Trg koji saoseća sa prolaznicima

Osećanja sugrađana koji prolaze Slavijom mogla bi sledeće godine da budu pretočena u muziku koju bi proizvodio objekat uz pomoć savremene tehnologije podešene da reaguje na raspoloženje prolaznika. Ovu ideju osmislili su umetnici i arhitekte iz Italije i Srbije i predvideli da na prostoru između Trga Dimitrija Tucovića i zgrade Narodne banke Srbije bude sagrađena nova celina u obliku školjke u plitkom bazenu.

U realizaciji projekta učestvovaće nadležni iz opštine Savski venac, grada Beograda, Narodne banke Srbije, Italijanskog kulturnog centra iz Beograda, Centra za istraživanje muzike iz Rima i učesnici programa „Public Art public space” sa beogradskog arhitektonskog fakulteta.

– Reč je o artefaktu koji uz pomoć sofisticirane tehnologije reaguje na posebne frekvencije i vibracijom vazduha proizvodi zvuk. Ako ste neraspoloženi, na primer, čuće se tužni tonovi – kaže Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac.

Objekat veličine oko 30 metara biće napravljen od posebne vrste čelika – kortena i biće osvetljen laserskim snopovima različitih boja koje će se smenjivati i pokretati u ritmu muzike, objašnjava Đorđević. Namera je da se uredi ceo prostor koji je sada zapušten, a pripada Narodnoj banci. Oko 20 odsto te lokacije je u vlasništvu opštine Savski venac.

– Gotovo 15 ari placa dobiće novi, moderan i atraktivan izgled i biće oplemenjen zelenilom. Ima nekoliko objekata koje treba da srušimo i već smo počeli sa uklanjanjem nekih – objasnio je Đorđević.

Đorđe Bobić, gradski arhitekta, podsetio je da se o uređenju i novom izgledu Slavije raspravlja već decenijama i nije isključio mogućnost da ova ideja zaživi u praksi.

– Ako se pilot projekat dopadne Beograđanima onda više nije pitanje da li je to u skladu sa planskim rešenjima. Napravićemo plan detaljne regulacije koji je u skladu sa projektom. Važna je ideja i ono što građani žele. Sugrađani će moći da biraju između kuće sa 12 spratova, koja je predviđena u tom bloku i javne gradske scene koju su osmislile italijanske i domaće arhitekte – rekao je Bobić.

Prve procene saradnika iz Italije su da će radovi koštati oko dva miliona evra. Oni će obezbediti oko 40 odsto novca, Narodna banka izdvojiće oko pola miliona evra, a ostatak će finansirati opština i grad, istakao je Đorđević.

Projekat i maketa biće izloženi u Narodnoj banci, Italijanskom kulturnom centru „Palaco Italija” i opštini Savski venac od 1. septembra. Maketa bi trebalo da oponaša zvuk koji proizvode mehaničke sprave kako bi građani mogli da se upoznaju sa načinom rada neobične tehnologije.

– Zanima nas mišljenje građana i sud javnosti, a posle ćemo organizovati javnu raspravu i tek ćemo onda da prijavimo radove, pribavljamo građevinske dozvole i sve što je neophodno da bi radovi počeli – izjavio je Đorđević i najavio da bi izgradnja i uređenje, ako se ispune svi uslovi, mogli početi na proleće iduće godine.

-----------------------------------------------------------

Poslovne zgrade i manje saobraćaja

Kao osnov za izradu detaljnog plana koji je uradio Urbanistički zavod Beograda za jedan blok na Slaviji poslužilo je rešenje sa konkursa iz 2005. godine čiji su autori arhitekte Tamara Petrović i Miloš Komlenić. Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda, kaže za „Politiku” da bi na mestu današnjeg parkinga trebalo da budu sagrađene dve poslovne zgrade od osam spratova, tržni centar sa stepenicama koje vode u podzemnu garažu i stanicu metroa.

– Mi smo se prevashodno bavili rešenjem saobraćaja. Prostor gde je spomenik Dimitriju Tucoviću nismo razmatrali ali mislim da će osmišljavanje te površine dati karakter Slaviji. Sačuvali smo prostor za metro stanicu u bloku gde je sada ulaz za podzemnu garažu kod Narodne banke. Deligradska ulica biće zatvorena za saobraćaj, Ulica Svetog Save već sada ne izlazi na Slaviju. Uvodi se nova saobraćajna traka u Beogradskoj ulici prema parku – objasnio je Antić i dodao da Mitićeva rupa nije razmatrana ovim planom jer nije rešeno pitanje vlasništva nad zemljištem.

On je istakao da bi konačno rešenje uređivanja jednog od najprometnijih trgova u prestonici moglo da bude kombinacija prethodnih rešenja ali i onoga što će u septembru ponuditi italijanske i srpske arhitekte.

J. B. – D. M.