па и психички, уколико се на то спреми и уколико свако посртање прихвати као нови изазов за наставак живота...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir
Ničim obuzdana mizandrija preti nama svima i treba ju proglasiti za ekstremističku ideologiju.
Божидар Анђелковић
Растурање хришћанске породице завађањем мушкараца и жена и фаворизовањем истополних заједница, довођење миграната из Азије и Африке и насилно стварање јединствене европске нације мулата је план идејног оснивача Европске уније грофа Рихарда Николауса фон Куденхофа Калергија објављен 1925. године у његовој књизи "Практични идеализам". План грофа Калергија данас спроводе Сорошове невладине организације, нешто уз помоћ новца а делом и политичким притисцима.
Борис М. Бања Лука
"Мушки поглед штети женама"? Ако то није мизандрија и екстремизам, не знам шта јесте. Узела је 175 исјечака, али није узела десетине хиљада исјечака гдје тога нема. Помиње Вајнштајна, али не и стотине и хиљаде других који везе са њим немају. У свом налету напада и режисерке. Шарлатанство.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.